Pod sumnjom regularnost izbora tužilaca
Korišćenje podataka BIA predstavlja krivično delo
Izvor: Blic M. Ilić | 16. 03. 2011. - 00:02h | Foto: G.Srdanov
BEOGRAD - Ukoliko je Državno veće tužilaca (DVT) prilikom opšteg izbora nosilaca javnotužilačke funkcije krajem 2009. godine zaista koristilo podatke Bezbednosno-informativne agencije (BIA), to bi moglo da predstavlja i krivično delo, smatraju pravni stručnjaci.
Sumnju da se o kandidatima odlučivalo i na osnovu informacija pribavljenih od tajne službe, pobudio je dokument pod nazivom “Zapisnik sa desete sednice Državnog veća tužilaca održane 3. 11. 2009. godine” koji je objavljen na internet adresi zajednicapravda.wordpress.com. U dokumentu je ostalo zapisano da su dva člana DVT “održala sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji na temu prikupljanja podataka o dostojnosti kandidata koji su konkurisali na oglas za izbor za zamenika javnih tužilaca i da treba da održe novi sastanak”. Zbog toga je poverenik za informacije Rodoljub Šabić prekjuče uputio zahtev DVT-u, tražeći da se ovo telo izjasni o autentičnosti i sadržini pomenutog zapisnika.
Dr Vesna Rakić Vodinelić, profesor građanskog procesnog prava u penziji, kaže da se, pre svega, mora utvrditi autentičnost zapisnika.
- Ako se dokaže autentičnost, onda to predstavlja veliki dodatni problem koji će baciti još više sumnje na regularnost izbora u tužilačkoj organizaciji. Prikupljanje podataka iz BIA i njihova dalja upotreba uređeni su uredbom, a na te podatke se primenjuju i odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Nije mi poznat nijedan zakon kojom bi BIA bila ovlašćena da podatke do kojih je došla saopštava bilo Državnom veću tužilaca, bilo Visokom savetu sudstva, bilo Narodnoj skupštini, kada jedno od ova tri tela ocenjuje dostojnost kandidat za izbor na pravosudnu fnkciju. Ako se dokaže da je takva praksa odista postojala, to može rezultirati i krivičnom odgovornošću svih onih koji su podatke neovlašćeno saopštavali i onih koji su ih neovlašćeno koristili. Tim povodom, sećam se izjave predsednice VSS u kojoj je ona iznela tvrdnju da takve podatke VSS nije koristio jer bi to bilo krivično delo. Pošto je predsednica VSS sudija krivičar, verujem da je ova njena ocena tačna - kaže dr Rakić Vodinelić.
Ona još dodaje da bi svaki kandidat o kome je odlučivano na osnovu podataka prikupljenih u BIA imao pravo da zbog povrede ljudskog prava na privatnost pokrene postupak pred Ustavnim sudom ili Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Sličnog je mišljenja i dr Slobodan Beljanski, član odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
- Ukoliko je tačno to što piše u zapisniku, onda bi se ispostavilo da su članovi Državnog veća tužilaca prekoračili ovlašćenja, da su zaobišli kriterijume i da su u proces odlučivanja na posredan način uključili i jednu neovlašćenu instituciju - Bezbednosno-informativnu agenciju. U svemu tome bi bilo elemenata protivpravnosti koja bi se, u zavisnosti od okolnosti koje treba utvrditi, možda odnosila i na neko od krivičnih dela - smatra Beljanski.
Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije, kaže da se slaže sa izjavom portparola DVT Bruna Vekarića da javnost treba da sazna istinu o radu ovog tela.
- Za rad DVT bilo je pogubno što je donelo odluku da celokupan postupak reizbora proglasi službenom tajnom, čemu se Udruženje javnih tužilaca tada protivilo. Verovatno ne bi bilo drugih grešaka da je postupak bio javan. Ostaje da verujemo da će novi saziv DVT ispraviti greške koje su učinjene u postupku reizbora 2009. godine - kaže Ilić.
Korišćenje podataka BIA predstavlja krivično delo
Izvor: Blic M. Ilić | 16. 03. 2011. - 00:02h | Foto: G.Srdanov
BEOGRAD - Ukoliko je Državno veće tužilaca (DVT) prilikom opšteg izbora nosilaca javnotužilačke funkcije krajem 2009. godine zaista koristilo podatke Bezbednosno-informativne agencije (BIA), to bi moglo da predstavlja i krivično delo, smatraju pravni stručnjaci.
"Utvrditi autentičnost": Vesna Rakić Vodinelić
Sumnju da se o kandidatima odlučivalo i na osnovu informacija pribavljenih od tajne službe, pobudio je dokument pod nazivom “Zapisnik sa desete sednice Državnog veća tužilaca održane 3. 11. 2009. godine” koji je objavljen na internet adresi zajednicapravda.wordpress.com. U dokumentu je ostalo zapisano da su dva člana DVT “održala sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji na temu prikupljanja podataka o dostojnosti kandidata koji su konkurisali na oglas za izbor za zamenika javnih tužilaca i da treba da održe novi sastanak”. Zbog toga je poverenik za informacije Rodoljub Šabić prekjuče uputio zahtev DVT-u, tražeći da se ovo telo izjasni o autentičnosti i sadržini pomenutog zapisnika.
Dr Vesna Rakić Vodinelić, profesor građanskog procesnog prava u penziji, kaže da se, pre svega, mora utvrditi autentičnost zapisnika.
- Ako se dokaže autentičnost, onda to predstavlja veliki dodatni problem koji će baciti još više sumnje na regularnost izbora u tužilačkoj organizaciji. Prikupljanje podataka iz BIA i njihova dalja upotreba uređeni su uredbom, a na te podatke se primenjuju i odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Nije mi poznat nijedan zakon kojom bi BIA bila ovlašćena da podatke do kojih je došla saopštava bilo Državnom veću tužilaca, bilo Visokom savetu sudstva, bilo Narodnoj skupštini, kada jedno od ova tri tela ocenjuje dostojnost kandidat za izbor na pravosudnu fnkciju. Ako se dokaže da je takva praksa odista postojala, to može rezultirati i krivičnom odgovornošću svih onih koji su podatke neovlašćeno saopštavali i onih koji su ih neovlašćeno koristili. Tim povodom, sećam se izjave predsednice VSS u kojoj je ona iznela tvrdnju da takve podatke VSS nije koristio jer bi to bilo krivično delo. Pošto je predsednica VSS sudija krivičar, verujem da je ova njena ocena tačna - kaže dr Rakić Vodinelić.
Ona još dodaje da bi svaki kandidat o kome je odlučivano na osnovu podataka prikupljenih u BIA imao pravo da zbog povrede ljudskog prava na privatnost pokrene postupak pred Ustavnim sudom ili Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Sličnog je mišljenja i dr Slobodan Beljanski, član odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
- Ukoliko je tačno to što piše u zapisniku, onda bi se ispostavilo da su članovi Državnog veća tužilaca prekoračili ovlašćenja, da su zaobišli kriterijume i da su u proces odlučivanja na posredan način uključili i jednu neovlašćenu instituciju - Bezbednosno-informativnu agenciju. U svemu tome bi bilo elemenata protivpravnosti koja bi se, u zavisnosti od okolnosti koje treba utvrditi, možda odnosila i na neko od krivičnih dela - smatra Beljanski.
Reizbor kao službena tajna
Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije, kaže da se slaže sa izjavom portparola DVT Bruna Vekarića da javnost treba da sazna istinu o radu ovog tela.
- Za rad DVT bilo je pogubno što je donelo odluku da celokupan postupak reizbora proglasi službenom tajnom, čemu se Udruženje javnih tužilaca tada protivilo. Verovatno ne bi bilo drugih grešaka da je postupak bio javan. Ostaje da verujemo da će novi saziv DVT ispraviti greške koje su učinjene u postupku reizbora 2009. godine - kaže Ilić.