- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.027
Kratke i precizne naredbe
Ž.P. | 08. decembar 2010. 12:47 | Večernje novosti
Psiholozi tvrde - loša komunikacija između roditelja i dece dovedi do potisnute ljutnje i frustracija i kod jednih i kod drugih.
PSIHOLOZI tvrde da loša komunikacija između roditelja i dece može da dovede do potisnute ljutnje i frustracija i kod jednih i kod drugih.
Ipak, da li ste ikada pomislili da vaše dete nije neposlušno već da mu vi, jednostavno, na pogrešan način govorite šta da učini? Možda su vaša molbe i naredbe nerazumljive?
Psiholozi ističu da roditeljske naredbe treba da budu kratke, jasne, precizne, upućene iz neposredne blizine, a ne iz druge prostorije. Neko nepisano pravilo glasi: svake godine naredba treba da sadrži samo jednu reč više. Tako je dvogodišnjaku dovoljno reći "izuj cipele", a petogodišnjaku "molim te, idi izuj cipele".
Važan je i način na koji se naredba izgovori. Nemaju istu težinu naredbe "nemoj da trčiš" i "molim te, hodaj".
Da morate da budete vešti sa rečima, pokazuje i sledeći primer. Naime, nije isto ako starijem detetu kažete "možeš li bratu da daš igračku?" ili "daj sestri igračku!" U prvom slučaju, vaš mališan misli da ima izbor, pa vas najverovatnije neće poslušati.
Trebalo bi, takođe, u svakom trenutku da budete svesni toga šta i koliko vaše dete može i ume, u skladu sa svojim godinama. Ne tražite od trogodišnjeg deteta da se samo obuče i obuje, ali nemojte sav posao ni vi da obavite. Neka to učini uz vašu pomoć. Budete li mu dali pretežak zadatak, dete neće moći da ga ispuni, pa će izgubiti samopouzdanje, a to sigurno ne biste voleli da se dogodi.
Ž.P. | 08. decembar 2010. 12:47 | Večernje novosti
Psiholozi tvrde - loša komunikacija između roditelja i dece dovedi do potisnute ljutnje i frustracija i kod jednih i kod drugih.
PSIHOLOZI tvrde da loša komunikacija između roditelja i dece može da dovede do potisnute ljutnje i frustracija i kod jednih i kod drugih.
Ipak, da li ste ikada pomislili da vaše dete nije neposlušno već da mu vi, jednostavno, na pogrešan način govorite šta da učini? Možda su vaša molbe i naredbe nerazumljive?
Psiholozi ističu da roditeljske naredbe treba da budu kratke, jasne, precizne, upućene iz neposredne blizine, a ne iz druge prostorije. Neko nepisano pravilo glasi: svake godine naredba treba da sadrži samo jednu reč više. Tako je dvogodišnjaku dovoljno reći "izuj cipele", a petogodišnjaku "molim te, idi izuj cipele".
Važan je i način na koji se naredba izgovori. Nemaju istu težinu naredbe "nemoj da trčiš" i "molim te, hodaj".
Da morate da budete vešti sa rečima, pokazuje i sledeći primer. Naime, nije isto ako starijem detetu kažete "možeš li bratu da daš igračku?" ili "daj sestri igračku!" U prvom slučaju, vaš mališan misli da ima izbor, pa vas najverovatnije neće poslušati.
Trebalo bi, takođe, u svakom trenutku da budete svesni toga šta i koliko vaše dete može i ume, u skladu sa svojim godinama. Ne tražite od trogodišnjeg deteta da se samo obuče i obuje, ali nemojte sav posao ni vi da obavite. Neka to učini uz vašu pomoć. Budete li mu dali pretežak zadatak, dete neće moći da ga ispuni, pa će izgubiti samopouzdanje, a to sigurno ne biste voleli da se dogodi.
