Šta je novo?
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
La Strada



La Strada je nekadašnji novotalasni bend iz Novog Sada. Iako su iza sebe ostavili samo jedan album, mnogi ih smatraju veoma uticajnim bendom, a pojedini članovi benda su prethodno svirali u novosadskim bendovima Luni i Pekinškoj patki.

Istorijat grupe


Novi talas


Grupu je 1979. godine osnovao Slobodan Tišma (gitara, glavni vokal), poznatiji kao „Deda“, rok veteran i pesnik, a bend je nazvao po istoimenom filmu Federika Felinija. La Stradu su, pored Tišme, činili još: basisti Daniel Stari i Boris Oslovčan (svirao u Pekinškoj patki), Dragan Nastasić i Siniša Ilić (svirao u grupi Grad) - gitare i Ivan Fece Firči koji se bavio ritam mašinom. Bend je funkcionisao sa dvojicom basista jer Stari nije želeo da nastupa uživo, njegova zamena na živim nastupima bio je Oslovčan, dok je Sekulića koji takođe nije nastupao uživo, zamenjivala bas-mašina.
Ova postava svoj prvi snimak napravila je u studiju braće Vranješević i na njemu su bile tri pesme On, Sat i Narcis. Te pesme zabeležene su na kasetnom izdanju Hokej klub virginitas (Ding Dong, 1980). Sve tri su često puštane u emisijama Radio Novog Sada „Ju pop scena“ i „Novi vidici“ koje je vodio Dragan Gojković Goja, veliki poznavalac rastuće svetske novotalasne scene tog vremena. Nakon snimanja ovih pesama, obojica gitarista su napustili bend a umesto njih došli su Predrag Ostojić Preža (gitara) i Ivan Fece Firči (stalni bubnjar). Prvi javni nastup bend je imao 1980. godine u novosadskom klubu „No. 1“. Postava u sastavu Tišma, Oslovčan, Firči i Ostojić svirala je i kao predgrupa Električnom orgazmu. U maju 1981. godine nastupili su na subotičkom Festivalu mladih, kao i u dunavskom parku na rukometnom terenu, kao predgrupa Filmu. Poslednji put javno su svirali u beogradskom KST-u u junu 1981. Usled nesporazuma unutar benda, Oslovčan je napustio grupu, a na njegovo mesto došao je Zoran Bulatović Bale iz Pekinške Patke. Pošto je i Ostojić otišao na svoju stranu, Tišma je ostao jedini gitarista u bendu. Iako su bili dobro prihvaćeni na Štrandu u Novom Sadu i u Pančevu, La Strada je prestala da postoji. Na njenom pepelu Tišma, Firči i Bale, zajedno sa Markom Vukomanovićem iz Pekinške patke, osnivaju Lunu.



Ponovno okupljanje



Kada se Luna raspala 1985. godine, Tišma i Stari, zajedno sa bivšom klavijaturistkinjom i basistkinjom Lune Jasminom Mitrušićem Minom i uz Žolta Horvata (gitara) i Roberta Radića (bubnjevi), obojica bivši članovi Kontraritma, ponovo su okupili La Stradu. U magazinu Džuboks, koji je tada izlazio, La Strada je proglašena za najočekivaniji bend u 1985. Nakon nastupa u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu i drugim mestima, ova postava, sa producentom Mitrom Subotićem Subom (Rex Ilusivii) 1986. godine snima jedini album - La Strada. U prodaji se našao 1987. godine preko „M produkcije“, muzičke kuće Radio Novog Sada, jednog od najvećih izdavača u Srbiji tokom osamdesetih. Kompletno snimanje i objavljivanje albuma je finansirao Radio Novi Sad i tiraž je 500 primeraka. Za razliku od onoga što su radili u Luni, ovo izdanje nudilo je kombinaciju klasičnog pop-rok zvuka sa Tišminom poezijom. Tišma se u to vreme protivio objavljivanju (pre svega nezadovoljan svojim pevanjem), ali su njegove slikovite reči (naročito u ključnim temama: Mlad i radostan, Pesak i sunce i Neautentični sneg), ekspresivna interpretacija i autentičnost nadživeli trenutak nastanka ove ploče.




Raspad grupe i posle njega



Ubrzo nakon izlaska albuma, Horvat, Stari i Mina su napustili bend, a album je promovisala izmenjena postava u kojoj su uz Tišmu i Radića, svirali gitarista Zoran Lekić (eks Ove sezone vedri tonovi) i, tada tinejdžer, supertalentovani basista Ilija Vlaisavljević Bebec. Ovakva postava je u studiju snimila šest novih pesama koje nikada nisu objavljene i nakon još nekoliko nastupa, poslednji koncert održali su u Subotici 1987. godine, posle čega Tišma potpuno prestaje da se bavi muzikom. Vlaisavljević je otišao u Boje, a Lekić nastavio da svira u Obojenom programu.
On, ipak, nastavlja da piše poeziju što je rezultiralo sa tri objavljene zbirke pesama i jednom knjigom proze. Prva pod naslovom „Manirizmi“ izašla je 1995, a druga, naslovljena „Vrt kao to“, dve godine kasnije i sastojala se od pesama objavljenim u časopisima „Polja“ i „Indeks“, kao i u Letopisu Matice srpske tokom sedamdesetih. Poslednja zbirka, naslovljena „Blues Diary“ izašla je 2001. Tišma je nakon toga objavio knjigu proze „Urvidek“ (Narodna knjiga, Beograd, 2005) i roman Quattro Stagioni (Laguna, Beograd, 2009).




Diskografija



Studijski album



  • La strada (M produkcija Radija Novi Sad, 1987)

Kompilacije



  • Demo top vol. 3 - Ventilator 202 (PGP-RTB, 1985)


( Vikipedija )


 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
05.09.2009
Poruka
7.390
NIN-ova nagrada Slobodanu Tišmi

Slobodan Tišma dobitnik je NIN-ove nagrade za roman "Bernardijeva soba". To delo izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocima, piše u obrazloženju žirija.

Dobitnik ovogodišnje NIN-ove nagrade za roman godine je pisac Slobodan Tišma za roman Bernardijeva soba.
U obrazloženju žirija navodi se da se delo Bernardijeva soba izdvojilo "osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti i izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocima".
Slobodan Tišma je izjavio da je velika čast dobiti NIN-ovu nagradu i da svi znaju njenu veličinu i važnost.
"Dosta sam uložio u pisanje koje je trajalo oko dve godine. Trud se isplatio", rekao je Tišma novinarima.

Laureat je rekao da je poezija pre svega njegova umetnička inspiracija, a prozom je počeo da se bavi kasnije, oko svoje 50. godine.
"Pišem svaku knjigu kao da je poslednja, kao da je kraj, i neizvesno je da li ću ikada više išta napisati", rekao je Tišma i dodao da on nikad ništa ne planira, te nastanak njegovih romana zavisi od inspiracije.

NIN-ova-nagrada.jpg


Nagrada će dobitniku biti uručena u ponedeljak, 23. januara na svečanosti u Skupštini grada Beograda.
Od 106 dela koja su bila u konkurenciji, u najuži izbor ušlo je šest romana. Osim Tišmine "Bernardijeve sobe" to su Majn kampf Svetislava Basare, Almaški kružoci lečenih mesečara Franje Petrinovića, Oda manjem zlu Voje Čolanovića, Sasvim skromni darovi Uglješe Šajtinca i Kontrolni punkt Davida Albaharija.

Predsednik žirija za dodelu nagrade je književni kritičar Vasa Pavković. Članovi žirija su Ljiljana Šop i Mileta Aćimović Ivkov, koji su,takođe, bili u žiriju za 2010. godinu, dok su prof. dr Vladislava Gordić-Petković i Mića Vujičić imenovani u žiri u maju 2011.

Trojica kandidata, Albahari, Čolanović i Basara, već jednom su dobili ovo priznanje koje se dodeljuje od 1954. godine.


Biografija Slobodana Tišme


Slobodan Tišma, rođen 1946. godine u Staroj Pazovi, pisac je i muzičar, osnivač kultnih novotalasnih bendova "Luna" i "La strada".

Objavio je knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995) i Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997) i Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu "Stevan Sremac".
U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Bluz dajari. Godine 2009, za izdavačku kuću "Laguna" objavljuje roman Kvatro stađoni, za koji 2010. dobija Nagradu "Biljana Jovanović".

Nagrađeni roman Bernardijeva soba objavljen je prošle godine u izdanju Kulturnog centra Novog Sada.

(rts.rs)



 
Poslednja izmena od urednika:
Top