LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Krediti sve skuplji, standard pada
Izvor: Press
Beograd -- Krediti u Srbiji biće sve skuplji, što će građanima još više otežati otplatu bankarskih pozajmica, koje su na kraju marta iznosile oko pet milijardi evra!
Stručnjaci ističu da su za to zaslužni rast euribora, visoka inflacija, kreditni rejting zemlje, ali i novi predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, zbog kojeg će banke podići cenu svojih usluga.
Ekonomisti kažu da nema nikakvih izgleda da će krediti biti jeftiniji, kao ni da će životni standard biti bolji. Profesor Ljubomir Madžar kaže da brojni makroekonomski pokazatelji ne idu naruku građanima, ali ni prezaduženoj privredi, čiji su dugovi bankama narasli na oko 12,5 milijardi evra.
"Srbija je zemlja visokog rizika i to se neće skoro promeniti. Inflacija se otela kontroli, država je finansijski slaba pa mora da se zadužuje i kod komercijalnih banaka, javni dug se povećava... Svi ti rizici prelivaju se na komercijalne banke koje posluju na srpskom tržištu i utiču na određivanje cene njihovih usluga", navodi Madžar, i dodaje da će otplaćivanje kredita otežati i eventualni pad vrednosti dinara.
On kaže da jedino što može popraviti ovakav scenario jeste ubrzanje procesa evrointegracije Srbije, odnosno ubrzanje dobijanja statusa kandidata EU.
Ekonomista Zoran Popov navodi da standard građana u naredne dve-tri godine neće uopšte rasti. "Zato je najbolje da građani ne uzimaju kredite jer to vodi u propast. Nema šanse da bankarske pozajmice pojeftine, a s druge strane ne možemo očekivati ni da se u naredne dve-tri godine poboljša životni standard građana. U najboljem slučaju će i standard građana i cena kredita ostati na istom nivou", naglašava Popov.
On objašnjava da sve veći rast kamatne stope centralne evropske banke, za koju se procenjuje da će se do kraja godine povećati za oko 0,6 odsto, utiče na poskupljenje kredita u Srbiji indeksiranih u evrima.
Popov smatra da će na njih nepovoljno uticati i zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. Naime, bankama ne odgovaraju pojedine odredbe ovog zakona, kao što su manja naknada za prevremenu otplatu kredita, zabrana naplate ukidanja kreditnih kartica, odustajanje od kredita bez plaćanja naknade, retroaktivno važenje zakona na već odobrene kredite...
Da uticaj novog zakona na cenu kredita ima osnova, potvrđuju i sami bankari, koji najavljuju poskupljenje nekih proizvoda ako se usvoje sporne odredbe.
"Neke odredbe zakona imaće vrlo negativan efekat na poslovanje banaka. Nijednoj firmi nije u interesu da posluje sa gubitkom, pa tako ni bankama. Nakon donošenja finalnog zakona redefinisaćemo svoju poslovnu politiku i doneti odluku o mogućem poskupljenju kredita", kažu u jednoj od vodećih banaka na srpskom tržištu.
Važni euribor, rizik i likvidnost
Član IO Sosijete ženeral banke Miroslav Rebić takođe objašnjava da na cenu kredita, pored promene vrednosti euribora, utiču takozvani trošak rizičnosti zemlje i trošak rizika likvidnosti, koji prema domaćoj banci zaračunava strani zajmodavac. "Visina navedenih troškova zavisi od više činilaca, međunarodnog rejtinga zemlje, tekuće makroekonomske stabilnosti, samostalne procene stranog zajmodavca o konkretnom riziku. Takođe, eventualne promene domaće regulative mogu da dovedu do promene cene kredita", kaže Rebić. I u Unikredit banci ističu da na visinu kamatnih stopa u zemljama koje se oslanjaju na kretanja u EU, a koje nisu njene članice, utiču referentna stopa Evropske centralne banke, trošak likvidnosti i takozvani „kredit difolt svop", koji ocenjuje verovatnoću „nevraćanja" kredita.
Izvor: Press
Beograd -- Krediti u Srbiji biće sve skuplji, što će građanima još više otežati otplatu bankarskih pozajmica, koje su na kraju marta iznosile oko pet milijardi evra!
Ekonomisti kažu da nema nikakvih izgleda da će krediti biti jeftiniji, kao ni da će životni standard biti bolji. Profesor Ljubomir Madžar kaže da brojni makroekonomski pokazatelji ne idu naruku građanima, ali ni prezaduženoj privredi, čiji su dugovi bankama narasli na oko 12,5 milijardi evra.
"Srbija je zemlja visokog rizika i to se neće skoro promeniti. Inflacija se otela kontroli, država je finansijski slaba pa mora da se zadužuje i kod komercijalnih banaka, javni dug se povećava... Svi ti rizici prelivaju se na komercijalne banke koje posluju na srpskom tržištu i utiču na određivanje cene njihovih usluga", navodi Madžar, i dodaje da će otplaćivanje kredita otežati i eventualni pad vrednosti dinara.
On kaže da jedino što može popraviti ovakav scenario jeste ubrzanje procesa evrointegracije Srbije, odnosno ubrzanje dobijanja statusa kandidata EU.
Ekonomista Zoran Popov navodi da standard građana u naredne dve-tri godine neće uopšte rasti. "Zato je najbolje da građani ne uzimaju kredite jer to vodi u propast. Nema šanse da bankarske pozajmice pojeftine, a s druge strane ne možemo očekivati ni da se u naredne dve-tri godine poboljša životni standard građana. U najboljem slučaju će i standard građana i cena kredita ostati na istom nivou", naglašava Popov.
On objašnjava da sve veći rast kamatne stope centralne evropske banke, za koju se procenjuje da će se do kraja godine povećati za oko 0,6 odsto, utiče na poskupljenje kredita u Srbiji indeksiranih u evrima.
Popov smatra da će na njih nepovoljno uticati i zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. Naime, bankama ne odgovaraju pojedine odredbe ovog zakona, kao što su manja naknada za prevremenu otplatu kredita, zabrana naplate ukidanja kreditnih kartica, odustajanje od kredita bez plaćanja naknade, retroaktivno važenje zakona na već odobrene kredite...
Da uticaj novog zakona na cenu kredita ima osnova, potvrđuju i sami bankari, koji najavljuju poskupljenje nekih proizvoda ako se usvoje sporne odredbe.
"Neke odredbe zakona imaće vrlo negativan efekat na poslovanje banaka. Nijednoj firmi nije u interesu da posluje sa gubitkom, pa tako ni bankama. Nakon donošenja finalnog zakona redefinisaćemo svoju poslovnu politiku i doneti odluku o mogućem poskupljenju kredita", kažu u jednoj od vodećih banaka na srpskom tržištu.
Važni euribor, rizik i likvidnost
Član IO Sosijete ženeral banke Miroslav Rebić takođe objašnjava da na cenu kredita, pored promene vrednosti euribora, utiču takozvani trošak rizičnosti zemlje i trošak rizika likvidnosti, koji prema domaćoj banci zaračunava strani zajmodavac. "Visina navedenih troškova zavisi od više činilaca, međunarodnog rejtinga zemlje, tekuće makroekonomske stabilnosti, samostalne procene stranog zajmodavca o konkretnom riziku. Takođe, eventualne promene domaće regulative mogu da dovedu do promene cene kredita", kaže Rebić. I u Unikredit banci ističu da na visinu kamatnih stopa u zemljama koje se oslanjaju na kretanja u EU, a koje nisu njene članice, utiču referentna stopa Evropske centralne banke, trošak likvidnosti i takozvani „kredit difolt svop", koji ocenjuje verovatnoću „nevraćanja" kredita.