LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Kriza evra najteža za istok Evrope
[/h] Izvor: Tanjug
Pariz -- Istočna Evropa je najranjivija u pogledu krize evra kada se uzmu u obzir trgovinska razmena, direktne strane investicije i potrebe za stranim finasiranjem.
Francuska banka Natiksis podstaknuta izveštajem izvršne direktore Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard u kome je ona izrazila zabrinutosti od širanja "zaraze" krize evra, analizirala je stepen ugroženosti krizom ovih zemalja.
"Istočna Evropa je najugroženija: sve zemlje tog regiona su u manjem ili većem stepenu izložene opasnosti od širanja opasne 'zaraze' krizom evra. Kanali 'zaraze' su sve brojniji u tim zemljama. Mađarska je daleko najugroženija zemlja, zatim sledi Republika Češka", navodi se u ovom dokumentu.
Evropskim zemljama u usponu takođe preti opasnost od smanjenog obima priliva sredstava banaka. Evropske banke - austrijske, italijanske, i u nešto manjem broju nemačke i francuske - uticale su u velikoj meri na rast kreditnog portfelja u tom zemljama. Španske banke iz kulturoloških razloga imaju primat na teritoriji Latinske Amerike.
Ukoliko se kriza pogorša u Evropi, Azija, veliki izvoznik derivata i finalnih proizvoda osetiće direktne posledice toga, pre svega privredno najotvorenije zemlje kao što su Malezija, Tajland i u manjoj meri Južna Koreja. Sa više od 20 odsto izvoza namenjenom evropskom tržištu, Kina takođe ne bi bila pošteđena.
Negativni efekti bi se osetili i na planu investicija. "Masovna likvidacija dovela bi do finasijske nestabilnosti", navodi se u dokumentu. Indija i Indonezija bi bile najviše poštedjene, jer njihov privredni rast najviše zavisi od unutrašnje dinamike.
U Latinskoj Americi postoji veliki broj indirektnih kanala za širenje "zaraze" krizom. Ona je veliki izvoznik sirovina posebno u SAD, tako da bi Meksiko bio najviše pogođen.
"Smanjeni obim ulaska kapitala takodje bi se odrazio na latinoameričke zemlje i to posebno one koje su pogođene budžetskim deficitom kao Brazil, Kolombo ili Peru. One će to morati da nadoknade na nivou unutrašnje potražnje", objašnjava ekonomista Natiksisa Benedikt Badiel.
[/h] Izvor: Tanjug
Pariz -- Istočna Evropa je najranjivija u pogledu krize evra kada se uzmu u obzir trgovinska razmena, direktne strane investicije i potrebe za stranim finasiranjem.
"Istočna Evropa je najugroženija: sve zemlje tog regiona su u manjem ili većem stepenu izložene opasnosti od širanja opasne 'zaraze' krizom evra. Kanali 'zaraze' su sve brojniji u tim zemljama. Mađarska je daleko najugroženija zemlja, zatim sledi Republika Češka", navodi se u ovom dokumentu.
Evropskim zemljama u usponu takođe preti opasnost od smanjenog obima priliva sredstava banaka. Evropske banke - austrijske, italijanske, i u nešto manjem broju nemačke i francuske - uticale su u velikoj meri na rast kreditnog portfelja u tom zemljama. Španske banke iz kulturoloških razloga imaju primat na teritoriji Latinske Amerike.
Ukoliko se kriza pogorša u Evropi, Azija, veliki izvoznik derivata i finalnih proizvoda osetiće direktne posledice toga, pre svega privredno najotvorenije zemlje kao što su Malezija, Tajland i u manjoj meri Južna Koreja. Sa više od 20 odsto izvoza namenjenom evropskom tržištu, Kina takođe ne bi bila pošteđena.
Negativni efekti bi se osetili i na planu investicija. "Masovna likvidacija dovela bi do finasijske nestabilnosti", navodi se u dokumentu. Indija i Indonezija bi bile najviše poštedjene, jer njihov privredni rast najviše zavisi od unutrašnje dinamike.
U Latinskoj Americi postoji veliki broj indirektnih kanala za širenje "zaraze" krizom. Ona je veliki izvoznik sirovina posebno u SAD, tako da bi Meksiko bio najviše pogođen.
"Smanjeni obim ulaska kapitala takodje bi se odrazio na latinoameričke zemlje i to posebno one koje su pogođene budžetskim deficitom kao Brazil, Kolombo ili Peru. One će to morati da nadoknade na nivou unutrašnje potražnje", objašnjava ekonomista Natiksisa Benedikt Badiel.