- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Kosta Trifković
Kosta Trifković (Novi Sad, 20. oktobar 1843 - Novi Sad, 19. februar 1875) je bio srpski književnik.
Biografija
Rođen je 1843 g. u Novom Sadu. Tu je učio osnovnu školu i gimnaziju, a pomorsku školu na Rijeci. Jedno vreme je bio mornar. Kad vide da mornarski život nije tako romantičan kakav mu je izgledao, on ga napusti i na Rijeci završi gimnaziju. Posle je svršio prava i postao prvo opštinski činovnik, a docnije advokat u Novom Sadu, gde je živeo sve do smrti 1875 godine.
Spisak književnih radova
Trifković je jedan od retkih pozorišnih ljudi kod Srba. On je život posvetio našoj oskudnoj dramskoj književnosti, i to komediji. Posle Jovana Sterije Popovića, nijedan se od boljih pisaca, sem Zmaja sa ,, Šaranom", nije tim književnim rodom bavio sve do Trifkovića. On se pozorištu sasvim posvetio poslednjih godina svoga života i napisao oko petnaest pozorišnih dela. To su većinom šaljive igre, kao Izbiračica, Školski nadzornik, Čestitam i Ljubavno pismo, ili dramati, Francusko-pruski rat, kao Mladost Dositeja Obradovića i Na Badnji dan. On je prerađivao i tuđe, mahom nemačke, lake i šaljive pozorišne komade: Milo za drago, Tera opoziciju i druge. Ogledao se i na pripoveci i lirskoj poeziji. Napisao je još i znatan broj humorističnih priča i crtica po ondašnjim listovima i časopisima.
Kritički osvrt
Trifković nije viši satiričar ili moralni cenzor koji slika karaktere, tipove i naravi i izvrće ih potsmehu. To je, unekoliko, radio Jovan Sterija Popović. Trifković nema njegove dubine i zamaha, On se zaustavio na najlakšoj vrsti komedije, na komediji intrige, u kojoj je sva komika u radnji i situacijama, a ličnosti i njihov unutarnji život su sporedno, tu su samo da upotpune okvir komičnih situacija. Tako, u „Ljubavnom pismu" cela komika proističe iz toga što jedno pismo slučajno zaluta u jedan džep gde mu nije bilo mesto. U njegovim komedijama je prikazana novosadska čaršija, sitni ljudi, sa sitnim i bezazlenim strastima i navikama. Trifkoaić je i sam na nivou te čaršije, hoće da je zabavi i nasmeje i da se i sam sa njom zabavi, prijatno i lako. U takvu vrstu komedije on je uneo neobično živ i duhovit dijalog i retku veštinu komponovanja. Komika je tu površna, neumetnička, ali prijatna ipak i vrlo zanimljiva. Njegove komedije su ispunjavale originalni pozorišni repertoar sve do pojave Branislava Nušića.
Bibliografija
Kosta Trifković (Novi Sad, 20. oktobar 1843 - Novi Sad, 19. februar 1875) je bio srpski književnik.
Biografija
Rođen je 1843 g. u Novom Sadu. Tu je učio osnovnu školu i gimnaziju, a pomorsku školu na Rijeci. Jedno vreme je bio mornar. Kad vide da mornarski život nije tako romantičan kakav mu je izgledao, on ga napusti i na Rijeci završi gimnaziju. Posle je svršio prava i postao prvo opštinski činovnik, a docnije advokat u Novom Sadu, gde je živeo sve do smrti 1875 godine.
Spisak književnih radova
Trifković je jedan od retkih pozorišnih ljudi kod Srba. On je život posvetio našoj oskudnoj dramskoj književnosti, i to komediji. Posle Jovana Sterije Popovića, nijedan se od boljih pisaca, sem Zmaja sa ,, Šaranom", nije tim književnim rodom bavio sve do Trifkovića. On se pozorištu sasvim posvetio poslednjih godina svoga života i napisao oko petnaest pozorišnih dela. To su većinom šaljive igre, kao Izbiračica, Školski nadzornik, Čestitam i Ljubavno pismo, ili dramati, Francusko-pruski rat, kao Mladost Dositeja Obradovića i Na Badnji dan. On je prerađivao i tuđe, mahom nemačke, lake i šaljive pozorišne komade: Milo za drago, Tera opoziciju i druge. Ogledao se i na pripoveci i lirskoj poeziji. Napisao je još i znatan broj humorističnih priča i crtica po ondašnjim listovima i časopisima.
Kritički osvrt
Trifković nije viši satiričar ili moralni cenzor koji slika karaktere, tipove i naravi i izvrće ih potsmehu. To je, unekoliko, radio Jovan Sterija Popović. Trifković nema njegove dubine i zamaha, On se zaustavio na najlakšoj vrsti komedije, na komediji intrige, u kojoj je sva komika u radnji i situacijama, a ličnosti i njihov unutarnji život su sporedno, tu su samo da upotpune okvir komičnih situacija. Tako, u „Ljubavnom pismu" cela komika proističe iz toga što jedno pismo slučajno zaluta u jedan džep gde mu nije bilo mesto. U njegovim komedijama je prikazana novosadska čaršija, sitni ljudi, sa sitnim i bezazlenim strastima i navikama. Trifkoaić je i sam na nivou te čaršije, hoće da je zabavi i nasmeje i da se i sam sa njom zabavi, prijatno i lako. U takvu vrstu komedije on je uneo neobično živ i duhovit dijalog i retku veštinu komponovanja. Komika je tu površna, neumetnička, ali prijatna ipak i vrlo zanimljiva. Njegove komedije su ispunjavale originalni pozorišni repertoar sve do pojave Branislava Nušića.
Bibliografija
- Školski nadzornik, 1872.
- Čestitam, 1872.
- Francusko-pruski rat, 1872.
- Izbiračica, 1873.
- Ljubavno pismo,1874.
- Na badnji dan, 1876.
- Pola vina, pola vode, 1876.
- Mila, 1884.
- Mladost Dositeja Obradovića, 1894.