LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Koridor 10 gotov samo u obećanjima
Umesto 2011, kako je najavljivao Milutin Mrkonjić, ovaj autoput biće, po jednima, gotov 2013, a po proceni Svetske banke, koja i kreditira njegovu izgradnju, tek 2015.
Iako Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i energetiku, tvrdi da nije davao nerealne rokove, ali da su se njegove najave obistinile, uveliko bismo se vozili Koridorom 10. Jer, kada je seo u ministarsku fotelju obećao je da će ovaj važan putni pravac biti gotov do 2011. godine. U postavljanju ambicioznih rokova nije bio usamljen pošto su i ostali članovi Cvetkovićevog kabineta to ponavljali. Izgleda da su sve ove godine ćutali jedino oni koji su bili u pravu – visoki zvaničnici Svetske banke. U ugovoru sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom potpisanom 2009. kao krajnji rok za završetak Koridora 10 navodi se 2015.
Kompromisno rešenje između ministarskih obećanja s početka mandata ove vlade i oprezne procene Svetske banke nude operativci koji vode posao izgradnje autoputa. Nadležni iz preduzeća Koridori Srbije procenjuju da će panevropski koridor biti gotov do leta 2013. godine, a iz Puteva Srbije da će i taj rok biti probijen.
– Činimo sve da Koridor 10 bude gotov dosta pre 2015. Ove godine biće završen autoput Horgoš – Novi Sad, a sledeće najfrekventniji deo autoputa Niš – Dimitrovgrad i obilaznica oko Beograda. Preostale deonice godinu dana kasnije, navode u Koridorima Srbije, preduzeću koje je zaduženo za raspisivanje tendera i izvođenje radova na deonicama koje se finansiraju iz međunarodnih kredita.
Oni najavljuju da će tokom jula započeti radovi na većini deonica Koridora 10. Za deonice za koje se još čeka projektna dokumentacija kažu da ne mogu sa sigurnošću predvideti rok izgradnje, ali očekuju da će uskoro dobiti projekte i da će započeti radove tokom ove godine.
– Očekivanja, da se projektna dokumentacija može završiti još u 2009. godini, nisu se obistinila delom zbog spore dinamike domaćih projektantskih kuća, a delom i zbog potrebe za čestim ispravljanjima i dorađivanjima glavnih projekata po zahtevima tehničke kontrole. Tako su se izrada projektne dokumentacije pa samim tim i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa preneli na celu 2010. i nastavljaju se u 2011. godini, navode u Koridorima Srbije.
Zoran Drobnjak, direktor Puteva Srbije, firme koja je zadužena za projektovanje i eksproprijaciju, kaže da su svi projekti završeni i da se za samo dve deonice (Čiflik – Pirot i Caričina Dolina – Vladičin Han) čeka odobrenje tehničke kontrole. Izuzetak je obilaznica oko Beograda, koja se gradi prema „žutom Fidiku”, to jest na osnovu idejnog projekta se raspisuju tenderi, a potom se istovremeno projektuje i gradi.
Eksproprijacija će, obećava on, biti završena do početka juna.
Upitan, kako može da za tako kratko vreme bude izuzeto zemljište za oko 100 kilometara buduće trase autoputa, on kaže da su sve parcele već odavno u proceduri i da su Ministarstvo finansija, Putevi Srbije i Koridori Srbije obezbedili oko četiri milijarde dinara, tako da ne postoji prepreka da to bude završeno.
On takođe potvrđuje da radovi na većini deonica mogu da počnu tokom leta, ali je sumnja da mogu da budu okončani do sredine 2013. godine. Bliža mu je, kaže, procena Svetske banke. Na pitanje da li se oseća prozvanim za davanje nerealnih rokova, on kaže da nikada nije izlazio u javnost sa procenama.
– Samo za projektovanje je potrebno oko godinu i po dana. Za izgradnju komplikovanih deonica kao što je Grdelička ili Sićevačka klisura treba oko pet do šest godina računajući projektovanje, eksproprijaciju i izgradnju – kaže Drobnjak.
Direktor Puteva Srbije ukazuje, takođe, da bi nerealno niske cene radova, sa kojima izvođači nastupaju na tenderima, mogle da odlože završetak radova. On navodi primer grčke firme koja je nedavno ponudila 38 miliona evra za deonicu Donji Neradovac – Srpska kuća i dobila posao čija je vrednost procenjena na 50 miliona evra.
Slično se desilo i na otvaranju ponuda pre dva dana na tenderu za izgradnju autoputa Crvena Reka – Čiflik. Najnižu cenu od 4,4 milijarde dinara ponudila je grčka kompanija Aktor, a vrednost radova po projektnoj dokumentaciji iznosi 65 miliona evra.
– Da mene neko pita, isključio bih ponuđače koji daju tako nerealne cene. Banke, koje kreditiraju radove, insistiraju na tome da bude izabran onaj ko ponudi najnižu cenu, jer smatraju da je bankarska garancija, koju prilože izvođači, validna potvrda da će radove završiti u predviđenom roku. Poučeni iskustvom sa Alpinom i gradnjom mosta preko Beške trebalo bi da pritisnemo međunarodne finansijske institucije da promene to pravilo – kaže Drobnjak.
Politika
Umesto 2011, kako je najavljivao Milutin Mrkonjić, ovaj autoput biće, po jednima, gotov 2013, a po proceni Svetske banke, koja i kreditira njegovu izgradnju, tek 2015.
Iako Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i energetiku, tvrdi da nije davao nerealne rokove, ali da su se njegove najave obistinile, uveliko bismo se vozili Koridorom 10. Jer, kada je seo u ministarsku fotelju obećao je da će ovaj važan putni pravac biti gotov do 2011. godine. U postavljanju ambicioznih rokova nije bio usamljen pošto su i ostali članovi Cvetkovićevog kabineta to ponavljali. Izgleda da su sve ove godine ćutali jedino oni koji su bili u pravu – visoki zvaničnici Svetske banke. U ugovoru sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom potpisanom 2009. kao krajnji rok za završetak Koridora 10 navodi se 2015.
Kompromisno rešenje između ministarskih obećanja s početka mandata ove vlade i oprezne procene Svetske banke nude operativci koji vode posao izgradnje autoputa. Nadležni iz preduzeća Koridori Srbije procenjuju da će panevropski koridor biti gotov do leta 2013. godine, a iz Puteva Srbije da će i taj rok biti probijen.
– Činimo sve da Koridor 10 bude gotov dosta pre 2015. Ove godine biće završen autoput Horgoš – Novi Sad, a sledeće najfrekventniji deo autoputa Niš – Dimitrovgrad i obilaznica oko Beograda. Preostale deonice godinu dana kasnije, navode u Koridorima Srbije, preduzeću koje je zaduženo za raspisivanje tendera i izvođenje radova na deonicama koje se finansiraju iz međunarodnih kredita.
Oni najavljuju da će tokom jula započeti radovi na većini deonica Koridora 10. Za deonice za koje se još čeka projektna dokumentacija kažu da ne mogu sa sigurnošću predvideti rok izgradnje, ali očekuju da će uskoro dobiti projekte i da će započeti radove tokom ove godine.
– Očekivanja, da se projektna dokumentacija može završiti još u 2009. godini, nisu se obistinila delom zbog spore dinamike domaćih projektantskih kuća, a delom i zbog potrebe za čestim ispravljanjima i dorađivanjima glavnih projekata po zahtevima tehničke kontrole. Tako su se izrada projektne dokumentacije pa samim tim i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa preneli na celu 2010. i nastavljaju se u 2011. godini, navode u Koridorima Srbije.
Zoran Drobnjak, direktor Puteva Srbije, firme koja je zadužena za projektovanje i eksproprijaciju, kaže da su svi projekti završeni i da se za samo dve deonice (Čiflik – Pirot i Caričina Dolina – Vladičin Han) čeka odobrenje tehničke kontrole. Izuzetak je obilaznica oko Beograda, koja se gradi prema „žutom Fidiku”, to jest na osnovu idejnog projekta se raspisuju tenderi, a potom se istovremeno projektuje i gradi.
Eksproprijacija će, obećava on, biti završena do početka juna.
Upitan, kako može da za tako kratko vreme bude izuzeto zemljište za oko 100 kilometara buduće trase autoputa, on kaže da su sve parcele već odavno u proceduri i da su Ministarstvo finansija, Putevi Srbije i Koridori Srbije obezbedili oko četiri milijarde dinara, tako da ne postoji prepreka da to bude završeno.
On takođe potvrđuje da radovi na većini deonica mogu da počnu tokom leta, ali je sumnja da mogu da budu okončani do sredine 2013. godine. Bliža mu je, kaže, procena Svetske banke. Na pitanje da li se oseća prozvanim za davanje nerealnih rokova, on kaže da nikada nije izlazio u javnost sa procenama.
– Samo za projektovanje je potrebno oko godinu i po dana. Za izgradnju komplikovanih deonica kao što je Grdelička ili Sićevačka klisura treba oko pet do šest godina računajući projektovanje, eksproprijaciju i izgradnju – kaže Drobnjak.
Direktor Puteva Srbije ukazuje, takođe, da bi nerealno niske cene radova, sa kojima izvođači nastupaju na tenderima, mogle da odlože završetak radova. On navodi primer grčke firme koja je nedavno ponudila 38 miliona evra za deonicu Donji Neradovac – Srpska kuća i dobila posao čija je vrednost procenjena na 50 miliona evra.
Slično se desilo i na otvaranju ponuda pre dva dana na tenderu za izgradnju autoputa Crvena Reka – Čiflik. Najnižu cenu od 4,4 milijarde dinara ponudila je grčka kompanija Aktor, a vrednost radova po projektnoj dokumentaciji iznosi 65 miliona evra.
– Da mene neko pita, isključio bih ponuđače koji daju tako nerealne cene. Banke, koje kreditiraju radove, insistiraju na tome da bude izabran onaj ko ponudi najnižu cenu, jer smatraju da je bankarska garancija, koju prilože izvođači, validna potvrda da će radove završiti u predviđenom roku. Poučeni iskustvom sa Alpinom i gradnjom mosta preko Beške trebalo bi da pritisnemo međunarodne finansijske institucije da promene to pravilo – kaže Drobnjak.
Politika