- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Krstivoje Ilić
Pesnik Krstivoje Ilić rođen je u Brdarici, u zaseoku Vila-Leska, 8. marta 1938. godine, kao poslednje, sedmo dete roditelja Zagorke i Milovana. Mada je majci bio posebno naklonjen, pesnički dar nasledio je od oca.
Kao dečak, bio je nemirnog duha, sklon maštarijama i sanjarenju.
Osnovnu školu je završio u obližnjem Draginju. Kao izraziti talenat za fudbal, bio je kapiten školske selekcije. Fudbal će i kasnije igrati, sa puno majstorstva, na čuvenoj šabačkoj Dudari i u amaterskim klubovima.
Počeo je da piše pesme u VII razredu osnovne škole. Prve pesme su mu objavljene u popularnom dečjem listu Pionir.
Želeo je da se upiše u učiteljsku školu, ali je to, za njegove roditelje, bio prevelik teret. Tražili su za njega školu koja se brže završava i dovodi do zaposlenja, pa se tako našao u Trgovačkoj školi u Šapcu.
Po završetku srednje škole i odsluženja vojnog roka, postao je student Više pedagoške škole u Šapcu, gde će i diplomirati. Kasnije, studije književnosti je nastavio na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tih godina, upoznao je Slavku Đaković, potonju profesorku biologije, svoju veliku njubav, buduću suprugu i stalni izvor poetskih nadahnuća. Ta ljubav i danas traje.
Krstivoje je veoma plodan pisac. Objavio je sledeće knjige, uglavnom kod najpoznatijih izdavača: Razdor u sluhu ruže (1973), Labudovi nad Vila-Leskom (1977), Jastreb na nišanu (1980), Elegije iz predgrađa (1982), Kolaste azdije (1985), Prigovor orfeju (1987), Elegije iz kazamata (1989), Male ljubavne pesme (1989), Jesenji predeli (1990), Katreni o vinu (1992), Proleće u Draginju (1994), Mišarske elegije (1995), Sazvežđe ariljskog anđela (1996), Izabrane i nove pesme za odrasle (1996), Proleće u Draginju - izabrane pesme za decu (1997), Pelen i Melema (1998), Sabor besmrtnika (1996), drama Mišarska bitka (2000), U sudnji čas (2001), Dečak iz Vila-Leske - izabrane ljubavne pesme za decu (2002), Elegije nad gorama i vodama (2003), Poreklo soneta (2006)...
Skoro sve Ilićeve knjige doživele su po nekoliko izdanja.
Prepevao je sa nemačkog Hederlinga, sa ruskog Bloka, i sa makedonskog Pavlovskog.
Često je prevođen i nagrađivan. Od nagrada izdvajamo Krunu Despota Stefana, za životno delo, a on sam s ponosom ističe i Nagradu za kulturu "Žika Popović", u Šapcu.
Od 1993, posle 30 godina provedenih u Beogradu, iznova živi i stvara u Šapcu, kao profesionalni pisac.
Kao pesnik, ušao je u najznačajnije antologije, za odrasle i decu, u čitanke i školsku lektiru. Svrstao se u red najboljih savremenih srpskih elegičara.
Dugogodišlji je član Udruženja književnika Srbije.
Još nije rekao svoju poslednju reč.
Izvor.srcekrajine
SONET SKLADA
Raspored dati svakoj stvari,
poreklo svakoj ptici, pčeli,
i noći, koja snom krvari,
i patnji, koju nismo hteli!
I dati ljubav, miris, negu,
obliku svakom što nas štiti
od smrti – gde se zmije legu,
kad siđe demon plahoviti!
A zatim kada se sve utiša,
skloniti strelca, cilj i nišan,
i naći sebi smer i stazu;
tamo, gde niko nije hteo,
da krene na put: teški veo,
pripada zemlji, a krv mrazu!
DAVNA PTICA
Privikavaj se polako na prizor i boje
koji su slični noći, bez osmeha i sjaja;
budi nalik na zemlju, od koje demon vaja
sva buduća lica: među njima — i tvoje!
Bolje je preći u snove, u bole koje znače
praštanje od svetlosti, od katrena i rima:
jednom je bila ptica koja je pevala svima,
ali se njena tužaljka večnosti ne dotače.
Pesnik Krstivoje Ilić rođen je u Brdarici, u zaseoku Vila-Leska, 8. marta 1938. godine, kao poslednje, sedmo dete roditelja Zagorke i Milovana. Mada je majci bio posebno naklonjen, pesnički dar nasledio je od oca.
Kao dečak, bio je nemirnog duha, sklon maštarijama i sanjarenju.
Osnovnu školu je završio u obližnjem Draginju. Kao izraziti talenat za fudbal, bio je kapiten školske selekcije. Fudbal će i kasnije igrati, sa puno majstorstva, na čuvenoj šabačkoj Dudari i u amaterskim klubovima.
Počeo je da piše pesme u VII razredu osnovne škole. Prve pesme su mu objavljene u popularnom dečjem listu Pionir.
Želeo je da se upiše u učiteljsku školu, ali je to, za njegove roditelje, bio prevelik teret. Tražili su za njega školu koja se brže završava i dovodi do zaposlenja, pa se tako našao u Trgovačkoj školi u Šapcu.
Po završetku srednje škole i odsluženja vojnog roka, postao je student Više pedagoške škole u Šapcu, gde će i diplomirati. Kasnije, studije književnosti je nastavio na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tih godina, upoznao je Slavku Đaković, potonju profesorku biologije, svoju veliku njubav, buduću suprugu i stalni izvor poetskih nadahnuća. Ta ljubav i danas traje.
Krstivoje je veoma plodan pisac. Objavio je sledeće knjige, uglavnom kod najpoznatijih izdavača: Razdor u sluhu ruže (1973), Labudovi nad Vila-Leskom (1977), Jastreb na nišanu (1980), Elegije iz predgrađa (1982), Kolaste azdije (1985), Prigovor orfeju (1987), Elegije iz kazamata (1989), Male ljubavne pesme (1989), Jesenji predeli (1990), Katreni o vinu (1992), Proleće u Draginju (1994), Mišarske elegije (1995), Sazvežđe ariljskog anđela (1996), Izabrane i nove pesme za odrasle (1996), Proleće u Draginju - izabrane pesme za decu (1997), Pelen i Melema (1998), Sabor besmrtnika (1996), drama Mišarska bitka (2000), U sudnji čas (2001), Dečak iz Vila-Leske - izabrane ljubavne pesme za decu (2002), Elegije nad gorama i vodama (2003), Poreklo soneta (2006)...
Skoro sve Ilićeve knjige doživele su po nekoliko izdanja.
Prepevao je sa nemačkog Hederlinga, sa ruskog Bloka, i sa makedonskog Pavlovskog.
Često je prevođen i nagrađivan. Od nagrada izdvajamo Krunu Despota Stefana, za životno delo, a on sam s ponosom ističe i Nagradu za kulturu "Žika Popović", u Šapcu.
Od 1993, posle 30 godina provedenih u Beogradu, iznova živi i stvara u Šapcu, kao profesionalni pisac.
Kao pesnik, ušao je u najznačajnije antologije, za odrasle i decu, u čitanke i školsku lektiru. Svrstao se u red najboljih savremenih srpskih elegičara.
Dugogodišlji je član Udruženja književnika Srbije.
Još nije rekao svoju poslednju reč.
Izvor.srcekrajine
SONET SKLADA
Raspored dati svakoj stvari,
poreklo svakoj ptici, pčeli,
i noći, koja snom krvari,
i patnji, koju nismo hteli!
I dati ljubav, miris, negu,
obliku svakom što nas štiti
od smrti – gde se zmije legu,
kad siđe demon plahoviti!
A zatim kada se sve utiša,
skloniti strelca, cilj i nišan,
i naći sebi smer i stazu;
tamo, gde niko nije hteo,
da krene na put: teški veo,
pripada zemlji, a krv mrazu!
DAVNA PTICA
Privikavaj se polako na prizor i boje
koji su slični noći, bez osmeha i sjaja;
budi nalik na zemlju, od koje demon vaja
sva buduća lica: među njima — i tvoje!
Bolje je preći u snove, u bole koje znače
praštanje od svetlosti, od katrena i rima:
jednom je bila ptica koja je pevala svima,
ali se njena tužaljka večnosti ne dotače.