Član
- Učlanjen(a)
- 29.04.2009
- Poruka
- 3.068
Nakon osvajanja velike bronze na prestižnom Svetskom kulinarskom kupu, reprezentacija srpskih kuvara već je počela da priprema novi „nacionalni sto", kojim namerava da osvaja i sjajnija odličja
Devetorica bronzanih... Članovi srpske kulinarske reprezentacije očarali su žiri i svetsku javnost u Luksemburgu
Srpska kulinarska reprezentacija nedavno je impresionirala žiri na Svetskom kupu u Luksemburgu (19-24. novembar) i sa ovog velikog takmičenja donela još veću nagradu - bronzanu medalju. U žestokoj konkurenciji od 53 države, odnosno 1.800 šefova kuhinja i oko 800 njihovih asistenata, naši kuvari su osvojili do sada najvažniju medalju u istoriji domaćeg kulinarstva.Naš nacionalni kulinarski tim predstavljali su: Novak Fidanović, predsednik Kulinarske federacije Srbije, Petar Gajić, potpredsednik Kulinarske asocijacije Srbije, Zdravko Gavrilović, kapiten poslastičarskog tima, Marko Trpković, Nikola Biševac, Mladen Ranković, Igor Belošević, Nemanja Luković i Aleksandar Jokić, a prosek godina reprezentacije je 30.
Odmah po povratku reprezentacija je dobila nov, ozbiljan posao. Reč je o pripremanju hrane za učesnike i VIP posetioce Dejvis kupa, koji se trenutno održava u Beogradu. U gužvi oko pripreme menija, jedan od pobednika, Petar Gajić (29), nakratko je ostavio kutlaču i za Press pričao o utiscima i planovima naše šampionske ekipe.
Neodoljivo... Kolači kojima smo se predstavili
- Takmičili smo se u kategoriji „nacionalnog stola", što podrazumeva tri kategorije. Kategorija A obuhvata koktel zalogaje, artistički hladan banketski oval za osam osoba, kategorija B tri ganga vegeterijanskog i pet gangova gastronomskog menija sa desertom, i poslednja, C kategorija podrazumeva tri vrste sitnih kolača, tri restoranska deserta i umetničke skulpture od čokolade, šećera, marcipana, putera ili leda. Ni u jednom segmentu ne sme da se ponovi termička obrada, namirnica niti boja. Želeli smo da zadržimo ono naše izvorno, samo da ga predstavimo u modernizovanoj formi. Na tom putu smo se igrali specijalitetima poput kačamaka i pihtija, ali i nekim zaboravljenim začinima kao što su neven i kamilica. Pokazalo se da je to dosta dobro prošlo.Kako su izgledale pripreme?
- Osmišljavanje menija predstavlja najslađe muke. U to je uključeno mnogo više ljudi i neke ključne smernice i predloge daju nam starije kolege. To su vrsni kuvari i članovi naše Kulinarske federacije, koja je punopravni član Svetske kulinarske asocijacije VAKS. Priprema stola je inače dug proces, koji traje dve godine.
3
Meni za Dejvis kup
„Bronzani" meni ekskluzivno će biti ponuđen zvanicama iz VIP lože Dejvis kupa, među kojima će biti i predsednik države Boris Tadić. Međutim, naši najbolji kuvari otkrivaju da će teniseri ipak konzumirati „odvojeni" meni.
- Naši teniseri nemaju posebne prohteve niti izvoljevaju. Sve što se od nas zahteva jeste da poštujemo njihove tabele ishrane u takmičarskom procesu. Vodimo računa o balansu masti, proteina i ugljenih hidrata, da to budu namirnice koje su lako svarljive, a opet da im daju dovoljno energije.
Pošto će predsednik probati vašu hranu, mislite li da će država ubuduće imati sluha da vam finansijski pomogne?
- Mi lepo komuniciramo sa državom. Umesto da se žalimo da nam država nije obezbedila sredstva za takmičenje, pogledali smo jedan drugoga i pitali se - koliko smo mi dali državi? Tek kada osvojimo još medalja i kada ostvarimo kontinuitet medalja na najvećim takmičenjima, onda ćemo moći da kažemo - pomozite nam i podržite nas. Ovoga puta smo se stisli sa onim što imamo.
Međutim, dok su druge ekipe imale specijalne boksove za hranu, šlepere, posebne ljude za tehniku i postavljanje stolova, mi smo sve radili sami. To je bilo prilično naporno, jer posle 22 sata putovanja minibusom narednih 48 sati nismo izašli iz kuhinje. Na put smo krenuli naoružani dobrom voljom, sami smo postavljali sto i aranžirali hranu, uz užasan tempo da sve stignemo. A treće mesto na ovakvom takmičenju je ozbiljan podvig.Čime srpska kuhinja može da se ponosi?
- Gotovo svim jelima. Neko naše jelo koje možete naći i u Grčkoj, Mađarskoj ili Turskoj ipak ima drugačiji, poseban ukus. Razlog je što su naše namirnice drugačije. To je ono što stranci primećuju. Mi ne pravimo sarmu od nekog kupusa iz Evrope, nego od domaćeg, i u tome je stvar. Ono što svakako uvek oduševi sve strance jesu „slatke" hladne stvari, kao što su čvarci, ajvar i sjenički sir.
Da li je unosno biti kuvar u Srbiji?
- Jeste, ali pod uslovom da se manje uči, a više radi. Kuvanje je zanat, osim ako individualac nema snažnu želju da postane umetnik.
Preporuka za mlade je da vežbaju, da ne uče recepte napamet i da se ne zadržavaju dugo na jednom mestu. Do 25. godine treba da promene restoran, hotel i ketering kompaniju.Šta je sledeće?
- Pre dve godine na kulinarskoj olimpijadi bili smo četvrti, a na sledećoj u Efortu 2012. idemo na srebro. Već smo počeli da pripremamo sto sa kojim ćemo nastupati.
Šta radite kad ne učestvujete na svetskim takmičenjima?
- Radimo po beogradskim restoranima i hotelima, od kojih većina važi za prestižna mesta. To nam je primarni posao, koji, da tako kažem, donosi preživljavanje.
Izvor
ress
Devetorica bronzanih... Članovi srpske kulinarske reprezentacije očarali su žiri i svetsku javnost u Luksemburgu
Srpska kulinarska reprezentacija nedavno je impresionirala žiri na Svetskom kupu u Luksemburgu (19-24. novembar) i sa ovog velikog takmičenja donela još veću nagradu - bronzanu medalju. U žestokoj konkurenciji od 53 države, odnosno 1.800 šefova kuhinja i oko 800 njihovih asistenata, naši kuvari su osvojili do sada najvažniju medalju u istoriji domaćeg kulinarstva.Naš nacionalni kulinarski tim predstavljali su: Novak Fidanović, predsednik Kulinarske federacije Srbije, Petar Gajić, potpredsednik Kulinarske asocijacije Srbije, Zdravko Gavrilović, kapiten poslastičarskog tima, Marko Trpković, Nikola Biševac, Mladen Ranković, Igor Belošević, Nemanja Luković i Aleksandar Jokić, a prosek godina reprezentacije je 30.
Odmah po povratku reprezentacija je dobila nov, ozbiljan posao. Reč je o pripremanju hrane za učesnike i VIP posetioce Dejvis kupa, koji se trenutno održava u Beogradu. U gužvi oko pripreme menija, jedan od pobednika, Petar Gajić (29), nakratko je ostavio kutlaču i za Press pričao o utiscima i planovima naše šampionske ekipe.
Neodoljivo... Kolači kojima smo se predstavili
- Takmičili smo se u kategoriji „nacionalnog stola", što podrazumeva tri kategorije. Kategorija A obuhvata koktel zalogaje, artistički hladan banketski oval za osam osoba, kategorija B tri ganga vegeterijanskog i pet gangova gastronomskog menija sa desertom, i poslednja, C kategorija podrazumeva tri vrste sitnih kolača, tri restoranska deserta i umetničke skulpture od čokolade, šećera, marcipana, putera ili leda. Ni u jednom segmentu ne sme da se ponovi termička obrada, namirnica niti boja. Želeli smo da zadržimo ono naše izvorno, samo da ga predstavimo u modernizovanoj formi. Na tom putu smo se igrali specijalitetima poput kačamaka i pihtija, ali i nekim zaboravljenim začinima kao što su neven i kamilica. Pokazalo se da je to dosta dobro prošlo.Kako su izgledale pripreme?
- Osmišljavanje menija predstavlja najslađe muke. U to je uključeno mnogo više ljudi i neke ključne smernice i predloge daju nam starije kolege. To su vrsni kuvari i članovi naše Kulinarske federacije, koja je punopravni član Svetske kulinarske asocijacije VAKS. Priprema stola je inače dug proces, koji traje dve godine.
3
Meni za Dejvis kup
„Bronzani" meni ekskluzivno će biti ponuđen zvanicama iz VIP lože Dejvis kupa, među kojima će biti i predsednik države Boris Tadić. Međutim, naši najbolji kuvari otkrivaju da će teniseri ipak konzumirati „odvojeni" meni.
- Naši teniseri nemaju posebne prohteve niti izvoljevaju. Sve što se od nas zahteva jeste da poštujemo njihove tabele ishrane u takmičarskom procesu. Vodimo računa o balansu masti, proteina i ugljenih hidrata, da to budu namirnice koje su lako svarljive, a opet da im daju dovoljno energije.
Pošto će predsednik probati vašu hranu, mislite li da će država ubuduće imati sluha da vam finansijski pomogne?
- Mi lepo komuniciramo sa državom. Umesto da se žalimo da nam država nije obezbedila sredstva za takmičenje, pogledali smo jedan drugoga i pitali se - koliko smo mi dali državi? Tek kada osvojimo još medalja i kada ostvarimo kontinuitet medalja na najvećim takmičenjima, onda ćemo moći da kažemo - pomozite nam i podržite nas. Ovoga puta smo se stisli sa onim što imamo.
Međutim, dok su druge ekipe imale specijalne boksove za hranu, šlepere, posebne ljude za tehniku i postavljanje stolova, mi smo sve radili sami. To je bilo prilično naporno, jer posle 22 sata putovanja minibusom narednih 48 sati nismo izašli iz kuhinje. Na put smo krenuli naoružani dobrom voljom, sami smo postavljali sto i aranžirali hranu, uz užasan tempo da sve stignemo. A treće mesto na ovakvom takmičenju je ozbiljan podvig.Čime srpska kuhinja može da se ponosi?
- Gotovo svim jelima. Neko naše jelo koje možete naći i u Grčkoj, Mađarskoj ili Turskoj ipak ima drugačiji, poseban ukus. Razlog je što su naše namirnice drugačije. To je ono što stranci primećuju. Mi ne pravimo sarmu od nekog kupusa iz Evrope, nego od domaćeg, i u tome je stvar. Ono što svakako uvek oduševi sve strance jesu „slatke" hladne stvari, kao što su čvarci, ajvar i sjenički sir.
Da li je unosno biti kuvar u Srbiji?
- Jeste, ali pod uslovom da se manje uči, a više radi. Kuvanje je zanat, osim ako individualac nema snažnu želju da postane umetnik.
Preporuka za mlade je da vežbaju, da ne uče recepte napamet i da se ne zadržavaju dugo na jednom mestu. Do 25. godine treba da promene restoran, hotel i ketering kompaniju.Šta je sledeće?
- Pre dve godine na kulinarskoj olimpijadi bili smo četvrti, a na sledećoj u Efortu 2012. idemo na srebro. Već smo počeli da pripremamo sto sa kojim ćemo nastupati.
Šta radite kad ne učestvujete na svetskim takmičenjima?
- Radimo po beogradskim restoranima i hotelima, od kojih većina važi za prestižna mesta. To nam je primarni posao, koji, da tako kažem, donosi preživljavanje.
Izvor
ress