Jedno popodne pričaju komšije Sosa i Lala preko ograde. Kaže Sosa:
Lalo, priča se za tebe po selu da si velik švaler.
Priča se, priča se - potvrđuje Lala.
A je l', Lalo, kako ti znaš koja 'oće, a koja neće?
Lala se uhvati za nos i veli:
Pa osećam, Soso.
A, je l', šta sad osećaš?
Lala udahne nekoliko puta kroz nos i kaže:
Ništa ne osećam.
A Sosa će:
Ju, Lalo, ti mora da si jako pre'lađen.
Svi kažu:
Vrh, brate.
A šta kaže Lala?
Špic, derane.
Kako prepoznati Lalu na plaži?
Pa jede sladoled bricom.
Lala, udovac, uveo u svoju baštu Pantu pa mu pokazuje voće:
Vidiš onu jabuku? O nju su se obesile tri moje žene.
Molim te! - zavapi Panta - daj mi pelcer za moju baštu!
Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala počne da preže kola da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita:
'Oš povesti i mene?
Mani me se, neću!
Ta, povezi me, makar u šaragama...
Luda ženo, neću.
I, pođe ti on, kad ispred grada zaduva, počne kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče:
A lepo me molila da je povedem!
