LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kreditna klopka na Fejsbuku
Nemačka razvija program koji bi mogao da stigne i u Srbiju: navike posetilaca društvenih mreža određivale bi njihovu kreditnu sposobnost
Navike posetilaca društvenih mreža poput Fejsbuka i Tvitera mogle bi da upotpune sliku o kreditnoj podobnosti korisnika. Nemačka agencija za proveru kreditne sposobnosti „Šufa”, angažovala je Institut „Haso Plater” za proučavanje digitalne tehnike pri Univerzitetu „Potsdam” da izradi program koji bi, uskoro, mogao da bude uvršten u postupak ocene boniteta klijenata širom kontinenta.
Ideja je da se uz pomoć novog programa otkriju crte karaktera korisnika kredita. Na ocenu bi uticali nivo disciplinovanosti, zavisnost od komunikacije na internetu, posvećenost kompjuterskim igricama, seksualne navike, definicija granice stida i skrupula.
„Šufa” ističe da program nije usmeren protiv interesa prosečnog korisnika kredita, već protiv bahatih, finansijski potentnih, a neurednih platiša.
„Finansijski sposobni korisnici kredita, lizinga, mobilnih telefona i kompjutera u postpejd sistemu, češće su, od ostalih korisnika, problematične platiše”, kaže se u saopštenju koje su preneli nemački mediji.
Predstavljanje projekta za razvoj ovog kreditno-špijunskog programa izazvalo je, prema očekivanjima, buru negodovanja. Protestovali su političari, nadležna ministarstva, društva za zaštitu potrošača i nevladine organizacije za zaštitu privatnosti. „Šufa” je, međutim, ukazala da je reč o eksperimentu, dok će konačna verzija predstavljati kompromis između tehnički ostvarivog i zakonski mogućeg. Ukazano je i na formulaciju „širom kontinenta”, koja se koristi umesto prostornog opisa „širom EU”.
S obzirom na zakonske barijere i na (očekivani) otpor društva, program bi bio najpre usavršen u zemljama na takozvanoj periferiji EU – u Ukrajini, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i u Turskoj.
Poznavaoci tvrde da nije reč o inovaciji, već o nadogradnji programa iz globalnog sistema nadzora elektronskih komunikacija „Ečelon”. Koriste ga obaveštajne i bezbednosne službe širom sveta.
Najvažniji deo ovog programa je potprogram „raster 377”, koji otkriva reči koje su alarmantne za službe koje otkrivaju teroriste. Međutim, osim pojmova „bomba” ili „Al Kaida”, „raster 377” se aktivira i na brojne bezazlene reči i izraze. Zbog toga se, na primer, u centralama bezbednosnih službi pali „crvena lampica” i na ovakve prepiske: „Sa aerodroma smo krenuli drumom koji vodi preko mosta ka jugozapadu. Na nebu ni oblačka – vreme kao stvoreno za posetu predstave pod otvorenim nebom ’Avelj i Kain’. Prethodno smo morali da se probijemo kroz gužvu na seoskom trgu. Levo od nas čobančica je terala svinje, desno su aktivisti crvenog krsta delili letke.”
Ako neki ovakav tekst pošalje sa ili na portal Fejsbuka, alarm bi se oglasio – dvanaest puta. U „sumnjivu” komunikaciju svrstavaju se reči: aerodrom, most, jugozapad, oblačak, predstava, Avelj, Kain, gužva, Crveni krst, aktivisti, leci, svinje.
Nadogradnja „rastera 377” postoji u više varijacija. Legalno ih koristi američka Nacionalna služba za vanredne situacije da bi, kako tvrdi, pravovremeno došla do informacija o izbijanju epidemija, o potencijalnim žarištima opšte panike... Koristi ih kanadska služba socijalnog osiguranja ne bi li sprečila „lažna” bolovanja. Legalno ih koriste italijanski finansijski i poreski islednici, a „legitimno” su sredstvo za dokazivanje krivice razvoda u Belgiji.
„Najnoviji projekt, u žargonu „kreditni raster”, bio bi još jedan korak ka ostvarenju totalnog nadzora – ako upotreba bude legalizovana”, smatra Tilo Vajhert, opunomoćenik za zaštitu građana u nemačkoj pokrajini Šlezvik-Holštajn.
Iz nemačkih društava za zaštitu privatnosti i nevladinih organizacija za zaštitu potrošača dodaje se da bi istinski profiteri ove inovacije bili multinacionalni koncerni, koji bi podsvesnom reklamom ostvarili nove prodajne rekorde.
Politika
Nemačka razvija program koji bi mogao da stigne i u Srbiju: navike posetilaca društvenih mreža određivale bi njihovu kreditnu sposobnost
Navike posetilaca društvenih mreža poput Fejsbuka i Tvitera mogle bi da upotpune sliku o kreditnoj podobnosti korisnika. Nemačka agencija za proveru kreditne sposobnosti „Šufa”, angažovala je Institut „Haso Plater” za proučavanje digitalne tehnike pri Univerzitetu „Potsdam” da izradi program koji bi, uskoro, mogao da bude uvršten u postupak ocene boniteta klijenata širom kontinenta.
Ideja je da se uz pomoć novog programa otkriju crte karaktera korisnika kredita. Na ocenu bi uticali nivo disciplinovanosti, zavisnost od komunikacije na internetu, posvećenost kompjuterskim igricama, seksualne navike, definicija granice stida i skrupula.
„Šufa” ističe da program nije usmeren protiv interesa prosečnog korisnika kredita, već protiv bahatih, finansijski potentnih, a neurednih platiša.
„Finansijski sposobni korisnici kredita, lizinga, mobilnih telefona i kompjutera u postpejd sistemu, češće su, od ostalih korisnika, problematične platiše”, kaže se u saopštenju koje su preneli nemački mediji.
Predstavljanje projekta za razvoj ovog kreditno-špijunskog programa izazvalo je, prema očekivanjima, buru negodovanja. Protestovali su političari, nadležna ministarstva, društva za zaštitu potrošača i nevladine organizacije za zaštitu privatnosti. „Šufa” je, međutim, ukazala da je reč o eksperimentu, dok će konačna verzija predstavljati kompromis između tehnički ostvarivog i zakonski mogućeg. Ukazano je i na formulaciju „širom kontinenta”, koja se koristi umesto prostornog opisa „širom EU”.
S obzirom na zakonske barijere i na (očekivani) otpor društva, program bi bio najpre usavršen u zemljama na takozvanoj periferiji EU – u Ukrajini, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i u Turskoj.
Poznavaoci tvrde da nije reč o inovaciji, već o nadogradnji programa iz globalnog sistema nadzora elektronskih komunikacija „Ečelon”. Koriste ga obaveštajne i bezbednosne službe širom sveta.
Najvažniji deo ovog programa je potprogram „raster 377”, koji otkriva reči koje su alarmantne za službe koje otkrivaju teroriste. Međutim, osim pojmova „bomba” ili „Al Kaida”, „raster 377” se aktivira i na brojne bezazlene reči i izraze. Zbog toga se, na primer, u centralama bezbednosnih službi pali „crvena lampica” i na ovakve prepiske: „Sa aerodroma smo krenuli drumom koji vodi preko mosta ka jugozapadu. Na nebu ni oblačka – vreme kao stvoreno za posetu predstave pod otvorenim nebom ’Avelj i Kain’. Prethodno smo morali da se probijemo kroz gužvu na seoskom trgu. Levo od nas čobančica je terala svinje, desno su aktivisti crvenog krsta delili letke.”
Ako neki ovakav tekst pošalje sa ili na portal Fejsbuka, alarm bi se oglasio – dvanaest puta. U „sumnjivu” komunikaciju svrstavaju se reči: aerodrom, most, jugozapad, oblačak, predstava, Avelj, Kain, gužva, Crveni krst, aktivisti, leci, svinje.
Nadogradnja „rastera 377” postoji u više varijacija. Legalno ih koristi američka Nacionalna služba za vanredne situacije da bi, kako tvrdi, pravovremeno došla do informacija o izbijanju epidemija, o potencijalnim žarištima opšte panike... Koristi ih kanadska služba socijalnog osiguranja ne bi li sprečila „lažna” bolovanja. Legalno ih koriste italijanski finansijski i poreski islednici, a „legitimno” su sredstvo za dokazivanje krivice razvoda u Belgiji.
„Najnoviji projekt, u žargonu „kreditni raster”, bio bi još jedan korak ka ostvarenju totalnog nadzora – ako upotreba bude legalizovana”, smatra Tilo Vajhert, opunomoćenik za zaštitu građana u nemačkoj pokrajini Šlezvik-Holštajn.
Iz nemačkih društava za zaštitu privatnosti i nevladinih organizacija za zaštitu potrošača dodaje se da bi istinski profiteri ove inovacije bili multinacionalni koncerni, koji bi podsvesnom reklamom ostvarili nove prodajne rekorde.
Politika