- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Kraj najstarijeg bioskopa u Vojvodini
Politika 11.03.2010 06:58
Umesto da se adaptacijom sačuva bioskop Aleksandra Lifke, nakon uloženih 1,7 miliona evra, dobili smo objekat koji nema nikakve veze sa najstarijim bioskopskim zdanjem u Srbiji, tvrde poznavaoci filma.
Blažo Perović, direktor Otvorenog univerziteta, koji je i izvršni producent Evropskog filmskog festivala koji se svakog jula održava na Paliću, kaže da je neprihvatljivo da danas u Subotici više ne postoji bioskop u kome mogu da se prikazuju filmovi sa 35-to milimetarske trake. – To je format koji dominira nad drugim filmskim formatima, i Subotica je 99 godina imala zgradu koja je imala kino-kabinu i projektor, ali jubilej, 100 godina postojanja stacioniranog bioskopa, neće moći da obeleži na dostojan način jer sada imamo zgradu koja u suštini nema veze sa sačuvanim najstarijim bioskopom na tlu Srbije. Nama ne smeta što je tamo smešteno pozorište, ali trebalo je sačuvati uslove za projekciju sa filmske trake, kaže Perović za „Politiku”.
Radoslav Zelenović, direktor beogradske „Kinoteke”, koji je od prvog dana pre više od deceniju i po uključen i u stvaranje palićkog filmskog festivala, kaže za naš list da u Srbiji više nema sačuvanih bioskopa iz tog vremena. Zgrada u kojoj je 1908. godine u Beogradu bio prvi stacionirani bioskop je odavno srušena, ostala je samo ova u Subotici gde je Aleksandar Lifka postavio svoj prvi bioskop 1911. godine.
Blažo Perović
– To je tradicija koju smo dužni da poštujemo i da se odnosimo prema njoj kao prema kulturnom dobru. Aleksandar Lifka je bio čovek Evrope, a ne treba zanemariti i činjenicu da nagrada za životno delo koju dodeljuje filmski festival nosi njegovo ime i da je ona u rukama stvaralaca kao što su Louč, Bačo, Margaret fon Tropa, Jančo... Bilo je, dakle, mnogo razloga da se taj prostor sačuva kao spomenik istorije nesumnjive vrednosti, međutim, danas je taj bioskop prenamenjen i on više ne može da zadovolji zahteve kvalitetne projekcije – kaže Zelenović. Zgrada u kojoj je Aleksandar Lifka postavio svoj prvi stacionarni bioskop u Subotici renovirana je prošle godine novcem iz Pokrajinskog fonda za razvoj i lokalnu samoupravu i pretvorena u „Art bioskop Lifka” sa salom od oko 60 mesta. U prizemlju zgrade smešteno je pozorište „Kostolanji Dežo” sa salom od oko 100 mesta. Blažo Perović kaže da mu je neshvatljivo da nije iskorišćena činjenica da je u dvorištu bioskopa bilo prostora za proširenje sale i postavljanje kino-kabine kao i obezbeđivanje neophodnog razmaka do platna i gledališta koji ova tehnika traži.
Politika 11.03.2010 06:58
Umesto da se adaptacijom sačuva bioskop Aleksandra Lifke, nakon uloženih 1,7 miliona evra, dobili smo objekat koji nema nikakve veze sa najstarijim bioskopskim zdanjem u Srbiji, tvrde poznavaoci filma.
Blažo Perović, direktor Otvorenog univerziteta, koji je i izvršni producent Evropskog filmskog festivala koji se svakog jula održava na Paliću, kaže da je neprihvatljivo da danas u Subotici više ne postoji bioskop u kome mogu da se prikazuju filmovi sa 35-to milimetarske trake. – To je format koji dominira nad drugim filmskim formatima, i Subotica je 99 godina imala zgradu koja je imala kino-kabinu i projektor, ali jubilej, 100 godina postojanja stacioniranog bioskopa, neće moći da obeleži na dostojan način jer sada imamo zgradu koja u suštini nema veze sa sačuvanim najstarijim bioskopom na tlu Srbije. Nama ne smeta što je tamo smešteno pozorište, ali trebalo je sačuvati uslove za projekciju sa filmske trake, kaže Perović za „Politiku”.
Radoslav Zelenović, direktor beogradske „Kinoteke”, koji je od prvog dana pre više od deceniju i po uključen i u stvaranje palićkog filmskog festivala, kaže za naš list da u Srbiji više nema sačuvanih bioskopa iz tog vremena. Zgrada u kojoj je 1908. godine u Beogradu bio prvi stacionirani bioskop je odavno srušena, ostala je samo ova u Subotici gde je Aleksandar Lifka postavio svoj prvi bioskop 1911. godine.
Blažo Perović
– To je tradicija koju smo dužni da poštujemo i da se odnosimo prema njoj kao prema kulturnom dobru. Aleksandar Lifka je bio čovek Evrope, a ne treba zanemariti i činjenicu da nagrada za životno delo koju dodeljuje filmski festival nosi njegovo ime i da je ona u rukama stvaralaca kao što su Louč, Bačo, Margaret fon Tropa, Jančo... Bilo je, dakle, mnogo razloga da se taj prostor sačuva kao spomenik istorije nesumnjive vrednosti, međutim, danas je taj bioskop prenamenjen i on više ne može da zadovolji zahteve kvalitetne projekcije – kaže Zelenović. Zgrada u kojoj je Aleksandar Lifka postavio svoj prvi stacionarni bioskop u Subotici renovirana je prošle godine novcem iz Pokrajinskog fonda za razvoj i lokalnu samoupravu i pretvorena u „Art bioskop Lifka” sa salom od oko 60 mesta. U prizemlju zgrade smešteno je pozorište „Kostolanji Dežo” sa salom od oko 100 mesta. Blažo Perović kaže da mu je neshvatljivo da nije iskorišćena činjenica da je u dvorištu bioskopa bilo prostora za proširenje sale i postavljanje kino-kabine kao i obezbeđivanje neophodnog razmaka do platna i gledališta koji ova tehnika traži.