- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Kupovina na kašičicu
Polovinu zarade izdvajamo za kupovinu osnovnih životnih namirnica, pokazuje izveštaj Zavoda za statistiku. Sa padom životnog standarda, menjaju se i navike. Glavni uzrok siromaštva je nezaposlenost, kažu u Institutu za sociološka istraživanja.
Polovinu zarade izdvajamo za kupovinu osnovnih životnih namirnica, pokazuje izveštaj Zavoda za statistiku. Zbog skoka cena osnovnih životnih namirnica, kupuje se količinski manje hrane, prate se akcijska sniženja u megamarketima i kupuje se roba kojoj uskoro ističe rok.
U nekim pekarama cene peciva niže su u večernjim satima, pa se tada hleb često kupuje. Za jeftiniji hleb ljudi dođu i pola sata ranije da sačekaju popust, kažu u pekari.
Pada promet i na pijacama. Ljudi kupuju po jedan paradajz, krastavac, jedno-dva jaja. Traže i po sto-dvesta grama pasulja, žale se prodavci.
Meso se ne izostavlja sa trpeze, ipak, neretko se kupuje kao kikiriki, na grame. U mesari kažu da se kupuje po sto-dvesta, pa čak i po 50 grama mesa.
Stručnjaci smatraju da su to klasični primeri pasivne strategije siromaštva. Slobodan Cvejić iz Instituta za sociološka istraživanja kaže da ta strategija podrazumeva redukciju potreba.
"Znači osnovne potrebe domaćinstva se ne zadovoljavaju u potrebi u kojoj je to normalno. Štednja na hrani, štednja na lekovima, na onome što je važno za život i za zdravlje nacije je vrlo veliki problem, a upravo je to ono što je u porastu poslednjih godina u Srbiji", kaže Cvejić.
Kao glavni uzrok povećanja siromaštva, u Institutu za sociološka istraživanja vide porast nezaposlenosti. Otuda, kažu, i sve češće plaćanje uslugom, a ne novcem.
Izvor:
rts.rs
Polovinu zarade izdvajamo za kupovinu osnovnih životnih namirnica, pokazuje izveštaj Zavoda za statistiku. Sa padom životnog standarda, menjaju se i navike. Glavni uzrok siromaštva je nezaposlenost, kažu u Institutu za sociološka istraživanja.
Polovinu zarade izdvajamo za kupovinu osnovnih životnih namirnica, pokazuje izveštaj Zavoda za statistiku. Zbog skoka cena osnovnih životnih namirnica, kupuje se količinski manje hrane, prate se akcijska sniženja u megamarketima i kupuje se roba kojoj uskoro ističe rok.
U nekim pekarama cene peciva niže su u večernjim satima, pa se tada hleb često kupuje. Za jeftiniji hleb ljudi dođu i pola sata ranije da sačekaju popust, kažu u pekari.
Pada promet i na pijacama. Ljudi kupuju po jedan paradajz, krastavac, jedno-dva jaja. Traže i po sto-dvesta grama pasulja, žale se prodavci.
Meso se ne izostavlja sa trpeze, ipak, neretko se kupuje kao kikiriki, na grame. U mesari kažu da se kupuje po sto-dvesta, pa čak i po 50 grama mesa.
Stručnjaci smatraju da su to klasični primeri pasivne strategije siromaštva. Slobodan Cvejić iz Instituta za sociološka istraživanja kaže da ta strategija podrazumeva redukciju potreba.
"Znači osnovne potrebe domaćinstva se ne zadovoljavaju u potrebi u kojoj je to normalno. Štednja na hrani, štednja na lekovima, na onome što je važno za život i za zdravlje nacije je vrlo veliki problem, a upravo je to ono što je u porastu poslednjih godina u Srbiji", kaže Cvejić.
Kao glavni uzrok povećanja siromaštva, u Institutu za sociološka istraživanja vide porast nezaposlenosti. Otuda, kažu, i sve češće plaćanje uslugom, a ne novcem.
Izvor:
rts.rs