- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Kupovina na odloženo: Hrana na 210 dana
Izvor:
Novosti.rs
ZA iste pare sve manje namirnica možemo da priuštimo, pa i ne čudi što sada i hranu kupujemo na poček i to - od čak sedam meseci! Besparica, odnosno sve manji pazari, primorali su trgovce da i hranu nude na poček od čak 210 dana. Tako,račun iz samoposluge, za korpu napunjenu svakodnevnim potrepštinama, stiže tek na proleće.
U poređenju sa doskorašnjim uobičajenim počekom od 90 dana, odnosno tri meseca, ovo je “carski predah” za isceđeni kućni budžet. Ali, ekonomski analitičari ukazuju da se tako samo odlaže siromaštvo, jer ceh ipak valja platiti i to nagomilan, a zarade sigurno neće značajnije rasti.
Ima, međutim, i onih koji to tumače drugačije. Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da “duži poček na hranu ne mora da znači i veće siromaštvo”. Jednostavno građani koriste druge načine da podignu svoju zaduženost koliko mogu. Jer, dodaje Stevanović, zaduženja građana su sa 50 odsto ukupnih primanja, kolika su bila pre koju godinu, smanjena na 33 odsto ukupnih primanja.
Ekonomski stručnjaci, takođe, ukazuju da je sve duži period za plaćanje jedan od načina da se oživi promet u trgovinama, ali i podstaknu građani sa ispražnjenim novčanicima da troše mimo svojih mogućnosti.
A kada je o prometu reč, trgovci ga podižu i akcijskim sniženjima - dnevnim, nedeljnim i vikendom. Kada su namirnice u pitanju, sniženja uglavnom idu i do 25 odsto. Istraživanje Unije poslodavaca Srbije pokazuje da se svaki drugi proizvod u Srbiji kupuje na akcijama i rasprodajama.
Poskupljenja nas prate čitave godine. Tako je samo od ovog januara hrana, prema statističarima, poskupela čak za 8,4 odsto. Po rastu cena u ovoj godini prednjače voće, skuplje čak za 41,2 odsto i povrće za 28,1 odsto. Slede: meso sa 10,7 odsto, riba 4,5 odsto...
Inače, za namirnice sada u proseku, plaćamo gotovo za trećinu više nego prošlog leta, jer nema proizvoda koji u međuvremenu nije promenio cenu. Kod nekih proizvoda, kao što su ulje, šećer, mleko, meso ta poskupljenja su i veća. Koliko su naša primanja utanjila u odnosu na paprene namirnice najbolje svedoči težina cegera, gde sada za iste pare kupimo praktično upola manje namirnica.
Nedeljna kupovina desetak artikala u supermarketu pre godinu dana vredela je 2.940, a danas korpa sa istim artiklima staje nešto manje od 4.000 dinara, pokazuju istraživanja. Dok smo pre godinu dana kilogram pilećeg mesa plaćali prosečnih 225, sada je ta suma do 300 dinara. Kilogram svinjskog buta je sa 450 dinara dogurao sada do 550, dok litar ulja plaćamo skuplje 20-ak dinara, odnosno sadašnjih 145 dinara.
Slična situacija je i kod šećera, kome je, u međuvremenu, uprkos intervenciji države u više navrata ipak povećana cena, koja dostiže do 98 dinara. Za desetak dinara po litru skuplji je jogurt i mleko, a šunka 60 do čak 90 dinara po kilogramu. Pakovanje kafe od 200 grama sada je doguralo do 200, a posnog keksa od kilogram je sa 120 poskupelo u nekoliko navrata na čak 190 dinara...
U delu kućne i lične hemije je, takođe, došlo do značajnih pomeranja cena. Za 15 odsto skuplji su deterdženti, klasična vrećica najjeftinijeg praška od tri kilograma sada je oko 380, a lani je bila oko 300 dinara.
EVROPLJANI I MI
I dok nam je hrana sve skuplja, statistika pokazuje da mnoge proizvode plaćamo koliko i Evropljani, iako zarađujemo znatno manje od njih. Tako se u najnovijem izveštaju Evrostata, evropskog statističkog zavoda, navodi da su cene obuće, odeće i elektronike u Srbiji blizu proseka Evropske unije i više nego u većini zemalja regiona. Cene obuće su na 92, a odeće na čak 95 odsto proseka Evropske unije.
Izvor:
Novosti.rs
ZA iste pare sve manje namirnica možemo da priuštimo, pa i ne čudi što sada i hranu kupujemo na poček i to - od čak sedam meseci! Besparica, odnosno sve manji pazari, primorali su trgovce da i hranu nude na poček od čak 210 dana. Tako,račun iz samoposluge, za korpu napunjenu svakodnevnim potrepštinama, stiže tek na proleće.
U poređenju sa doskorašnjim uobičajenim počekom od 90 dana, odnosno tri meseca, ovo je “carski predah” za isceđeni kućni budžet. Ali, ekonomski analitičari ukazuju da se tako samo odlaže siromaštvo, jer ceh ipak valja platiti i to nagomilan, a zarade sigurno neće značajnije rasti.
Ima, međutim, i onih koji to tumače drugačije. Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da “duži poček na hranu ne mora da znači i veće siromaštvo”. Jednostavno građani koriste druge načine da podignu svoju zaduženost koliko mogu. Jer, dodaje Stevanović, zaduženja građana su sa 50 odsto ukupnih primanja, kolika su bila pre koju godinu, smanjena na 33 odsto ukupnih primanja.
Ekonomski stručnjaci, takođe, ukazuju da je sve duži period za plaćanje jedan od načina da se oživi promet u trgovinama, ali i podstaknu građani sa ispražnjenim novčanicima da troše mimo svojih mogućnosti.
A kada je o prometu reč, trgovci ga podižu i akcijskim sniženjima - dnevnim, nedeljnim i vikendom. Kada su namirnice u pitanju, sniženja uglavnom idu i do 25 odsto. Istraživanje Unije poslodavaca Srbije pokazuje da se svaki drugi proizvod u Srbiji kupuje na akcijama i rasprodajama.
Poskupljenja nas prate čitave godine. Tako je samo od ovog januara hrana, prema statističarima, poskupela čak za 8,4 odsto. Po rastu cena u ovoj godini prednjače voće, skuplje čak za 41,2 odsto i povrće za 28,1 odsto. Slede: meso sa 10,7 odsto, riba 4,5 odsto...
Inače, za namirnice sada u proseku, plaćamo gotovo za trećinu više nego prošlog leta, jer nema proizvoda koji u međuvremenu nije promenio cenu. Kod nekih proizvoda, kao što su ulje, šećer, mleko, meso ta poskupljenja su i veća. Koliko su naša primanja utanjila u odnosu na paprene namirnice najbolje svedoči težina cegera, gde sada za iste pare kupimo praktično upola manje namirnica.
Nedeljna kupovina desetak artikala u supermarketu pre godinu dana vredela je 2.940, a danas korpa sa istim artiklima staje nešto manje od 4.000 dinara, pokazuju istraživanja. Dok smo pre godinu dana kilogram pilećeg mesa plaćali prosečnih 225, sada je ta suma do 300 dinara. Kilogram svinjskog buta je sa 450 dinara dogurao sada do 550, dok litar ulja plaćamo skuplje 20-ak dinara, odnosno sadašnjih 145 dinara.
Slična situacija je i kod šećera, kome je, u međuvremenu, uprkos intervenciji države u više navrata ipak povećana cena, koja dostiže do 98 dinara. Za desetak dinara po litru skuplji je jogurt i mleko, a šunka 60 do čak 90 dinara po kilogramu. Pakovanje kafe od 200 grama sada je doguralo do 200, a posnog keksa od kilogram je sa 120 poskupelo u nekoliko navrata na čak 190 dinara...
U delu kućne i lične hemije je, takođe, došlo do značajnih pomeranja cena. Za 15 odsto skuplji su deterdženti, klasična vrećica najjeftinijeg praška od tri kilograma sada je oko 380, a lani je bila oko 300 dinara.
EVROPLJANI I MI
I dok nam je hrana sve skuplja, statistika pokazuje da mnoge proizvode plaćamo koliko i Evropljani, iako zarađujemo znatno manje od njih. Tako se u najnovijem izveštaju Evrostata, evropskog statističkog zavoda, navodi da su cene obuće, odeće i elektronike u Srbiji blizu proseka Evropske unije i više nego u većini zemalja regiona. Cene obuće su na 92, a odeće na čak 95 odsto proseka Evropske unije.