LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kud se dedoše te milijarde
Zapitajte se da li biste dali svoj glas za program kojim se šarenilo uvozne robe u tržnim centrima smanjuje (radi razduživanja zemlje)
Ako se dobro sećam, Hegel je u uvodu jedne knjige napisao da „iskustvo i istorija uče to da narodi i vlade nikada ništa nisu naučili iz istorije i da nikada nisu postupali prema poukama koje su se iz njih mogle izvući”. Tranzicija u Srbiji ubedljiv je primer da ovaj Hegelov stav važi i danas. Zato sumnjam da će Vlada Srbije naučiti bilo šta iz grčke krize, a moju sumnju podupire i sama vlada svojim naporima da i dalje podstiče potrošnju i zaduživanje, uprkos činjenici da su ove veličine u Srbiji već dostigle više nego zabrinjavajuće razmere. Svima je očigledna istina da su prekomerna potrošnja (pre svega javna) i prekomerno zaduživanje, tj. olako uzimanje i trošenje kredita iz inostranstva, osnovni uzroci krize u Grčkoj, a verovatno i u nekim drugim zemljama EU, što će se tek pokazati u budućnosti.
Potrebno je razjasniti pitanje zašto je grčka kriza izazvala toliko veliki strah u Evropi i zašto su finansijski najmoćnije zemlje ipak priskočile u pomoć ugroženoj Grčkoj? Da li iz puke želje da se manifestuje solidarnost unutar unije? Ili zbog opasnosti da bankrot grčkih banaka (i države) ne izazove lančanu reakciju? Ili zbog pretnje da će evro biti destabilizovan, a Grčka isključena iz evropske monetarne unije, što bi bio svojevrstan poraz EU ideje? Ne radi se samo o tome da unija ne voli poraze, nego o tome da ovakvi poremećaji mogu da potresu EU u trenutku kada se na ekonomskom i političkom horizontu pojavljuju mogućnosti novih (i drukčijih) svetskih integracija. Najzad, možda postoji (makar neznatna) opasnost od eksplozije socijalne napetosti u Grčkoj i širenja revolucionarnog bunta širom južne Evrope.
U novom svetskom poretku oslabljen je položaj radnika (njihovih plata i nadnica) u poređenju sa periodom ,,države blagostanja” pre pada berlinskog zida. Prvi udar na radničku klasu ublažen je ogromnim kapitalnim dobicima zapadnih korporacija i tajkuna u privatizaciji kapitala centralne i istočne Evrope, ali sa krizom račun tranzicije došao je za naplatu i radnim slojevima razvijenih zemalja. Njihov položaj polako se približava proseku evropskog tržišta rada. I to je deo mozaika grčke socijalne scene, koja je godinama ulepšavana visokim državnim izdacima i zaduživanjem u inostranstvu.
Ispod površine obelodanjenog duga i budžetskog deficita javno mnjenje Grčke (i Evrope) postavlja pitanje kud se dedoše ti ogromni novčani prilivi (stotine milijardi evra) kumulirani godinama. Za razliku od putera i marmelade, novac se, upotrebom, ne troši, nego, ne menjajući oblik, svojim kruženjem obezbeđuje razmenu. Kod koga su te pare u ovom trenutku? I ko treba da snosi najveći teret stabilizacije (štednje i odricanja)? Da li se pozajmljeni novac zadržao u Grčkoj, ili se brzo vratio u matične banke unije? Ili je otplovio na egzotična ostrva bešumnim stazama Interneta? O tome se malo ko usuđuje da govori (i ne samo u Grčkoj).
Pouke za nas su možda isuviše jasne (i bolne). Ekonomski program čiji bi cilj bio da se izbegne grčki scenario morao bi da insistira na opštem smanjenju potrošnje, ograničenju uvoza, redukciji zaduženosti, kao i na znatnom padu broja zaposlenih u službeničkom „raju” države, nevladinih organizacija i vladinih agencija, servisa i kancelarija.
Zapitajte se da li biste dali svoj glas za program kojim se šarenilo uvozne robe u tržnim centrima smanjuje (radi razduživanja zemlje)? Da li biste glasali za program koji ukida subvencionisane kredite (radi smanjenja tereta poreskih obveznika)? Da li biste više voleli da od ministara (i predsednika) slušate o besplatnim akcijama, rastu penzija i podršci države ovom ili onom ili o vladavini prava i uređivanju administracije? Najzad, da li bi vas više obradovala vest da će Srbija uskoro vratiti polovinu inostranog duga ili da će Engleska banka dati Srbiji kredit od 50 milijardi funti sterlinga?
Kada iskreno odgovorite na ova pitanja, znaćete i sami da li zaista želite da Srbija izbegne mučne posledice krize (slične grčkoj).
Univerzitet „Singidunum”
Danijel Cvjetićanin
(Politika)
Zapitajte se da li biste dali svoj glas za program kojim se šarenilo uvozne robe u tržnim centrima smanjuje (radi razduživanja zemlje)
Ako se dobro sećam, Hegel je u uvodu jedne knjige napisao da „iskustvo i istorija uče to da narodi i vlade nikada ništa nisu naučili iz istorije i da nikada nisu postupali prema poukama koje su se iz njih mogle izvući”. Tranzicija u Srbiji ubedljiv je primer da ovaj Hegelov stav važi i danas. Zato sumnjam da će Vlada Srbije naučiti bilo šta iz grčke krize, a moju sumnju podupire i sama vlada svojim naporima da i dalje podstiče potrošnju i zaduživanje, uprkos činjenici da su ove veličine u Srbiji već dostigle više nego zabrinjavajuće razmere. Svima je očigledna istina da su prekomerna potrošnja (pre svega javna) i prekomerno zaduživanje, tj. olako uzimanje i trošenje kredita iz inostranstva, osnovni uzroci krize u Grčkoj, a verovatno i u nekim drugim zemljama EU, što će se tek pokazati u budućnosti.
Potrebno je razjasniti pitanje zašto je grčka kriza izazvala toliko veliki strah u Evropi i zašto su finansijski najmoćnije zemlje ipak priskočile u pomoć ugroženoj Grčkoj? Da li iz puke želje da se manifestuje solidarnost unutar unije? Ili zbog opasnosti da bankrot grčkih banaka (i države) ne izazove lančanu reakciju? Ili zbog pretnje da će evro biti destabilizovan, a Grčka isključena iz evropske monetarne unije, što bi bio svojevrstan poraz EU ideje? Ne radi se samo o tome da unija ne voli poraze, nego o tome da ovakvi poremećaji mogu da potresu EU u trenutku kada se na ekonomskom i političkom horizontu pojavljuju mogućnosti novih (i drukčijih) svetskih integracija. Najzad, možda postoji (makar neznatna) opasnost od eksplozije socijalne napetosti u Grčkoj i širenja revolucionarnog bunta širom južne Evrope.
U novom svetskom poretku oslabljen je položaj radnika (njihovih plata i nadnica) u poređenju sa periodom ,,države blagostanja” pre pada berlinskog zida. Prvi udar na radničku klasu ublažen je ogromnim kapitalnim dobicima zapadnih korporacija i tajkuna u privatizaciji kapitala centralne i istočne Evrope, ali sa krizom račun tranzicije došao je za naplatu i radnim slojevima razvijenih zemalja. Njihov položaj polako se približava proseku evropskog tržišta rada. I to je deo mozaika grčke socijalne scene, koja je godinama ulepšavana visokim državnim izdacima i zaduživanjem u inostranstvu.
Ispod površine obelodanjenog duga i budžetskog deficita javno mnjenje Grčke (i Evrope) postavlja pitanje kud se dedoše ti ogromni novčani prilivi (stotine milijardi evra) kumulirani godinama. Za razliku od putera i marmelade, novac se, upotrebom, ne troši, nego, ne menjajući oblik, svojim kruženjem obezbeđuje razmenu. Kod koga su te pare u ovom trenutku? I ko treba da snosi najveći teret stabilizacije (štednje i odricanja)? Da li se pozajmljeni novac zadržao u Grčkoj, ili se brzo vratio u matične banke unije? Ili je otplovio na egzotična ostrva bešumnim stazama Interneta? O tome se malo ko usuđuje da govori (i ne samo u Grčkoj).
Pouke za nas su možda isuviše jasne (i bolne). Ekonomski program čiji bi cilj bio da se izbegne grčki scenario morao bi da insistira na opštem smanjenju potrošnje, ograničenju uvoza, redukciji zaduženosti, kao i na znatnom padu broja zaposlenih u službeničkom „raju” države, nevladinih organizacija i vladinih agencija, servisa i kancelarija.
Zapitajte se da li biste dali svoj glas za program kojim se šarenilo uvozne robe u tržnim centrima smanjuje (radi razduživanja zemlje)? Da li biste glasali za program koji ukida subvencionisane kredite (radi smanjenja tereta poreskih obveznika)? Da li biste više voleli da od ministara (i predsednika) slušate o besplatnim akcijama, rastu penzija i podršci države ovom ili onom ili o vladavini prava i uređivanju administracije? Najzad, da li bi vas više obradovala vest da će Srbija uskoro vratiti polovinu inostranog duga ili da će Engleska banka dati Srbiji kredit od 50 milijardi funti sterlinga?
Kada iskreno odgovorite na ova pitanja, znaćete i sami da li zaista želite da Srbija izbegne mučne posledice krize (slične grčkoj).
Univerzitet „Singidunum”
Danijel Cvjetićanin
(Politika)