LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Kriza evrozone: Ko preživi, pričaće
[/h]B92
Mediji su puni izveštaja o problemima u evrozoni, svaki dan kolaju nove informacije, neretko na nivou trača, tako da nije čudo ako ste se pogubili i više nemate pojma šta se događa, o kakvoj je krizi zapravo reč i šta je u svemu tome zapravo važno. Business Insider donosi zanimljivu analizu i vraća stvari u pravu perspektivu ponavljajući najbitnije stvari.
- Od kada su se priključile evrozoni 1999. godine, vlade Grčke i Portugala (uz ostale "prestupnike") navikle su se da troše puno novca. To nije bio problem kada su vremena bila dobra – banke i drugi investitori bili su voljni pozajmljivati im jeftino novac sve dok njihov javni sektor nije "nabubrio".
- Dolaskom krize počeli su i problemi. Nivo duga u Portugalu, Italiji i Grčkoj postao je neodrživ, a porezi u ekonomijama koje su se smanjivale više nisu bili dovoljni da bi se na njihov račun otplaćivali dugovi.
- Grčka, Portugal i Irska još uvek se bore da svoj dug stave pod kontrolu, i to nakon što su primile milijarde evra pomoći od Evropske komisije (EK), Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke (ECB). Deo takve finansijske pomoći pružen je kroz privremene instrumente s posebnom svrhom, kao što je EFSF, odnosno Evropski fond za finansijsku stabilnost.
- Tim vladama je taj novac bio potreban jer im je postalo preskupo da zajme novac na otvorenim tržištima, na kojima su špekulanti zahtevali visoke kamate, kladivši se uveliko na bankrote.
- Novac koji su primile u prvoj "rundi" pomoći državama je pomogao da održe banke u životu i plate dugove.
- ECB je počeo da kupuje državne obveznice kako bi troškovi pozajmljivanja ostali niski.
- Međutim, Grčkoj sada treba više novca da ostane solventna.
- Čelnici Evropske unije u julu su se usaglasili da je "selektivni bankrot" jedino rešenje za Grčku. Država pristaje na "selektivni bankrot" kada odluči da odloži na neko vreme plaćanje nekih svojih finansijskih obveza, dok druge obaveze u potpunosti ispunjava. Ideja je takva da na kraju svako bude isplaćen na neki način. Prema tom planu privatni sektor mora da podnese deo tereta grčkog bankrot, iako bi druge evropske nacije jamčile za isplatu preostalih dugova.
- Prema ugovoru iz jula povećan je evropski fond za finansijsku stabilizaciju, koji sada iznosi 440 milijardi evra.
U trenutku kada je 17 vođa evrozone u julu dogovorilo da će učestvoovati u odobravanju drugog paketa pomoći za Grčku stvari su bile malo drugačije.
- ekonomska situacija u Evropi nije bila toliko loša kao sada
- skepticizam u vezi s grčkom sposobnošću da smanji deficit i ispuni privatizacione ciljeve, koji su bili uslovi kada je primila prvi paket pomoći, bio je puno manji
- i ono što je možda najvažnije - danas, u odnosu na nekoliko meseci ranije, postoji puno više znakova da banke imaju velikih problema s pristupom gotovini.
Sve se to, dakle, promenilo u poslednja tri meseca. Pažnja investitora sada je odjednom usmerena na krizu u evrozoni, a sve je više znakova koji ukazuju da su ugrožene čak i evropske banke u zemljama koje nisu u finansijskim problemima.
Ovaj strah posebno je podstaknut posrnućem belgijske banke Deksija početkom ovog meseca. Francuska i Belgija bile su primorane da pomognu Deksiji, što je bio prvi slučaj državnog spašavanja jedne evropske banke u ovoj krizi.
Grčka vlada nije uspela da uveri čelnike evrozone da je sposobna da drži dugove pod kontrolom, što izaziva sve veći njihov bes. Ipak, pustiti Grčku da bankrotira u nekontroliranim uslovima imalo bi previše teških posledica. Kriza je posebno imala odjeka u bankarskom sektoru, što je izazvalo krizu likvidnosti. Zbog svega toga stvari se vrte u krug i ulagači gube nadu da iz njega ima izlaza, a sredstva iz kojekakvih fondova su sve manja.
To utiče negativno na ekonomije ne samo u perifernim zemljama evrozone nego i u zemljama poput Nemačke i Francuske, koje su dosad uspevale da svoje rashode drže pod kontrolom. Iako su upravo te dve zemlje pripadnicama PIIGS-a (Portugal, Italija, Irska, Grčka i Španija) dopustile preteranu rastrošnost tokom "dobrih godina", sada su ljute.
Ne žele da štampaju još novca kojim će omogućiti zemljama PIIGS-a da se nekažnjeno izvuku jer će to umanjiti vrednost njihove imovine. S druge strane, ni poreski obveznici ne žele da se njihov novac i dalje troši. No iste te zemlje i poreski obveznici jako će patiti ako dođe do grčkog bankrota i bankarskog kolapsa.
Nakon što je svih 17 članica evrozone odobrilo jačanje Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) do 440 milijardi evra, evropski lideri se sastaju ovog vikenda kako bi dogovorili kako će se ta sredstva iz EFSF-a trošiti. Jasno je da plan zahteva više novca.
EFSF nema dovoljno novca da kupi dovoljno državnih obveznica od Italije i Španije kako bi sprečio špekulante u podizanju troškova pozajmljivanja. Verovatno će fond morati da pomogne i u rekapitalizaciji banaka tako da će opet morati da pozajmi novac.
Kružio je trač kako će fond biti finansiran iz privatnog sektora, nacionalnih banaka iz evrozone, ECB-a, pa čak i od G20 (iako su poslednje dve mogućnosti u ovom trenutko vrlo malo verovatne). U svakom slučaju, neće biti lako doći do tog novca.
Moćna nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nicola Sarkozi obećali su da će pronaći rešenje za krizu u evrozoni do kraja ovog mjeseca. Ipak, čini se da se čak ni njih dvoje međusobno ne slažu u načinu na koji to treba napraviti.
Ko preživi, pričaće.
[/h]B92
Mediji su puni izveštaja o problemima u evrozoni, svaki dan kolaju nove informacije, neretko na nivou trača, tako da nije čudo ako ste se pogubili i više nemate pojma šta se događa, o kakvoj je krizi zapravo reč i šta je u svemu tome zapravo važno. Business Insider donosi zanimljivu analizu i vraća stvari u pravu perspektivu ponavljajući najbitnije stvari.
- Dolaskom krize počeli su i problemi. Nivo duga u Portugalu, Italiji i Grčkoj postao je neodrživ, a porezi u ekonomijama koje su se smanjivale više nisu bili dovoljni da bi se na njihov račun otplaćivali dugovi.
- Grčka, Portugal i Irska još uvek se bore da svoj dug stave pod kontrolu, i to nakon što su primile milijarde evra pomoći od Evropske komisije (EK), Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke (ECB). Deo takve finansijske pomoći pružen je kroz privremene instrumente s posebnom svrhom, kao što je EFSF, odnosno Evropski fond za finansijsku stabilnost.
- Tim vladama je taj novac bio potreban jer im je postalo preskupo da zajme novac na otvorenim tržištima, na kojima su špekulanti zahtevali visoke kamate, kladivši se uveliko na bankrote.
- Novac koji su primile u prvoj "rundi" pomoći državama je pomogao da održe banke u životu i plate dugove.
- ECB je počeo da kupuje državne obveznice kako bi troškovi pozajmljivanja ostali niski.
- Međutim, Grčkoj sada treba više novca da ostane solventna.
- Prema ugovoru iz jula povećan je evropski fond za finansijsku stabilizaciju, koji sada iznosi 440 milijardi evra.
U trenutku kada je 17 vođa evrozone u julu dogovorilo da će učestvoovati u odobravanju drugog paketa pomoći za Grčku stvari su bile malo drugačije.
- ekonomska situacija u Evropi nije bila toliko loša kao sada
- skepticizam u vezi s grčkom sposobnošću da smanji deficit i ispuni privatizacione ciljeve, koji su bili uslovi kada je primila prvi paket pomoći, bio je puno manji
- i ono što je možda najvažnije - danas, u odnosu na nekoliko meseci ranije, postoji puno više znakova da banke imaju velikih problema s pristupom gotovini.
Ovaj strah posebno je podstaknut posrnućem belgijske banke Deksija početkom ovog meseca. Francuska i Belgija bile su primorane da pomognu Deksiji, što je bio prvi slučaj državnog spašavanja jedne evropske banke u ovoj krizi.
Grčka vlada nije uspela da uveri čelnike evrozone da je sposobna da drži dugove pod kontrolom, što izaziva sve veći njihov bes. Ipak, pustiti Grčku da bankrotira u nekontroliranim uslovima imalo bi previše teških posledica. Kriza je posebno imala odjeka u bankarskom sektoru, što je izazvalo krizu likvidnosti. Zbog svega toga stvari se vrte u krug i ulagači gube nadu da iz njega ima izlaza, a sredstva iz kojekakvih fondova su sve manja.
To utiče negativno na ekonomije ne samo u perifernim zemljama evrozone nego i u zemljama poput Nemačke i Francuske, koje su dosad uspevale da svoje rashode drže pod kontrolom. Iako su upravo te dve zemlje pripadnicama PIIGS-a (Portugal, Italija, Irska, Grčka i Španija) dopustile preteranu rastrošnost tokom "dobrih godina", sada su ljute.
Ne žele da štampaju još novca kojim će omogućiti zemljama PIIGS-a da se nekažnjeno izvuku jer će to umanjiti vrednost njihove imovine. S druge strane, ni poreski obveznici ne žele da se njihov novac i dalje troši. No iste te zemlje i poreski obveznici jako će patiti ako dođe do grčkog bankrota i bankarskog kolapsa.
EFSF nema dovoljno novca da kupi dovoljno državnih obveznica od Italije i Španije kako bi sprečio špekulante u podizanju troškova pozajmljivanja. Verovatno će fond morati da pomogne i u rekapitalizaciji banaka tako da će opet morati da pozajmi novac.
Kružio je trač kako će fond biti finansiran iz privatnog sektora, nacionalnih banaka iz evrozone, ECB-a, pa čak i od G20 (iako su poslednje dve mogućnosti u ovom trenutko vrlo malo verovatne). U svakom slučaju, neće biti lako doći do tog novca.
Moćna nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nicola Sarkozi obećali su da će pronaći rešenje za krizu u evrozoni do kraja ovog mjeseca. Ipak, čini se da se čak ni njih dvoje međusobno ne slažu u načinu na koji to treba napraviti.
Ko preživi, pričaće.