Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Kremirani posmrtni ostaci Mihajla Markovića
Posmrtni ostaci akademika Mihajla Markovića, jednog od najvećih srpskih filozofa 20. veka, kremirani su jučena Novom groblju u Beogradu u prisustvu porodice, velikog broja prijatelja i poštovalaca.
Markovića, koji je preminuo u 87. godini, ispratili su predsednik Srbije Boris Tadić, potpredsednik vlade Srbije i presednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić, veliki broj članova Srpske akademije naukla i umetnosti (SANU), profesora beogradskog Univerziteta i njegovog Filozofskog fakulteta, kao i članovi SPS- čiji je bio jedan od osnivača, ali i drugih političkih stranaka.
U ime SANU od Markovića se oprostio akademik Kosta Čavoški koji je rekao da je naš poznati filozof jedan od najpoznatijih i najuglednijih članova SANU, koji je to postao još 1963, u svojoj četrdesetoj godini.
"Svojim uglednim imenom i velikim naučnim delom skoro 47 godina svedočio je širom sveta o časnom imenu naše Akademije", naglasio je Čavoški.
Prethodno je održan komemortivni skup u sedištu SPS.
Ivica Dačić je na komemorativnom skupu pred nekadašnjim i današnjim čelnicima te partije i članovima Markovićeve porodice, istakao da je Markovićeva smrt veliki gubitak, ali da je on bio veliki dobitak za SPS i za Srbiju.
Predsednik SPS je za Markovića rekao da je nastavio dva veka dugu tradiciju socijalističkih ideja u Srbiji i da je bio primer čoveka koji je znao kako da iznese drugačije mišljenje i kako da ostane dosledan svom stavu, čak i kada su mnogi oko njega protiv.
"Bez obzira što smo ponekad imali različita mišljenja, članovi SPS-a su ga duboko poštovali, cenili i divili mu se", rekao je Dačić.
Funkcioner SPS, takođe jedan od osnivača SPS, Petar Škundrić istakao je da je akademik Mihajlo Marković iza sebe ostavio neizbrisive tragove koji će biti inspiracijama mnogim generacijama da uče o idealima slobode, socijalne pravde, ljudske ravnopravnosti i solidarnosti.
Škundrić je za Markovića rekao da je bio jedan od vodećih filozofa u Evropi, da je bio iskren, vredan i pošten, a posebno mu je zahvalio što je imao priliku da sa njim radi i da se druži.
Navodeći da je Mihajlo Marković voleo da savetuje, ali i da bude informisan i savetovan, Škundrić je istakao da su njegov kabinet i kuća bili otvoreni za razgovor, a da je posebno veliki broj ljudi iz RSK dolazio kod njega.
Marković će biti kremiran danas popodne na Novom groblju u Beogradu.
Umro je u nedelju, 7. februara u Beogradu u 87-oj godini.
Mihajlo Marković rođen je 24. februara 1923. godine u Beogradu, gde se školovao i diplomirao na Filozofskom akultetu. Doktorirao je u Londonu 1956. godine.
Bio je komunistički aktivista, partizan i saborac Josipa Broza Tita, a iz Drugog svetskog rata je izašao kao kapetan prve klase. Nakon toga je postao glavni Titov kritičar, učesnik i strateg demonstracija na univerzitetu, 1968. godine, i pripadnik grupe Praxis među kojima su bili istaknuti filozofi i dosledni protivnici Titove "teorije i prakse" iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i BiH.
Od osnivanja Instituta za filozofiju u Beogradu 1967, pa narednih osam godina bio je upravnik tog instituta. Vodio je i jedno od odeljenja Instituta društvenih nauka u Beogradu, a od 1973. je clan Međunarodnog filozofskog instituta u Parizu.
U januaru 1975. je iz političkih razloga suspendovan na Filozofskom fakultetu i potom postaje jedan od poznatijih disidenata, aktivan u SANU za čijeg je dopisnog člana izabran 1963. godine.
Držao je predavanja na mnogim evropskim univerzitetima i akademijama nauka, kao i u SAD i Kanadi. Biran je za člana mnogih naučnih društava i akademija u svetu.
Marković je jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije (SPS) i autor programskih načela te partije. Na prvoj sednici Glavnog odbora SPS u julu 1990. izabran je za jednog od potpredsednika.
Novembra 1995. isključen je iz SPS.
U junu 2002. prisustvovao je neuspelom vanrednom kongresu SPS-a, posle čega se više nije stranački angažovao.
U novembru 2004. svedočio je na suđenju Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu kao svedok odbrane.
Objavio je knjige: "Filozofski osnovi nauke". "Dijalektička teorija značenja", "Formalizam u savremenoj logici", "Determinizam i sloboda", "Kritička društvena nauka", "Humanistički smisao društvene teorije", "Osporavanje i angažovanje" i "Etika i politika". Mnoga dela su mu prevođena u inostranstvu.
Izvor: Mondo
Posmrtni ostaci akademika Mihajla Markovića, jednog od najvećih srpskih filozofa 20. veka, kremirani su jučena Novom groblju u Beogradu u prisustvu porodice, velikog broja prijatelja i poštovalaca.
Markovića, koji je preminuo u 87. godini, ispratili su predsednik Srbije Boris Tadić, potpredsednik vlade Srbije i presednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić, veliki broj članova Srpske akademije naukla i umetnosti (SANU), profesora beogradskog Univerziteta i njegovog Filozofskog fakulteta, kao i članovi SPS- čiji je bio jedan od osnivača, ali i drugih političkih stranaka.
U ime SANU od Markovića se oprostio akademik Kosta Čavoški koji je rekao da je naš poznati filozof jedan od najpoznatijih i najuglednijih članova SANU, koji je to postao još 1963, u svojoj četrdesetoj godini.
"Svojim uglednim imenom i velikim naučnim delom skoro 47 godina svedočio je širom sveta o časnom imenu naše Akademije", naglasio je Čavoški.
Prethodno je održan komemortivni skup u sedištu SPS.
Ivica Dačić je na komemorativnom skupu pred nekadašnjim i današnjim čelnicima te partije i članovima Markovićeve porodice, istakao da je Markovićeva smrt veliki gubitak, ali da je on bio veliki dobitak za SPS i za Srbiju.
Predsednik SPS je za Markovića rekao da je nastavio dva veka dugu tradiciju socijalističkih ideja u Srbiji i da je bio primer čoveka koji je znao kako da iznese drugačije mišljenje i kako da ostane dosledan svom stavu, čak i kada su mnogi oko njega protiv.
"Bez obzira što smo ponekad imali različita mišljenja, članovi SPS-a su ga duboko poštovali, cenili i divili mu se", rekao je Dačić.
Funkcioner SPS, takođe jedan od osnivača SPS, Petar Škundrić istakao je da je akademik Mihajlo Marković iza sebe ostavio neizbrisive tragove koji će biti inspiracijama mnogim generacijama da uče o idealima slobode, socijalne pravde, ljudske ravnopravnosti i solidarnosti.
Škundrić je za Markovića rekao da je bio jedan od vodećih filozofa u Evropi, da je bio iskren, vredan i pošten, a posebno mu je zahvalio što je imao priliku da sa njim radi i da se druži.
Navodeći da je Mihajlo Marković voleo da savetuje, ali i da bude informisan i savetovan, Škundrić je istakao da su njegov kabinet i kuća bili otvoreni za razgovor, a da je posebno veliki broj ljudi iz RSK dolazio kod njega.
Marković će biti kremiran danas popodne na Novom groblju u Beogradu.
Umro je u nedelju, 7. februara u Beogradu u 87-oj godini.
Mihajlo Marković rođen je 24. februara 1923. godine u Beogradu, gde se školovao i diplomirao na Filozofskom akultetu. Doktorirao je u Londonu 1956. godine.
Bio je komunistički aktivista, partizan i saborac Josipa Broza Tita, a iz Drugog svetskog rata je izašao kao kapetan prve klase. Nakon toga je postao glavni Titov kritičar, učesnik i strateg demonstracija na univerzitetu, 1968. godine, i pripadnik grupe Praxis među kojima su bili istaknuti filozofi i dosledni protivnici Titove "teorije i prakse" iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i BiH.
Od osnivanja Instituta za filozofiju u Beogradu 1967, pa narednih osam godina bio je upravnik tog instituta. Vodio je i jedno od odeljenja Instituta društvenih nauka u Beogradu, a od 1973. je clan Međunarodnog filozofskog instituta u Parizu.
U januaru 1975. je iz političkih razloga suspendovan na Filozofskom fakultetu i potom postaje jedan od poznatijih disidenata, aktivan u SANU za čijeg je dopisnog člana izabran 1963. godine.
Držao je predavanja na mnogim evropskim univerzitetima i akademijama nauka, kao i u SAD i Kanadi. Biran je za člana mnogih naučnih društava i akademija u svetu.
Marković je jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije (SPS) i autor programskih načela te partije. Na prvoj sednici Glavnog odbora SPS u julu 1990. izabran je za jednog od potpredsednika.
Novembra 1995. isključen je iz SPS.
U junu 2002. prisustvovao je neuspelom vanrednom kongresu SPS-a, posle čega se više nije stranački angažovao.
U novembru 2004. svedočio je na suđenju Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu kao svedok odbrane.
Objavio je knjige: "Filozofski osnovi nauke". "Dijalektička teorija značenja", "Formalizam u savremenoj logici", "Determinizam i sloboda", "Kritička društvena nauka", "Humanistički smisao društvene teorije", "Osporavanje i angažovanje" i "Etika i politika". Mnoga dela su mu prevođena u inostranstvu.
Izvor: Mondo