Član
- Učlanjen(a)
- 30.11.2011
- Poruka
- 1.872
Kuršumlija: Obnovljena crkva iz 14. veka
Izvor: Novosti
Svetomir Roglić sam obnovio crkvicu. Dok Samakovo nije počelo da pusti, oko ostataka crkve okupljao se narod
Svetomir i Aleksandar ispred crkve
KADA je na imanju svoga brata od strica Milorada otkrio urušene temelje za koje se u selu pričalo da su ostaci nekadašnje crkvice, Svetomir Roglić (56), mehaničar iz Kuršumlije, odmah je poželeo da sazida novu. Radove na otkopavanju temelja od petnaest kvadratnih metara, zaraslih u korov, uz bratovljevu dozvolu, započeo je pre osam godina. Nije bilo lako ukloniti sav kamen i ostatke svetinje, za koju je utvrđeno da potiče iz 14. veka i da je posvećena Svetoj Trojici.
- Srećom, imao sam Miloradovu podršku - objašnjava Svetomir, i napominje da je radove na crkvici, počev od dogradnje temelja, izgradnje zidova i krova, radio postepeno, i kada mu je vreme to dozvoljavalo. Pošto privatno radi kao auto-mehaničar, svaki slobodan trenutak koristio je da iz Kuršumlije, gde živi s porodicom, dođe do šest kilometara udaljenog brda Samokova da bi radio na hramu.
- Najteže mi je bilo da uklonim kamen i postavim temelje koji su bili ukopani u zemlji. Posle toga su svi radovi tekli lakše, a počeli su da mi pomažu i poznanici, pre svih Aleksandar Filipović, koji se bavi molerskim radovima i koji će uraditi unutrašnjost crkve - objašnjava ovaj vredni čovek, u koga su, kada je počeo da gradi crkvicu, mnogi gledali s podozrenjem. Pitali su ga iz kojih pobuda to radi, a on im je odgovarao da želi da oživi davno zaboravljenu svetinju oko koje su se nekada mnogobrojni meštani Samokova okupljali za Trojice. Jer iako su od svetinje ostali samo temelji, meštani su se oko hrama okupljali sve do pre četrdesetak godina, kada je počelo iseljavanje, a u selu ostalo svega nekoliko kuća.
- Ovde na Samokovu mi je roditeljska kuća. Kada završim crkvu, planiram da je obnovim, jer nameravam da se narednih godina ovde skrasim.
Svetomiru uliva nadu, kako kaže, redak ali ipak poneki povratak iz grada na selo. Veruje da će i crkvica, kada bude završena, biti jedan od podsticaja za to.
- Ostao mi je najteži deo posla - unutrašnje uređenje crkve, odnosno postavljanje ikona i oltara. Zato se nadam da će nam još neko od ljudi koji drže do tradicije i vere pomoći da završimo radove i potpuno opremimo ovu crkvicu, kako bi se u njoj, kao i nekada, okupljali meštani za praznik Trojice.
OSTATAK RADOVA
- KADA je saznao za moje radove na izgradnji crkve, Aleksandar Filipović, mladić iz Kuršumlije, ponudio se da uredi zidove unutar hrama i okreči ih, a pomogao mi je i da postavim vrata i prozore. Sve radove smo sami finansirali, ali sada nam je potrebna svaka pomoć, pre svega za nabavku ikona i postavljanje oltara. A to sve ne bi premašilo ni hiljadu evra - objašnjava Svetomir, i priznaje da nije u stanju da ih sam obezbedi.
VERA U BOGA
- PRIZNAJEM da nisam bio veliki vernik, ali me je nešto vuklo da se pozabavim ovom crkvicom. Kada mi je sveštenik lokalne crkve rekao da su najverovatnije u pitanju ostaci hrama iz 13. ili, 14. veka, rešio sam da istrajem - priča Svetomir. A onda je, kako kaže, promenio i svoj odnos prema Bogu.
- Sin i snaha nisu imali dece šest godina, a te godine kada sam počeo da gradim crkvicu snaha je ostala u drugom stanju. Sada stariji unuk ima šest godina, a unučica skoro godinu.
Izvor: Novosti
Svetomir Roglić sam obnovio crkvicu. Dok Samakovo nije počelo da pusti, oko ostataka crkve okupljao se narod
Svetomir i Aleksandar ispred crkve
KADA je na imanju svoga brata od strica Milorada otkrio urušene temelje za koje se u selu pričalo da su ostaci nekadašnje crkvice, Svetomir Roglić (56), mehaničar iz Kuršumlije, odmah je poželeo da sazida novu. Radove na otkopavanju temelja od petnaest kvadratnih metara, zaraslih u korov, uz bratovljevu dozvolu, započeo je pre osam godina. Nije bilo lako ukloniti sav kamen i ostatke svetinje, za koju je utvrđeno da potiče iz 14. veka i da je posvećena Svetoj Trojici.
- Srećom, imao sam Miloradovu podršku - objašnjava Svetomir, i napominje da je radove na crkvici, počev od dogradnje temelja, izgradnje zidova i krova, radio postepeno, i kada mu je vreme to dozvoljavalo. Pošto privatno radi kao auto-mehaničar, svaki slobodan trenutak koristio je da iz Kuršumlije, gde živi s porodicom, dođe do šest kilometara udaljenog brda Samokova da bi radio na hramu.
- Najteže mi je bilo da uklonim kamen i postavim temelje koji su bili ukopani u zemlji. Posle toga su svi radovi tekli lakše, a počeli su da mi pomažu i poznanici, pre svih Aleksandar Filipović, koji se bavi molerskim radovima i koji će uraditi unutrašnjost crkve - objašnjava ovaj vredni čovek, u koga su, kada je počeo da gradi crkvicu, mnogi gledali s podozrenjem. Pitali su ga iz kojih pobuda to radi, a on im je odgovarao da želi da oživi davno zaboravljenu svetinju oko koje su se nekada mnogobrojni meštani Samokova okupljali za Trojice. Jer iako su od svetinje ostali samo temelji, meštani su se oko hrama okupljali sve do pre četrdesetak godina, kada je počelo iseljavanje, a u selu ostalo svega nekoliko kuća.
- Ovde na Samokovu mi je roditeljska kuća. Kada završim crkvu, planiram da je obnovim, jer nameravam da se narednih godina ovde skrasim.
Svetomiru uliva nadu, kako kaže, redak ali ipak poneki povratak iz grada na selo. Veruje da će i crkvica, kada bude završena, biti jedan od podsticaja za to.
- Ostao mi je najteži deo posla - unutrašnje uređenje crkve, odnosno postavljanje ikona i oltara. Zato se nadam da će nam još neko od ljudi koji drže do tradicije i vere pomoći da završimo radove i potpuno opremimo ovu crkvicu, kako bi se u njoj, kao i nekada, okupljali meštani za praznik Trojice.
OSTATAK RADOVA
- KADA je saznao za moje radove na izgradnji crkve, Aleksandar Filipović, mladić iz Kuršumlije, ponudio se da uredi zidove unutar hrama i okreči ih, a pomogao mi je i da postavim vrata i prozore. Sve radove smo sami finansirali, ali sada nam je potrebna svaka pomoć, pre svega za nabavku ikona i postavljanje oltara. A to sve ne bi premašilo ni hiljadu evra - objašnjava Svetomir, i priznaje da nije u stanju da ih sam obezbedi.
VERA U BOGA
- PRIZNAJEM da nisam bio veliki vernik, ali me je nešto vuklo da se pozabavim ovom crkvicom. Kada mi je sveštenik lokalne crkve rekao da su najverovatnije u pitanju ostaci hrama iz 13. ili, 14. veka, rešio sam da istrajem - priča Svetomir. A onda je, kako kaže, promenio i svoj odnos prema Bogu.
- Sin i snaha nisu imali dece šest godina, a te godine kada sam počeo da gradim crkvicu snaha je ostala u drugom stanju. Sada stariji unuk ima šest godina, a unučica skoro godinu.