Kurs povećao ratu

[Rekontra]

Kurs povećao ratu


U Srbiji sa otplatom zajma, duže od dva meseca kasni 114.000 građana. Dug po stanovniku 653 evra. Za 74 stambena kredita naplaćena hipoteka
MNOGI koji su uzeli kredite, sada se gorko kaju, jer nisu u mogućnosti da ih na vreme otplaćuju. Naročito su u problemu oni građani koji su uzeli stambene zajmove. Za 74 ove pozajmice je aktivirana hipoteka, od toga je četiri već naplaćeno, odnosno toliko je porodica ostalo bez krova nad glavom. Lane je na doboš otišlo 36 stanova i kuća. Ako se pogleda ukupan broj stambenih kredita - 65.000, vrlo je mali procenat onih koji kasne ili ne mogu da otplaćuju rate, ali zabrinjava njihov rast.
U Srbiji je kod banaka, prema podacima Kreditnog biroa, zaduženo 977.367 građana, a sa otplatama rata duže od dva meseca kasni 114.802 korisnika, dok je u zaostatku dužem od 90 dana 100.533 zaposlenih i penzionera. Glavni razlog za neizmirivanje obaveza prema bankama je veliki rast deviznog kursa, od koga zavisi najveći broj zajmova.
Tekuće račune ima 4,2 miliona građana, a sa uplatom rata kasni pet odsto korisnika duže od 60 dana. Kreditne kartice koristi 842.642 građana, dok svoje obaveze duže od dva meseca ne izmiruje 60.989, a duže od tri meseca 53.101 građanin.
- Zaduženost po stanovniku na kraju februara iznosila je 65.030 dinara, odnosno 653 evra - rekao je Veroljub Dugalić,generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - Od toga je udeo bankarskih pozajmica 565 evra, minusa na tekućem računu 22 evra, kreditnih kartica 56 evra, a lizing ugovora 10 evra.
Kašnjenje u otplati kredita se povećava i banke pokušavaju da pronađu načina da naplate svoja potraživanja. Neke su spremne da refinansiraju obaveze klijenata na duži rok, kako bi smanjile rate, a pojedine odobravaju i grejs period. Najveći broj banaka stavlja administrativnu zabranu na platu klijenata, dok ne naplati odobreni kredit.

RASTE
PRIVREDA i građani u Srbiji su na kraju maja bankama ukupno dugovali oko 1.504 milijarde dinara što je za 2,3 odsto više nego u aprilu. Najveći dug građana, u iznosu od 241,7 milijardi dinara, je po osnovu stambenih kredita i pozajmica za adaptaciju i za 1,7 odsto je veći nego prethodnog meseca.
Gotovinski krediti su povećani za 1,7 odsto i iznosili su 101,6 milijardi dinara, dok su potrošačke pozajmice u vrednosti 32,1 milijardu dinara na kraju maja bile veće za 4,5 odsto.

KAŠNJENJE
Ukupno kašnjenje u vraćanju kredita bankama u maju povećano je pola procenta i na kraju tog meseca je iznosilo 9,7 procenata. U maju je povećano kašnjenje preduzeća u otplati kredita na 12,5 odsto, što je za 0,2 odsto više nego na kraju prethodnog meseca. Građani su kasnili 3,4 odsto ili za 0,1 odsto više nego u aprilu.


S. MORAVČEVIĆ 15. jun 2010. V.Novosti

 

[DAMA SRCE]

subota, 20. mar 2010, 07:30 -> 11:27 RTS
Zaduženost građana u bankama


Od početka godine, najviše kredita uzeto za refinansiranje starih dugova i kupovinu stanova. Građani bankama duguju u proseku, svako po 653 evra. Ipak, to je dva puta manje od dugova Bugara ili šest puta manje od zaduženosti Hrvata, kažu u Kreditnom birou.
Više od 72.000 građana do krova nad glavom došlo je putem stambenih kredita. Od početka godine odobreno je 1.300 novih pozajmica, a dug za te kredite povećan je na 223 milijarde dinara, što je gotovo polovina ukupnog duga građana bankama.


Bankari kažu da nije alarmantno to što se 0,7 procenata tih dugova ne vraća na vreme i da je ta cifra daleko manja u poređenju sa okruženjem.
Građani bankama sada duguju četiri odsto više nego pre dva meseca, u proseku, svako po 653 evra za kredite, minuse na tekućim računima, kartice, lizing ugovore...
U Kreditnom birou, kao dobru promenu navode to što kašnjenje u plaćanju rata u februaru nije povećano.
Aleksandar Čortan iz Alfa banke kao načešće razloge kašnjenja otplate navodi porodične probleme, nepredviđene situacije, gubitak posla, prekid mesečnih primanja, nešto na šta klijent nije računao kada je uzimao kredit.
"Važno je da se klijent, kada nasluti da će imati problema, obrati svojoj banci da nađe rešenje", rekao je Čortan.
Bankari kažu da se rešenje traži za svakog klijenta posebno, da li da se kredit refinansira ili odloži otplata na određno vreme. Međutim, ukoliko se ne postigne dogovor i nema načina da klijent nastavi otplatu kredita, aktivira se hipoteka i prodaje nepokretnost.
Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka kaže da je aktivirano oko 30 hipoteka, a da je samo je jedna izvršena što, prema njegovim rečima nije alarmantno.
"Da nije bilo krize, možda ne bi imali ni ni ove aktivirane hipoteke. Ako standard bude rastao lakše će da plaćaju", rekao je Dugalić.
U Crnoj Gori se više od petine kredita ne vraća na vreme. I u Češkoj je u poslednje dve godine drastično povećan broj rizičnih kredita, više ih je od 10 odsto.
Bankari ne očekuju takve probleme u otplati dugova u Srbiji, iako će rate stambenih kredita sa promenljivom kamatom u narednom periodu biti veće, pre svega jer se očekuje rast euribora.
Iz istog razloga ni oni koji tek planiraju da uzmu kredit ne mogu da očekuju jeftinije kredite, ali zato treba dobro da se raspitaju i uporede uslove, jer se kamate od banke do banke veoma razlikuju - kreću se od 5 do 16 odsto.