лагуми петроварадинске тврђаве барут ни омирисали нису

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Лагуми Петроварадинске тврђаве барут ни омирисали нису

Дневник 14.03.2010 03:50



Беспућа подземних тунела Петроварадинске тврђаве, који подилазе Дунав па извиру код Футога, на граници или чак у самом Београду, или чак у Бечу, загубљена блага, златна капија коју чува џиновска змија, замке и препреке као у филмовима о Индијани Џонсу, можете посетити сваког дана у сопственој машти.

Испод Ђаве таквих чудеса нема, нити их је икада било. Има војних галерија, барутана, ходника и других пролаза осмишљених за одбрану.
Коаутор интернет портала њњњ.петроварадинскатврдјава.рс Ненад Шегуљев каже да једну од највећих непознаница о тврђави представљају њене подземне војне галерије. У досадашњој литератури често су изостајале чињенице које би дале одговоре на неколико кључних питања.
- Питање је, пре свега, ко је, када, како и зашто саградио велики лавиринт ходника испод Петроварадинске тврђаве. – каже Шегуљев. - Иновације у изграњи тврђава, па самим тим и у изграњи изузетно скупог пројекта контраминских система, долазили су пре свега након стицања искустава из предходних опсада. За Аустријску војску то је била опсада тврђаве Швајдниц 1762. године која је након 48 дана опсаде калитулирала и пала у руке Пруске војске којом је командовао краљ Фридрих Други Велики, током Седмогодишњег рата (1756-1763).
Само две године након тога, објашњава Шегуљев, аустријски инжењерски мајор А. Хајнрих Шредер преложио је Ратном савету у Бечу изградњу контраминског система испод Петроварадинске тврђаве. Према овом плану, предвиђена је изградња четири одбрамбена положаја подземних војних галерија. План је био одмах прхиваћен и са радовима се почело наредне године.
- Преко 400 минера радило је на изградњи подземља све до 1776. године. За то време, прокопано је око 16.000 метара подземних галерија (магистралне, комуникационе, енвелопне, везне и прислушне). О великом залагању мајора Шредера, али и Бечког двора за изградњом подземља, говори четири посете престолонаследника, а касније и цара Јосифа ИИ и то 1768, 1783, 1786 и 1788. године. Приликом прве посете, Јосиф је присуствовао демонстрацији минског напада и одбране једног бастиона који је за ту прилику изграђен између два појаса Капрариних шанчева на простору данашњег Транџамента.
Извештаји кажу да је, у присуству престолонаследника, највиших војних старешина и грађана Петроварадина, ваздух проломила страховита експлозија минског пуњења која је разнела бастион. Одушевљен демонстрацијом престолонаследник је унапредио Шредера у чин генерала и наредио му да са радовима још брже настави. Током обиласка тврђаве престолонаследник је посетио и подземље тврђаве где је ископан бунар дубок 39 метара. Шегуљев каже да о том догађају сведочи табла, данас знатно оштећена, на којој је уклесано да је 21. маја 1768. године цар Јосиф ИИ из овог бунара пио воде у пратњи команданта минерског корпуса Шредера и минерског капетана Лудвига фон Миковинија.
Први одбрамбени положај изграђен је најближе површини тврђаве и прати последњи зид, односно, његову контраескарпу и у њему се налазе пушкарнице које су по правилу биле окренуте ка унутрашњости тврђаве и у нивоу тврђавског рова. Његове „прислушне галерије“ окренуте су у супротном смеру, по правилу су ниже и краће од осталих прислушних галерија и простиру се испод „скривеног пута“ и грудобрана „гласије“.
Свака минска галерија имала је ознаку за положај (И-ИВ), број ходника (1-527), његову намену (Ком, Хорцх, Хорцх галлерие, Х.Г., Вербиндунгс, Абганг, Аусганг...), име који је добио по неком племићима (Јосифу - Јосефс Мине), Леополду (Леополд Мине), Карлу (Карлс Мине), Рудолфу (Рудолфс Мине), Принцу Еугену (Принз Еуген Мине)...
- Петроварадинска тврђава је поред подземних галерија добила и велики број пушкарница, капонире и казаматне просторије са преко 155 отвора дејство артиљеријом. Када су завршени радови на контраминском систему, он је био четврти по величини у Европи, одмах иза тврђаве Јосифов, Терезин и Луксембург.
- Током рата тврђава би могла примити 10.000 војника и 4.000 центи барута. Подземље је могло да прими 6.000 људи, али би проблем представљао недостатак простора за храну и муницију за преко 400 артиљеријских оруђа различитог калибра колико је тврђава имала у тренутку последњег Аустријско-турског рата (1788-1791). У току рата гарнизон Петроварадинске тврђаве би сачињавали 64 официра, 8134 пешадинаца, 120 коњаника, 863 артиљерца, 21 лагумар и 93 инжењера и минера – каже Шегуљев.

 
Natrag
Top