- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Kraj vladavine novcem i kreditima
Izvor:
B92.net
Kostas Lapavitsas ugledni profesor ekonomije na londonskom univerzitetu smislio kako bi svetsko stanovništvo moglo da se oslobodi od okova novca i kredita.
Profesor Lapavitsas tvrdi da je model vrlo jednostavan i izvodljiv, kao i da su neki delovi tog modela već dobro uhodani u današnjem savremenom svetu.
"Svet posle kapitalizma bi promeni novac i kredite u takve instrumente koji će služiti narodu", navodi Lapavitsas. Ističe kako je pre svega potrebno napraviti dva vrlo važna koraka kako bi se moć novca smanjila.
Prvi se korak odnosi na proširenje snabdevanja ključnim dobrima i uslugama. Tu se misli na stanovanje, obrazovanje, zdravlje, penzije i osiguranje i ostala neophodna dobra i usluge koje bi trebale biti svima dostupne. Drugi je korak omogućavanje da informacije, mediji, muzika i druga dobra budu praktično besplatno dostupni potrošačima, i to putem interneta, piše Poslovni dnevnik.
Lapavitsas ističe kako bi time kreativni međuljudski odnosi procvetali, a veća bi se dubina dala umetnosti. To bi automatski stvorilo i veću pravednost i jednakost i povećalo interes ljudi za literaturu, muziku, pozorište i ostale segmente koji ljudskom životu 'daju boju'.
Ugledni ekonomista smatra da njegov model nije nerealističan jer, kako tvrdi, elementi ove ideje već postoje u kapitalističkom društvu, misleći time na besplatan pristup dobrima putem interneta ili zdravstveno osiguranje koje plaća država.
U tom bi novom društvu novac bio samo praktično sredstvo za računovodstvo i dostavu dobara i usluga ljudima. Takođe, novac bi pružao mogućnost izbora, jednom kada su pokrivene sve osnovne potrebe pojedinca - za odeću, hranu, odmor i sl. U slične bi se svrhe koristili i krediti.
Prema Lapavitsasovom modelu, postojale bi javne banke koje bi nudile sigurnost za štednju, a javni penzioni fondovi finansirali bi se prema izboru pojedinaca. Napominje kako moderne banke već poseduju baze podataka pomoću kojih mogu oceniti kreditnu sposobnost pojedinaca, samo što ih one danas uglavnom koriste zbog spekulacija, a to nas je i dovelo do recesije, smatra. U takvom novoformiranom društvu, informacije bi se koristile ponajpre za prilagođavanje potrošnje prema izboru pojedinca, ali bez spekulacija, navodi profesor.
On smatra kako bi se preduzimanjem ovakvih koraka mogla eliminisati toksična uloga novca u svim segmentima života, a stvarne ljudske vrednosti dobile bi svoju pravu cenu.
Izvor:
B92.net
Kostas Lapavitsas ugledni profesor ekonomije na londonskom univerzitetu smislio kako bi svetsko stanovništvo moglo da se oslobodi od okova novca i kredita.
Profesor Lapavitsas tvrdi da je model vrlo jednostavan i izvodljiv, kao i da su neki delovi tog modela već dobro uhodani u današnjem savremenom svetu.
"Svet posle kapitalizma bi promeni novac i kredite u takve instrumente koji će služiti narodu", navodi Lapavitsas. Ističe kako je pre svega potrebno napraviti dva vrlo važna koraka kako bi se moć novca smanjila.
Prvi se korak odnosi na proširenje snabdevanja ključnim dobrima i uslugama. Tu se misli na stanovanje, obrazovanje, zdravlje, penzije i osiguranje i ostala neophodna dobra i usluge koje bi trebale biti svima dostupne. Drugi je korak omogućavanje da informacije, mediji, muzika i druga dobra budu praktično besplatno dostupni potrošačima, i to putem interneta, piše Poslovni dnevnik.
Lapavitsas ističe kako bi time kreativni međuljudski odnosi procvetali, a veća bi se dubina dala umetnosti. To bi automatski stvorilo i veću pravednost i jednakost i povećalo interes ljudi za literaturu, muziku, pozorište i ostale segmente koji ljudskom životu 'daju boju'.
Ugledni ekonomista smatra da njegov model nije nerealističan jer, kako tvrdi, elementi ove ideje već postoje u kapitalističkom društvu, misleći time na besplatan pristup dobrima putem interneta ili zdravstveno osiguranje koje plaća država.
U tom bi novom društvu novac bio samo praktično sredstvo za računovodstvo i dostavu dobara i usluga ljudima. Takođe, novac bi pružao mogućnost izbora, jednom kada su pokrivene sve osnovne potrebe pojedinca - za odeću, hranu, odmor i sl. U slične bi se svrhe koristili i krediti.
Prema Lapavitsasovom modelu, postojale bi javne banke koje bi nudile sigurnost za štednju, a javni penzioni fondovi finansirali bi se prema izboru pojedinaca. Napominje kako moderne banke već poseduju baze podataka pomoću kojih mogu oceniti kreditnu sposobnost pojedinaca, samo što ih one danas uglavnom koriste zbog spekulacija, a to nas je i dovelo do recesije, smatra. U takvom novoformiranom društvu, informacije bi se koristile ponajpre za prilagođavanje potrošnje prema izboru pojedinca, ali bez spekulacija, navodi profesor.
On smatra kako bi se preduzimanjem ovakvih koraka mogla eliminisati toksična uloga novca u svim segmentima života, a stvarne ljudske vrednosti dobile bi svoju pravu cenu.