Кубански обавештајци завладали Каракасом
[FONT="]
Зорана Шуваковић
Извор: Политика 04.12.2010 [/FONT]
Старо пријатељство: Раул Кастро и Уго Чавес (Фото Бета)
И пре „Викиликса” Чавес је читао пред народом текст депеша из америчке амбасаде у Каракасу, зато је дипломатија тамо у сталној будности
Америчка амбасада у Каракасу покривена је кубанским, а не домаћим обавештајцима. Тога су, како се види из дипломатских депеша Вашингтону, свесни и Американци који раде у Венецуели и њихови послодавци у главном граду САД. А пракса да, хладним ратом окаљена, Кастрова служба обавља послове домаћих обавештајаца, није непозната ни Чавесовој опозицији, која већ неко време упозорава на „кубанизацију Венецуеле”.
Све што је ових дана исцурило на видело потврђује да су дипломате по Латинској Америци врло активне у писању депеша из такозваног задњег дворишта. И да им је перо лако, упркос растућем антиамериканизму, нарочито у земљама под Чавесовим утицајем: Осим Венецуеле, ту је и Боливија, Никарагва, Еквадор, донекле Аргентина…
Због антиамериканизма траже додатна средства
Према њиховим наводима, Кубанци имају „директан пролаз” до Уга Чавеса, и често најосетљивије податке нису спремни да поделе са венецуеланским колегама, већ их онако сирове доносе у председников офис. „Најосетљивији подаци указују да су обавештајне везе између Кубе Венецуеле тесно повезане. И да су њихове агенције чак у некој врсти ривалства, како би придобиле пажњу боливарске владе”, пише у једној поруци Вашингтону, из 2006. године.
Упућени тврде да је данас, четири године после цитиране америчке депеше, ова веза са Хаваном још јача.
Најмање је у обавештајном погледу „кубанизована” војска, или бар амбасада САД у Каракасу, како се признаје, није успела да добије „поуздане информације о инфилтрацији кубанских обавештајаца у венецуеланске касарне”.
Дошло је, како се констатује, и до растућег таласа антиамериканизма. Пошиљаоци депеша наводе и податке: Док је у давно време пре Чавеса 65 посто Венецуеланаца повољно гледало на Американце, данас је тај постотак на „историјском минимуму” (31 одсто).
Америчка амбасада у Венецуели тражи од Вашингтона додатна средства како би парирала Чавесовој кампањи против САД. Американци су планирали пропагандна кампању, туру по целој земљи, мешање са народом, како би поправили негативни имиџ своје земље.
С обзиром на залеђене односе између Хаване и Вашингтона, не изненађује чињеница да је већина депеша послатих из Каракаса „оптерећена” савезом између Чавеса и Кастра (Фидела и Раула).
„Пенетрација Кубанаца у венецуеланске обавештајне службе може директно да угрози америчке интересе, пошто су венецуелански обавештајци непријатељски расположени према САД, али им фали умеће и знање. То добијају од Кубанаца”, подвлачи се у једној депеши.
Али и Чавесови земљаци су се извештили у овом послу, како констатују „амерички извештачи”, па се сада инфилтријају у редове опозиције. Психолошком анализом долазе до њихових најслабијих тачака и тако успевају да изазову раздор у опозиционим круговима.
Чавес верује само брату и Фиделу
Американци из амбасаде у Каракасу срели су се и са Ермом Марксман, некадашњом Чавесовом пријатељицом са којом је имао и сентименталну везу. Иако је прешла у опозициони фронт, она се не слаже са другим венецуеланским „дисидентима”:
„Чавес, по њеном мишљењу, није идиот. Он зна шта ради, и има поверења у врло мали број људи.” Њено мишљење се вреднује, јер познаје Чавеса из времена пре него што је постао политичка звезда. „Чавес верује само свом брату Адаму и Фиделу Кастру”, цитирају је Американци.
Иначе, америчка амбасада у Каракасу је у стању константне будности, а особље је на сталној мети локалних шпијуна који су под кубанском контролом, упозорава овогодишња депеша . Њихов циљ је да контролишу комплетан персонал амбасаде.
И пре „Викиликса” Чавес је читао пред народом текст депеша из америчке амбасаде у Каракасу. Зато су тамо уведене посебне мере: само проверени међу запосленима са америчким држављанством имају блекберије и лаптопе повезане са Стејт департментом. У присуству локалаца (службеника који немају америчко држављанство)може се говорити само о темама које нису класификоване као поверљиве.
[FONT="]
Зорана Шуваковић
Извор: Политика 04.12.2010 [/FONT]
Старо пријатељство: Раул Кастро и Уго Чавес (Фото Бета)
И пре „Викиликса” Чавес је читао пред народом текст депеша из америчке амбасаде у Каракасу, зато је дипломатија тамо у сталној будности
Америчка амбасада у Каракасу покривена је кубанским, а не домаћим обавештајцима. Тога су, како се види из дипломатских депеша Вашингтону, свесни и Американци који раде у Венецуели и њихови послодавци у главном граду САД. А пракса да, хладним ратом окаљена, Кастрова служба обавља послове домаћих обавештајаца, није непозната ни Чавесовој опозицији, која већ неко време упозорава на „кубанизацију Венецуеле”.
Све што је ових дана исцурило на видело потврђује да су дипломате по Латинској Америци врло активне у писању депеша из такозваног задњег дворишта. И да им је перо лако, упркос растућем антиамериканизму, нарочито у земљама под Чавесовим утицајем: Осим Венецуеле, ту је и Боливија, Никарагва, Еквадор, донекле Аргентина…
Због антиамериканизма траже додатна средства
Према њиховим наводима, Кубанци имају „директан пролаз” до Уга Чавеса, и често најосетљивије податке нису спремни да поделе са венецуеланским колегама, већ их онако сирове доносе у председников офис. „Најосетљивији подаци указују да су обавештајне везе између Кубе Венецуеле тесно повезане. И да су њихове агенције чак у некој врсти ривалства, како би придобиле пажњу боливарске владе”, пише у једној поруци Вашингтону, из 2006. године.
Упућени тврде да је данас, четири године после цитиране америчке депеше, ова веза са Хаваном још јача.
Најмање је у обавештајном погледу „кубанизована” војска, или бар амбасада САД у Каракасу, како се признаје, није успела да добије „поуздане информације о инфилтрацији кубанских обавештајаца у венецуеланске касарне”.
Дошло је, како се констатује, и до растућег таласа антиамериканизма. Пошиљаоци депеша наводе и податке: Док је у давно време пре Чавеса 65 посто Венецуеланаца повољно гледало на Американце, данас је тај постотак на „историјском минимуму” (31 одсто).
Америчка амбасада у Венецуели тражи од Вашингтона додатна средства како би парирала Чавесовој кампањи против САД. Американци су планирали пропагандна кампању, туру по целој земљи, мешање са народом, како би поправили негативни имиџ своје земље.
С обзиром на залеђене односе између Хаване и Вашингтона, не изненађује чињеница да је већина депеша послатих из Каракаса „оптерећена” савезом између Чавеса и Кастра (Фидела и Раула).
„Пенетрација Кубанаца у венецуеланске обавештајне службе може директно да угрози америчке интересе, пошто су венецуелански обавештајци непријатељски расположени према САД, али им фали умеће и знање. То добијају од Кубанаца”, подвлачи се у једној депеши.
Али и Чавесови земљаци су се извештили у овом послу, како констатују „амерички извештачи”, па се сада инфилтријају у редове опозиције. Психолошком анализом долазе до њихових најслабијих тачака и тако успевају да изазову раздор у опозиционим круговима.
Чавес верује само брату и Фиделу
Американци из амбасаде у Каракасу срели су се и са Ермом Марксман, некадашњом Чавесовом пријатељицом са којом је имао и сентименталну везу. Иако је прешла у опозициони фронт, она се не слаже са другим венецуеланским „дисидентима”:
„Чавес, по њеном мишљењу, није идиот. Он зна шта ради, и има поверења у врло мали број људи.” Њено мишљење се вреднује, јер познаје Чавеса из времена пре него што је постао политичка звезда. „Чавес верује само свом брату Адаму и Фиделу Кастру”, цитирају је Американци.
Иначе, америчка амбасада у Каракасу је у стању константне будности, а особље је на сталној мети локалних шпијуна који су под кубанском контролом, упозорава овогодишња депеша . Њихов циљ је да контролишу комплетан персонал амбасаде.
И пре „Викиликса” Чавес је читао пред народом текст депеша из америчке амбасаде у Каракасу. Зато су тамо уведене посебне мере: само проверени међу запосленима са америчким држављанством имају блекберије и лаптопе повезане са Стејт департментом. У присуству локалаца (службеника који немају америчко држављанство)може се говорити само о темама које нису класификоване као поверљиве.