LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kurs nam diže cenu robe
Domaća valuta, uprkos optimističkim najavama, poslednjih dana ponovo je na nizbrdici. Procene su da oscilacije na deviznom tržištu poskupljuju proizvodnju za oko deset odsto
Evro je za svega nekoliko dana ojačao za oko dva procenta. Nisu se ostvarila očekivanja da bi evropska valuta mogla da se spusti na 96, pa i 95 dinara. U četvrtak će zvanični srednji kurs biti 98,9 dinara. Nažalost, niko sa sigurnošću ne može da objasni aktuelna dešavanja na deviznom tržištu. Ekonomisti veruju da se interesovanje sa dinara „premešta“ na evro, a da je tome doprineo i signal NBS koja je tokom maja kupila 40 miliona evra na međubankarskom evropskom tržištu kako bi podržala evropsku valutu. Veruje se da na naglo jačanje evra uticaja ima i rast uvoza, odnosno to što mnoge firme kupuju devize kako bi platile robu i repromaterijal iz inostranstva.
- Ništa više nije sigurno kada je u pitanju devizni kurs - kaže Vojislav Vučković, ekonomista. - Prognoze ne mogu da se daju, jer su oscilacije prevelike. Naše devizno tržište je „plitko“, tako da svaka veća kupovina ili prodaja deviza može da dovede do potresa. Pretpostavlja se da su proteklih dana neki investitori kupili veću svotu deviza da bi ih preneli na neko drugo tržište gde su im potrebnije.
Jasno je i da ni visoka referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije, koja pogoduje ulagačima da kupuju dinare i na visokim kamatama zarađuju, nije sigurnost za održavanje stabilnog kursa.
- Visoka referentna kamatna stopa biće prisutna i dalje, jer NBS ne želi da remeti veliku potražnju investitora za državnim zapisima - smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Prodajom ovih obveznica popunjava se budžet Srbije.
Prema tvrdnji Sonje Miladinovski, člana Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, moguća pomeranja kursa u pravcu slabljenja zavise od politike referentne kamatne stope NBS, kao i od odluke Trezora da emisiju indeksiranih obveznica koja dospeva krajem juna ponovi ili ne ponovi istom takvom emisijom.
- Profit ozbiljnih firmi je jednocifren, od dva do sedam odsto, pa izračunajte koliko se izgubi kada se kurs promeni za pet odsto u roku od dva meseca - kaže Dušan Korunoski, vlasnik „M-Prointeksa“. - Mi svoja potraživanja od izvoza naplatimo posle 90 dana. Znači da smo računali na više novca nego što stigne posle tri meseca. Pitanje „jak ili slab dinar“ je zamena teza. Odgovor je stabilan kurs. Sirovinu smo plaćali kada je evro vredeo 106 dinara, a sada nema šanse da te pare izvučemo. Verujem da oscilacije kursa godišnje podižu cene za deset odsto.
GUBITAK
- Mi smo na početku godine računali da će kurs biti 105 dinara, a do kraja godine možda i 110 dinara - kaže Rade Veselinović, vlasnik „Galeb grupe“. - Uzeli smo repromaterijal kada je evro vredeo 103 dinara, i sada je to krenulo u izvoz, a evro vredi 97 ili 98 dinara. Napravili smo gubitak od tri do četiri odsto. Nama oscilacije kursa ne odgovaraju, i ove godine nismo ostvarili očekivane rezulatate.
Novosti
Domaća valuta, uprkos optimističkim najavama, poslednjih dana ponovo je na nizbrdici. Procene su da oscilacije na deviznom tržištu poskupljuju proizvodnju za oko deset odsto
Evro je za svega nekoliko dana ojačao za oko dva procenta. Nisu se ostvarila očekivanja da bi evropska valuta mogla da se spusti na 96, pa i 95 dinara. U četvrtak će zvanični srednji kurs biti 98,9 dinara. Nažalost, niko sa sigurnošću ne može da objasni aktuelna dešavanja na deviznom tržištu. Ekonomisti veruju da se interesovanje sa dinara „premešta“ na evro, a da je tome doprineo i signal NBS koja je tokom maja kupila 40 miliona evra na međubankarskom evropskom tržištu kako bi podržala evropsku valutu. Veruje se da na naglo jačanje evra uticaja ima i rast uvoza, odnosno to što mnoge firme kupuju devize kako bi platile robu i repromaterijal iz inostranstva.
- Ništa više nije sigurno kada je u pitanju devizni kurs - kaže Vojislav Vučković, ekonomista. - Prognoze ne mogu da se daju, jer su oscilacije prevelike. Naše devizno tržište je „plitko“, tako da svaka veća kupovina ili prodaja deviza može da dovede do potresa. Pretpostavlja se da su proteklih dana neki investitori kupili veću svotu deviza da bi ih preneli na neko drugo tržište gde su im potrebnije.
Jasno je i da ni visoka referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije, koja pogoduje ulagačima da kupuju dinare i na visokim kamatama zarađuju, nije sigurnost za održavanje stabilnog kursa.
- Visoka referentna kamatna stopa biće prisutna i dalje, jer NBS ne želi da remeti veliku potražnju investitora za državnim zapisima - smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Prodajom ovih obveznica popunjava se budžet Srbije.
Prema tvrdnji Sonje Miladinovski, člana Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, moguća pomeranja kursa u pravcu slabljenja zavise od politike referentne kamatne stope NBS, kao i od odluke Trezora da emisiju indeksiranih obveznica koja dospeva krajem juna ponovi ili ne ponovi istom takvom emisijom.
- Profit ozbiljnih firmi je jednocifren, od dva do sedam odsto, pa izračunajte koliko se izgubi kada se kurs promeni za pet odsto u roku od dva meseca - kaže Dušan Korunoski, vlasnik „M-Prointeksa“. - Mi svoja potraživanja od izvoza naplatimo posle 90 dana. Znači da smo računali na više novca nego što stigne posle tri meseca. Pitanje „jak ili slab dinar“ je zamena teza. Odgovor je stabilan kurs. Sirovinu smo plaćali kada je evro vredeo 106 dinara, a sada nema šanse da te pare izvučemo. Verujem da oscilacije kursa godišnje podižu cene za deset odsto.
GUBITAK
- Mi smo na početku godine računali da će kurs biti 105 dinara, a do kraja godine možda i 110 dinara - kaže Rade Veselinović, vlasnik „Galeb grupe“. - Uzeli smo repromaterijal kada je evro vredeo 103 dinara, i sada je to krenulo u izvoz, a evro vredi 97 ili 98 dinara. Napravili smo gubitak od tri do četiri odsto. Nama oscilacije kursa ne odgovaraju, i ove godine nismo ostvarili očekivane rezulatate.
Novosti