Кутлача

[Tomisa]

Ђура је позвао своју маму код себе и свог цимера на ручак.

За време ручка мајци није промакло да је Ђурин цимер Пера јако згодан и
мишићав.
Она је већ дуже сумњала да су њих двојица несто више од цимера, па је
упитала Ђуру да ли је то истина
Ђура је уверавао мајку да су они само цимери и ништа више од тога.

Недељу дана касније Пера упита Ђуру:
Да ли си видео ону лепу кутлачу за супу? Нема је откад је твоја мама била
овде на ручку. Није је ваљда она узела?

Ђура није у то ни сумњао, али је ипак мајци послао маил:
Драга мама, не кажем да си ти "узела" или да "ниси узела" кутлачу, али
чињенично стање је, да од кад си била код нас, ње нема.
Поздрав, Ђура.

После пар дана Ђура добије мајчин одговор:
Драги Ђуро, ја не кажем да ти "спаваш" или да "не спаваш" с Пером, али
чињенично стање је: да он спава у свом кревету, већ би одавно пронашао
кутлачу.
Поздрав, мама.