- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
Press
Kuhinja nomada
U Turskoj, trenutno omiljenoj turističkoj destinaciji Srba, nezamislivo je ne uživati u hrani. Zato, krenite i u letnju gastro avanturu
Turska kuhinja spada među deset najpoznatijih svetskih kuhinja. Davni nomadski život, prostor koji zbog regionalnih različitosti obiluje različitom florom i faunom i nasleđe bogate kraljevske kuhinje tri su osnovna elementa zaslužna za takvo umeće.
Još u vreme nomada postojao je kulinarski odnos prema mesu, mlečnim proizvodima, povrću i žitaricama. Tokom putovanja otkrivali su pirinač, voće i nove vrste povrća koje su vekovima stapali sa svojom kuhinjom. Sve te navike i metode pripravljanja hrane doneli su u 11. veku sa sobom u Anadoliju. Osmanlijsko Carstvo takođe je ostavilo velik uticaj, a u 17. veku samo dvorska kuhinja zapošljavala je 1.300 osoba.
Kebab, kofte i dolme
Temeljom turske kuhinje smatra se testo od pšeničnog brašna za neizbežni ekmek (beli hleb), pide (lepinje), simit (pereca sa susamom), manti (testo) i yufka (lisnato testo).
Meso se koristi u malim količinama. Čak i kod „kebaba" najveći deo čine pide zajedno s prilogom od povrća i jogurtom. Kebab je naziv za brojna jela od mesa, a za Tursku je karakterističan kao i burek. Jedinstven ukus svih kebaba potiče od kvalitetnog mesa ovaca i teladi koji se uzgajaju u prirodnim uslovima. Kofte (ćufte) pripremaju se od mlevenog mesa i izrendanog luka, oblikuju u kuglice, valjuške ili duguljaste paštete koje se zatim peku na roštilju ili kuhaju. Omiljeno jelo koje potiče od turskih nomada, kod Evropljana poznato kao tartar biftek, priprema se od sirovog mlevenog mesa koje se nekoliko sati snažno meša s bulgurom i začinima. Poslužuje se kao niz malih zalogaja umotanih u list salate.
Čitav niz raznog povrća peče se u maslinovom ulju i servira kao prilog uz glavno jelo, a patlidžan zauzima vodeće mesto. Dolma je punjeno povrće. Dolme punjene pirinčem pripremaju se s maslinovim uljem i jedu se hladne, dok su dolme punjene mesom glavno jelo i jedu se uglavnom s jogurtom. Punjena paprika smatra se kraljicom svih dolmi.
Meze su hladna predjela kojima se otvara izdašan obrok, a uglavnom se uživaju uz raki. Služe se lubenica, kremasti ovčji sir, povrće pečeno ili kuvano u umaku od paradajza, hobotnica, turski kavijar, salata od patlidžana, male paštete.
Raj za plodove mora
Turska, zemlja okružena sa četiri mora, raj je za plodove mora, a stanovništvo s obale majstorski ih priprema. Najbolja se riba jede zimi, kad mnoge vrste iz Crnog mora sele u toplije vode i u tom razdoblju dosežu idealnu lovnu veličinu. U to se doba nedostatak letnjeg povrća nadoknađuje obiljem ribe. Najpoznatija je i najomiljenija turska riba crnomorska srdela hamsi. Ukus ribe se kod pripreme obogaćuje sezonskim povrćem i salatama. Roka - aromatična rukola i tere (vrsta loćike) pokapane limunovim sokom nezaobilazan su dodatak svim vrstama ribe.
Turska kuhinja prava je riznica finih poslastica, od kojih su najpoznatije lokum i baklava. Alva se sastoji od pšeničnog brašna ili briza i zrna pinije koji se s maslacem dinstaju, zatim se umešaju šećer i mleko ili voda te sve kratko prokuva dok se sastojci ne prožmu. Pripremanje alve pridonosi svojevrsnom osećaju zajedništva. Gosti se pozivaju na sedeljke uz alvu da bi se ulepšale zimske večeri.
Usprkos svemu, daleko najomiljeniji desert je sveže voće, kog u Turskoj, zemlji sa 300 sunčanih dana u godini, ima u izobilju (obično su dve ili čak tri berbe godišnje).
Suprotno mišljenju koje prevladava na Zapadu, začini i začinsko bilje koriste se vrlo štedljivo i izbirljivo. Od jela se očekuje da do izražaja dođe aroma glavnog sastojka koju ne smiju prekriti umak ili začini.
Kuhinja nomada
U Turskoj, trenutno omiljenoj turističkoj destinaciji Srba, nezamislivo je ne uživati u hrani. Zato, krenite i u letnju gastro avanturu
Turska kuhinja spada među deset najpoznatijih svetskih kuhinja. Davni nomadski život, prostor koji zbog regionalnih različitosti obiluje različitom florom i faunom i nasleđe bogate kraljevske kuhinje tri su osnovna elementa zaslužna za takvo umeće.
Još u vreme nomada postojao je kulinarski odnos prema mesu, mlečnim proizvodima, povrću i žitaricama. Tokom putovanja otkrivali su pirinač, voće i nove vrste povrća koje su vekovima stapali sa svojom kuhinjom. Sve te navike i metode pripravljanja hrane doneli su u 11. veku sa sobom u Anadoliju. Osmanlijsko Carstvo takođe je ostavilo velik uticaj, a u 17. veku samo dvorska kuhinja zapošljavala je 1.300 osoba.
Kebab, kofte i dolme
Temeljom turske kuhinje smatra se testo od pšeničnog brašna za neizbežni ekmek (beli hleb), pide (lepinje), simit (pereca sa susamom), manti (testo) i yufka (lisnato testo).
Meso se koristi u malim količinama. Čak i kod „kebaba" najveći deo čine pide zajedno s prilogom od povrća i jogurtom. Kebab je naziv za brojna jela od mesa, a za Tursku je karakterističan kao i burek. Jedinstven ukus svih kebaba potiče od kvalitetnog mesa ovaca i teladi koji se uzgajaju u prirodnim uslovima. Kofte (ćufte) pripremaju se od mlevenog mesa i izrendanog luka, oblikuju u kuglice, valjuške ili duguljaste paštete koje se zatim peku na roštilju ili kuhaju. Omiljeno jelo koje potiče od turskih nomada, kod Evropljana poznato kao tartar biftek, priprema se od sirovog mlevenog mesa koje se nekoliko sati snažno meša s bulgurom i začinima. Poslužuje se kao niz malih zalogaja umotanih u list salate.
Čitav niz raznog povrća peče se u maslinovom ulju i servira kao prilog uz glavno jelo, a patlidžan zauzima vodeće mesto. Dolma je punjeno povrće. Dolme punjene pirinčem pripremaju se s maslinovim uljem i jedu se hladne, dok su dolme punjene mesom glavno jelo i jedu se uglavnom s jogurtom. Punjena paprika smatra se kraljicom svih dolmi.
Meze su hladna predjela kojima se otvara izdašan obrok, a uglavnom se uživaju uz raki. Služe se lubenica, kremasti ovčji sir, povrće pečeno ili kuvano u umaku od paradajza, hobotnica, turski kavijar, salata od patlidžana, male paštete.
Raj za plodove mora
Turska, zemlja okružena sa četiri mora, raj je za plodove mora, a stanovništvo s obale majstorski ih priprema. Najbolja se riba jede zimi, kad mnoge vrste iz Crnog mora sele u toplije vode i u tom razdoblju dosežu idealnu lovnu veličinu. U to se doba nedostatak letnjeg povrća nadoknađuje obiljem ribe. Najpoznatija je i najomiljenija turska riba crnomorska srdela hamsi. Ukus ribe se kod pripreme obogaćuje sezonskim povrćem i salatama. Roka - aromatična rukola i tere (vrsta loćike) pokapane limunovim sokom nezaobilazan su dodatak svim vrstama ribe.
Turska kuhinja prava je riznica finih poslastica, od kojih su najpoznatije lokum i baklava. Alva se sastoji od pšeničnog brašna ili briza i zrna pinije koji se s maslacem dinstaju, zatim se umešaju šećer i mleko ili voda te sve kratko prokuva dok se sastojci ne prožmu. Pripremanje alve pridonosi svojevrsnom osećaju zajedništva. Gosti se pozivaju na sedeljke uz alvu da bi se ulepšale zimske večeri.
Usprkos svemu, daleko najomiljeniji desert je sveže voće, kog u Turskoj, zemlji sa 300 sunčanih dana u godini, ima u izobilju (obično su dve ili čak tri berbe godišnje).
Suprotno mišljenju koje prevladava na Zapadu, začini i začinsko bilje koriste se vrlo štedljivo i izbirljivo. Od jela se očekuje da do izražaja dođe aroma glavnog sastojka koju ne smiju prekriti umak ili začini.