LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Krediti čekaju da prođe kriza
Plan koji je premijer Mirko Cvetković izneo pre desetak dana o svojevrsnoj pauzi za vraćanje dugoročnih kredita, a pre svega onih stambenih, dobio je zeleno svetlo na sastanku
kojem su, osim premijera, učestvovali i predsednik Srbije Boris Tadić te predstavnici domaćih banaka.
Oko 900.000 građana i porodica u Srbiji koji su se zadužili na višegodišnje zajmove tako će moći barem malo da odahnu i novac, umesto za otplatu kredita, iskoriste za svakodnevne potrebe. Na taj način država planira da jednim udarcem ubije dve muve. Biće povećana kupovna moć stanovništava u godinama kada plate stagniraju a realno čak i padaju. S druge strane, ovaj plan državu neće koštati ništa jer se radi samo o pauzi u otplati stambenih i sličnih kredita koja će, što još nije definisano, trajati godinu ili možda čak dve.
Još samo ostaje najglavnije, a to je da kriza u Srbiji zaista prođe za dve godine i da građanima poraste standard pa da mogu da vraćaju kredite. U suprotnom, ako se agonija nastavi, ovo ne da neće pomoći već će napraviti još veće probleme.
U svakom slučaju, po informacijama, na sastanku predsednika Republike, predsednika Vlade Srbije i guvernera Narodne banke Srbije s predstavnicima poslovnih banaka, podržana je inicijativa za realizaciju mere koja će omogućiti relaksaciju kreditnog opterećenja stanovništva. Na sastanku je, takođe, dogovoreno da se definiše slična mera koja bi relaksirala i kreditno zaduženje privrede. Konkretan predlog mera biće usaglašen između predstavnika Vlade Srbije, NBS-a i poslovnih banaka do kraja nedelje, nakon čega će biti dostupan i korisnicima dugoročnih kredita.
Po nezvaničnim informacija do kojih je „Dnevnik” došao, Vlada smatra da bi se reprogramom stambenih kredita mesečna rata umanjila u proseku 100 evra tokom grejs-perioda, koji bi mogao trajati godinu ili dve.
Posle dve godine, na primer, građani bi se vratili na stare uslove i staru ratu, ali bi tada i mesečna otplata bila malo veća nego sada. To, naravno, ne bi bila neka nova kamata ili novo opterećenje već prosta činjenica da bi posle reprograma trebalo vraćati isto novca u kraćem roku. Tačnije, ako je nekome ostalo još 20 godina da vrati zajam, to znači da mu ostaje i još 240 rata. Uz grejs-period od dve godine on će kredit otplaćivati praktično 18 godina i imaće 216 rata. Pošto suma ostaje ista, jasno je da će za ovih 216 rata mesečno trebati više novca nego kada se zajam vraćao u 240 jednakih delova.
Predviđena je i varijanta za dugoročne kredite da za vreme grejs-perioda građani otplaćuju samo kamatu, ali ne i glavnicu, a to bi u pojedinim slučajevima značilo i ratu upola nižu nego što je sada.
Za pozajmice uzete na kraći period ili takozvane kratkoročne kredite, rate bi bile tri do četiri puta niže dok traje grejs-period, ali bi se posle dve godine plaćalo i duplo više nego sada.
U svakom slučaju, dilemu o tome da li da se uključe u Vladin program privremenog smanjenja rata neće imati oni koji već kasne s vraćanjem dugova.
Dnevnik
Plan koji je premijer Mirko Cvetković izneo pre desetak dana o svojevrsnoj pauzi za vraćanje dugoročnih kredita, a pre svega onih stambenih, dobio je zeleno svetlo na sastanku
kojem su, osim premijera, učestvovali i predsednik Srbije Boris Tadić te predstavnici domaćih banaka.
Oko 900.000 građana i porodica u Srbiji koji su se zadužili na višegodišnje zajmove tako će moći barem malo da odahnu i novac, umesto za otplatu kredita, iskoriste za svakodnevne potrebe. Na taj način država planira da jednim udarcem ubije dve muve. Biće povećana kupovna moć stanovništava u godinama kada plate stagniraju a realno čak i padaju. S druge strane, ovaj plan državu neće koštati ništa jer se radi samo o pauzi u otplati stambenih i sličnih kredita koja će, što još nije definisano, trajati godinu ili možda čak dve.
Još samo ostaje najglavnije, a to je da kriza u Srbiji zaista prođe za dve godine i da građanima poraste standard pa da mogu da vraćaju kredite. U suprotnom, ako se agonija nastavi, ovo ne da neće pomoći već će napraviti još veće probleme.
U svakom slučaju, po informacijama, na sastanku predsednika Republike, predsednika Vlade Srbije i guvernera Narodne banke Srbije s predstavnicima poslovnih banaka, podržana je inicijativa za realizaciju mere koja će omogućiti relaksaciju kreditnog opterećenja stanovništva. Na sastanku je, takođe, dogovoreno da se definiše slična mera koja bi relaksirala i kreditno zaduženje privrede. Konkretan predlog mera biće usaglašen između predstavnika Vlade Srbije, NBS-a i poslovnih banaka do kraja nedelje, nakon čega će biti dostupan i korisnicima dugoročnih kredita.
Po nezvaničnim informacija do kojih je „Dnevnik” došao, Vlada smatra da bi se reprogramom stambenih kredita mesečna rata umanjila u proseku 100 evra tokom grejs-perioda, koji bi mogao trajati godinu ili dve.
Posle dve godine, na primer, građani bi se vratili na stare uslove i staru ratu, ali bi tada i mesečna otplata bila malo veća nego sada. To, naravno, ne bi bila neka nova kamata ili novo opterećenje već prosta činjenica da bi posle reprograma trebalo vraćati isto novca u kraćem roku. Tačnije, ako je nekome ostalo još 20 godina da vrati zajam, to znači da mu ostaje i još 240 rata. Uz grejs-period od dve godine on će kredit otplaćivati praktično 18 godina i imaće 216 rata. Pošto suma ostaje ista, jasno je da će za ovih 216 rata mesečno trebati više novca nego kada se zajam vraćao u 240 jednakih delova.
Predviđena je i varijanta za dugoročne kredite da za vreme grejs-perioda građani otplaćuju samo kamatu, ali ne i glavnicu, a to bi u pojedinim slučajevima značilo i ratu upola nižu nego što je sada.
Za pozajmice uzete na kraći period ili takozvane kratkoročne kredite, rate bi bile tri do četiri puta niže dok traje grejs-period, ali bi se posle dve godine plaćalo i duplo više nego sada.
U svakom slučaju, dilemu o tome da li da se uključe u Vladin program privremenog smanjenja rata neće imati oni koji već kasne s vraćanjem dugova.
Dnevnik