LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kuba grabi prema kapitalizmu
Izvor: Vijesti
Dve decenije nakon pada Berlinskog zida, Kuba ostaje jedna od šačice zemalja širom sveta u kojima je komunizam i dalje na snazi, navodi britanski Ekonomist.
Na Kubi je, u međuvremenu, počela značajna promena - zemlja je krenula prema kapitalizmu, a to će imati velike posledice po Ameriku, ali i ostatak Latinske Amerike.
Pomenuti put, navodi Ekonomist, biće užasno spor. U tom jednopartijskom sistemu nije dopušteno neslaganje - Desetine protivnika režima uhapšene su uoči predstojeće papine posete Kubi.
Skeptici će priznati da je Fidel Kastro malo otvorio ekonomiju zemlje ranih 90-tih, nakon kolapsa SSSR-a i povlačenja njegove pomoći, samo da bi je zatvorio čim je u venecuelanskom lideru Ugu Čavesu našao svog novog dobročinitelja.
Mali je broj onih koji će oplakivati ovaj režim. Međutim, postoji nekoliko razloga zbog kojih bi sve strane trebalo da preferiraju mirni prelazak na kapitalizam i demokratiju na Kubi. Iznenadni kolaps komunizma rizikuje izbijanje građanskog rata, ili bar opasnost da će silne obaveštajne i bezbednosne službe postati plaćenici na usluzi organizovanom kriminalu i trgovini narkotika. Prisustvo 1,2 miliona Kubanaca na jugu Floride, čini vrlo izvesnim da će Sjedinjene Države biti uvučene u svaki konflikt.
Međutim, čini se da je ovaj put drugačije. Jasno je da je Raul Kastro, mada nije demokrata, praktičniji od brata. On priznaje da vreme ističe za njihovo ostrvo. Populacija se smanjuje i stari, ekonomija je beznadležno neproduktivna a država više ne može da plaća socijalne usluge na koje je Kuba nekada bila ponosna.
Promene koje je Raul Kastro uveo gotovo sigurno su nepovratne. Veliki deo kubanske poljoprivrede je, u stvari, privatizovan. Otrpilike trećina radne snage Kube biće do 2015. prebačena u privatni sektor.
Osim zapošljavanja drugih, Kubanci sada mogu da kupuju i prodaju kuće i automobile, čak je i naglo porastao broj mobilnih telefona i kompjutera na ostrvu. Ovo izgleda kao prekretnica poput revolucije Denga Sjaopinga u Kini.
Ipak, postoje prepreke za reforme. Birokrate strahuju da će izgubiti moć i privilegije, obični građani strahuju od rasta cena. Narodno protivljenje nateralo je Kastra da odustane od predloga da se ukinu "librete“, knjižice koje Kubancima omogućavaju određenu pomoć u prehrambenim proizvodima.
Međutim, presporo kretanje je jednako pogubno za Kastrove koliko i prebrzo kretanje. Kubanci nisu sretni. Njihove škole i bolnice nisu dobre kao što su bile. Nejednakost u prihodima sada postoji zbog onih koji su na vlasti.
Vlada ogorčenost jer funkcioneri mogu sebi da priušte stvari koje su uskraćene svima drugima. Pojačavši nadu Kubanaca u promene, Raul Kastro hitno mora da stvori dobitnike od procesa reformi - a to znači da mora da nastavi napred. Malim preduzećima se mora omogućiti da prerastu u srednja ili velika. Strane investicije trebalo bi da budu dobrodošle. A uz „librete“ bi trebalo da dolazi i pomoć koja je namenjena siromašnima.
Izvor: Vijesti
Dve decenije nakon pada Berlinskog zida, Kuba ostaje jedna od šačice zemalja širom sveta u kojima je komunizam i dalje na snazi, navodi britanski Ekonomist.
Na Kubi je, u međuvremenu, počela značajna promena - zemlja je krenula prema kapitalizmu, a to će imati velike posledice po Ameriku, ali i ostatak Latinske Amerike.
Pomenuti put, navodi Ekonomist, biće užasno spor. U tom jednopartijskom sistemu nije dopušteno neslaganje - Desetine protivnika režima uhapšene su uoči predstojeće papine posete Kubi.
Skeptici će priznati da je Fidel Kastro malo otvorio ekonomiju zemlje ranih 90-tih, nakon kolapsa SSSR-a i povlačenja njegove pomoći, samo da bi je zatvorio čim je u venecuelanskom lideru Ugu Čavesu našao svog novog dobročinitelja.
Mali je broj onih koji će oplakivati ovaj režim. Međutim, postoji nekoliko razloga zbog kojih bi sve strane trebalo da preferiraju mirni prelazak na kapitalizam i demokratiju na Kubi. Iznenadni kolaps komunizma rizikuje izbijanje građanskog rata, ili bar opasnost da će silne obaveštajne i bezbednosne službe postati plaćenici na usluzi organizovanom kriminalu i trgovini narkotika. Prisustvo 1,2 miliona Kubanaca na jugu Floride, čini vrlo izvesnim da će Sjedinjene Države biti uvučene u svaki konflikt.
Međutim, čini se da je ovaj put drugačije. Jasno je da je Raul Kastro, mada nije demokrata, praktičniji od brata. On priznaje da vreme ističe za njihovo ostrvo. Populacija se smanjuje i stari, ekonomija je beznadležno neproduktivna a država više ne može da plaća socijalne usluge na koje je Kuba nekada bila ponosna.
Promene koje je Raul Kastro uveo gotovo sigurno su nepovratne. Veliki deo kubanske poljoprivrede je, u stvari, privatizovan. Otrpilike trećina radne snage Kube biće do 2015. prebačena u privatni sektor.
Osim zapošljavanja drugih, Kubanci sada mogu da kupuju i prodaju kuće i automobile, čak je i naglo porastao broj mobilnih telefona i kompjutera na ostrvu. Ovo izgleda kao prekretnica poput revolucije Denga Sjaopinga u Kini.
Ipak, postoje prepreke za reforme. Birokrate strahuju da će izgubiti moć i privilegije, obični građani strahuju od rasta cena. Narodno protivljenje nateralo je Kastra da odustane od predloga da se ukinu "librete“, knjižice koje Kubancima omogućavaju određenu pomoć u prehrambenim proizvodima.
Međutim, presporo kretanje je jednako pogubno za Kastrove koliko i prebrzo kretanje. Kubanci nisu sretni. Njihove škole i bolnice nisu dobre kao što su bile. Nejednakost u prihodima sada postoji zbog onih koji su na vlasti.
Vlada ogorčenost jer funkcioneri mogu sebi da priušte stvari koje su uskraćene svima drugima. Pojačavši nadu Kubanaca u promene, Raul Kastro hitno mora da stvori dobitnike od procesa reformi - a to znači da mora da nastavi napred. Malim preduzećima se mora omogućiti da prerastu u srednja ili velika. Strane investicije trebalo bi da budu dobrodošle. A uz „librete“ bi trebalo da dolazi i pomoć koja je namenjena siromašnima.