Kultura i ličnost - socijalizacija

[Mr.Daky]

Kultura i ličnost - socijalizacija

Socijalizacija je plansko prenošenje znanja, umeća, navika, na nove generacije.
Socijalna funkcija porodice, formiranje ličnosti. Tradicija je sve ono što se prenosi. Cilj je da svaki čovek stasa u kreativnu ličnost koja će sama stvarati i prenositi ih na druge generacije.
Faze socijalizacije, čovek se socijalizuje ceo život:

1. Hominizacija (homo – čovek), postajanje čovekom. Za razliku od životinja, bebama su potrebne pomoć roditelja i drugih osoba. Traje od rodjenja do 7. godine. Čovek stiče govornu sposobnost, hod, predmetne aktivnosti (učimo sami da jedemo, oblačimo se), umeća, navike, simbolizam, sistem vrednosti.
2. elementarna socijalizacija, započinje od prilike sa polaskom u školu i traje kroz celokupan period školovanja. Karakteristike: usvajanje znanja, kulturnog nasledja, uključivanje u grupni život društva (pripadamo odredjenim grupama, imamo prijatelje), stičemo motivaciju za rad, sticanje osnovnih stavova o kulturi (itgradjujemo ukus).
3. inkulturacija, počinje kada se posle školovanja zapošljavamo. Aktivan odnos prema nasledju. Polovina 20. godina. Imamo specifične sklonosti (razne tipove sklonosti, znamo šta želimo i šta ne), imamo jasan odnos prema društvu i svetu u kojem živimo, razvijamo senzibilitet. Čovek postaje stvaralačka egzitencija (zato što radi odredjeni posao i stvara)
4. kreacija, ne ulaze svi nego samo neki posebni pojedinci koji stvaraju neke posebne vrednosti, nešto što niko nije stvorio. Cilj socijalizacije je da što više ljudi udje u ovaj period. Period zrelosti – 30. i 40. godine, kad se svi činioci u društvu slože.

Procesi, prate socijalizaciju:
- konformizam, nekritičko prihvatanje svega onoga što društvo prenosi na pojedince. Ljudi koji nemaju svoje mišljenje, ispiranje mozga.


- nonkonformizam – kritičko promišljanje datog. Ljudi koji razmišljaju glavom, prvo promisle i onda iznesu svoj stav.


​