Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Кредити још скупљи
Банкари потврђују да ће увећани ризик лоших кредита да надоместе вишом ценом капитала за привреду. – Према подацима Удружења банака, удео проблематичних кредита привреде је 12,5 одсто, а по НБС чак петина. – Раст лоших кредита за само три месеца 11 одсто.
Кризу у Србији привредници ће платити још скупљим банкарским кредитима. Слутњу привредника за „Политику” банкари само –потврђују.
Привреда иначе све теже враћа кредите, све више зајмова има статус проблематичних, а банкари се спремају да, сва је прилика, увећани ризик надоместе вишом ценом свог капитала.
Банкар из једне од овдашњих највећих финансијских институција, који је желео да остане анониман, једноставно је закључио да ту нема превелике филозофије.
– Већи ризик има вишу цену и то је узрок и последица. Уколико се настави садашњи степен кашњења у отплати, то ће бити неминовност и само је тешко рећи када ће тачно кредити поскупети – каже овај банкар.
Према његовим речима, ситуација још није алармантна. Могло је бити и горе, каже. Банке су сасвим солидно заштићене, што обавезним резервама код НБС, што резервацијама средстава у самим банкама, а већи им је проблем што нема солидних клијената којима би позајмиле новац.
– Много већи проблем од дуговања је то што нема сигнала опоравка привреде, зато нисам оптимиста. Без опоравка реалног сектора, производње и извоза, сви ће бити у проблему, па и банке – сматра овај банкар.
Зоран Петровић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке, одговарајући на питање да ли ће виши проценат ненаплаћених кредита утицати на повећање цене у наредном периоду, каже:
– Један од елемената цене кредита јесу и трошкови ризика, а раст учешћа „лоших” кредита утиче и на раст трошкова ризика. Према подацима НБС, укупан ниво ненаплативих зајмова на тржишту је са крајем првог квартала ове године достигао ниво од 16,5 одсто – истиче Петровић, додајући да се у сарадњи са клијентом, након детаљне анализе свих обавеза и тренутних финансијских могућности, доноси одлука о реструктурирању дуга који ће олакшати даљу отплату обавезе према банци.
Подаци Удружења банака показују да се привреда све више задужује, али и да је учешће проблематичних кредита све веће. На крају маја фирме и предузетници били су задужени код банака са 1,064 милијарде динара или око десет милијарди евра. У поређењу с децембром прошле године привреда се задужила додатних шест одсто, а у односу на април три одсто.
Учешће лоших кредита привреде у укупним пласманима достигло је 12,5 одсто за разлику од 8,8 одсто колико је износило у децембру прошле године. Прерачунато на укупну суму кредита привреди произлази да банкари морају да се замисле над око 1,2 милијарде евра које им предузећа дугују.
Интересантно је да подаци Народне банке Србије показују још суморнију слику српске привреде, а односе се на прва три месеца ове године. Укупни проблематични кредити привреде на крају првог квартала 2010. године износе 171 милијарду динара или 1,71 милијарду евра. Поређења ради, у децембру 2009. године они су износили 153 милијарде динара што показује да је раст лоших кредита за само три месеца био већи од 11 одсто.
Подаци НБС иначе показују да је учешће проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима достигло чак 21,9 одсто.
Сектори са највећим учешћем проблематичних кредита су прерађивачка индустрија (26,8 одсто), пољопривреда (25 одсто), образовање (21,4 одсто), трговина (19,8 одсто), грађевинарство (19,6 одсто).
У Унији послодаваца као да имају нешто ружичастију слику привреде Србије јер кажу да укупна задужења према банкама, као и привреде међу собом, износе 9,4 милијарде евра.
– Проблем привреде јесу скупи кредити, али и скупа држава, при том и неефикасна, која неће да уведе ред у систем плаћања. Велики део оволике кредитне задужености је настао 2007–2008. године у другом привредном амбијенту. Тачно је да је међу привредницима било нереалног задуживања, али су и банке које су им давале зајмове биле нереалне. Велики привредници су и највећи дужници и они генеришу кризу. С обзиром на то да они запошљавају много људи, уосталом као и банке које су им дале кредите, то постаје и проблем државе тако да се проблем њиховог дуга тиче свих нас – каже Драгољуб Рајић из Уније послодаваца.
Ј. Рабреновић, politika online 29.06.2010.
Банкари потврђују да ће увећани ризик лоших кредита да надоместе вишом ценом капитала за привреду. – Према подацима Удружења банака, удео проблематичних кредита привреде је 12,5 одсто, а по НБС чак петина. – Раст лоших кредита за само три месеца 11 одсто.
Кризу у Србији привредници ће платити још скупљим банкарским кредитима. Слутњу привредника за „Политику” банкари само –потврђују.
Привреда иначе све теже враћа кредите, све више зајмова има статус проблематичних, а банкари се спремају да, сва је прилика, увећани ризик надоместе вишом ценом свог капитала.
Банкар из једне од овдашњих највећих финансијских институција, који је желео да остане анониман, једноставно је закључио да ту нема превелике филозофије.
– Већи ризик има вишу цену и то је узрок и последица. Уколико се настави садашњи степен кашњења у отплати, то ће бити неминовност и само је тешко рећи када ће тачно кредити поскупети – каже овај банкар.
Према његовим речима, ситуација још није алармантна. Могло је бити и горе, каже. Банке су сасвим солидно заштићене, што обавезним резервама код НБС, што резервацијама средстава у самим банкама, а већи им је проблем што нема солидних клијената којима би позајмиле новац.
– Много већи проблем од дуговања је то што нема сигнала опоравка привреде, зато нисам оптимиста. Без опоравка реалног сектора, производње и извоза, сви ће бити у проблему, па и банке – сматра овај банкар.
Зоран Петровић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке, одговарајући на питање да ли ће виши проценат ненаплаћених кредита утицати на повећање цене у наредном периоду, каже:
– Један од елемената цене кредита јесу и трошкови ризика, а раст учешћа „лоших” кредита утиче и на раст трошкова ризика. Према подацима НБС, укупан ниво ненаплативих зајмова на тржишту је са крајем првог квартала ове године достигао ниво од 16,5 одсто – истиче Петровић, додајући да се у сарадњи са клијентом, након детаљне анализе свих обавеза и тренутних финансијских могућности, доноси одлука о реструктурирању дуга који ће олакшати даљу отплату обавезе према банци.
Подаци Удружења банака показују да се привреда све више задужује, али и да је учешће проблематичних кредита све веће. На крају маја фирме и предузетници били су задужени код банака са 1,064 милијарде динара или око десет милијарди евра. У поређењу с децембром прошле године привреда се задужила додатних шест одсто, а у односу на април три одсто.
Учешће лоших кредита привреде у укупним пласманима достигло је 12,5 одсто за разлику од 8,8 одсто колико је износило у децембру прошле године. Прерачунато на укупну суму кредита привреди произлази да банкари морају да се замисле над око 1,2 милијарде евра које им предузећа дугују.
Интересантно је да подаци Народне банке Србије показују још суморнију слику српске привреде, а односе се на прва три месеца ове године. Укупни проблематични кредити привреде на крају првог квартала 2010. године износе 171 милијарду динара или 1,71 милијарду евра. Поређења ради, у децембру 2009. године они су износили 153 милијарде динара што показује да је раст лоших кредита за само три месеца био већи од 11 одсто.
Подаци НБС иначе показују да је учешће проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима достигло чак 21,9 одсто.
Сектори са највећим учешћем проблематичних кредита су прерађивачка индустрија (26,8 одсто), пољопривреда (25 одсто), образовање (21,4 одсто), трговина (19,8 одсто), грађевинарство (19,6 одсто).
У Унији послодаваца као да имају нешто ружичастију слику привреде Србије јер кажу да укупна задужења према банкама, као и привреде међу собом, износе 9,4 милијарде евра.
– Проблем привреде јесу скупи кредити, али и скупа држава, при том и неефикасна, која неће да уведе ред у систем плаћања. Велики део оволике кредитне задужености је настао 2007–2008. године у другом привредном амбијенту. Тачно је да је међу привредницима било нереалног задуживања, али су и банке које су им давале зајмове биле нереалне. Велики привредници су и највећи дужници и они генеришу кризу. С обзиром на то да они запошљавају много људи, уосталом као и банке које су им дале кредите, то постаје и проблем државе тако да се проблем њиховог дуга тиче свих нас – каже Драгољуб Рајић из Уније послодаваца.
Ј. Рабреновић, politika online 29.06.2010.
