UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.544
Komšijska posla
Vladimir Stanković
Ekskluzivno za RTS, sa Mundijala piše Vladimir Stanković.
Ko iole poznaje odnose Brazila i Argentine, dve najveće i južnoameričke zemlje, razumeće zašto se u naslovu, odmah posle utakmice Brayil-Hfrvatska, na web-stranici lista „Folja de Sao Paulo" našao Leo Mesi koji, naravno, tu utakmicu nije igrao.
Zašto- postaje jasnije ako se prevede ceo naslov: „Nejmar je na svom debiju, sa dva pogotka, dao više golova nego Mesi na dva mundijala". Tipično komšijski, maksimalno sarkastično, sa žaokom na adresu argentinskog asa koji je u Nemačkoj 2006. i Južnoj Africi 2010. dao samo jedan gol. Nešto slično je svojevremeno, kada je Bol potpisao za Everton rekao Bil Šenkli, trener Liverpula:"Ne brini Alane, u najmanju ruku bićeš blizu jedne velike ekipe".
Nejmar je u svim naslovima, na svim mogućim tv-programima, o njegovom sjajnom debiju na Mundijalu pričalo se tokom cele noći a tek se ponegde, stidljivo, spominjalo da „možda i nije bio penal" iz koga je Brazil poveo sa 2-1.
Popodnevna šetnja kvartiom Gavea otklonila je svaku dilemu gde ću gledati otvaranje. Barovi na Trgu Santos Dumont, preko puta Džojek kluba, bili su puni još od 14,00. Na stotine navijača, svi u žutim dresovima, većina sa brojem 10 na leđima ili imenom Nejmar, zauzeli su pozicije za praćenje prenosa i uz ručak i pivo čekali početak. Dok sam šetao od bara do bara tražeći mesto za gledanje utakmice primetio sam jednu gospođu, naravno u žutom sa brojem 22 na leđima, koja je šetala psa, takođe „u dresu" reprezentacije. Dok sam izvadio kameru moj „maneken" se udaljio, ali je ubrzo naišao drugi. Pitam gazdu smem li da slikam njegovog kućnog ljubimca koji na leđima nosi Nejmarov broj 10:
-Naravno, izvolite-ljubazno reče čovek.
Dok sam „škljocao", kučence je nekoliko puta zajalo:
-Kaže „Napred Brazil"-objašnjava mi gazda.
-Razumeo sam, znam španski pa se snalazim i u portugalskom-prihvatam igru dok se vlasnik psa smeje.
Na trgu je bar nekoliko stotina navijača a uveliko su pristigli i prodavci svega i svačega, od pića do cigareta a nešto kasnije će se zadimiti i pravi pravcati roštilj. Smeštam se u baru „Hipodrom" iako je najbolja atmosfera ispred bara „Markes" ali tamo se od gužve ne vidi ništa. Komentar se ne čuje jer svi galame, navijaju, apolaudiraju, kao na pravoj utakmici. Kada je Marselono zatresao sopstvenu mrežu-kažu da je to bio prvi autogol Brazila na svetskim prvenstvima-zavladao je muk.
Zabrinuta lica, spušteni nosevi, glava među rukama...Početak nije mogao biti gori. Atmosfera se polako popravlja dok brazilski igrači pokušavaju da izjednače. Erupciju oduševljenja donosi Nerjmarov izjednačujući gol.
U poluvremenu Ronaldo i Kasagrande, bivši asovi, komentarišu utakmicu,ali ništa se ne čuje od opšte graje.Posle njih pregled vesti, snimci iz Sao Paula, Belo Horizontea, Porto Alegrea i Rija, protesti protiv skupog mundijala i dalje traju, bilo je i suzavaca, sukoba demonstranata i policije, povređenih i privedenih...I to je mundijal. Drugo poluvreme gledam, bolje rečeno nazirem jer je ekran daleko a gužva velika, stojeći na ulici, u masi navijača koji strepe sve do penala koji je dosudio japanski sudija. Niko ne komentariše, ili bar ja ne čujem, odluku sudije, važno je da je penal, još važnije da ga je Nejmar pretvorio u gol i doneo vođstvo od 2-1. Na desetine „nejmara" oko mene skače, vrišti, grli se...Kakvi protesti, kakvi bakrači, najvažnije je da Brazil pobeđuje. Sa dva nova pogotka 22-godišnji Nejmar je stigao do 33 gola u dresu reprezentacije i postao njen sedmi najbolji strelac. Ispred su samo Pele (77), Ronaldo (62), Romario (55), Ziko (48), Bebdeto (39) i Rivaldo (34) a već iza njega Tostao i Ademar sa po 32. Očito, Nejmaru godi domaća klima. Prošle godine blistao je na Kupu konfederacija, sada je sjajno otvorio Mundijal dok je prva sezona u Barseloni bila, recimo, diskretna iako je više puta nagovestio raskošni talenat.
Po povratku, zatičem poruku mog prijatelja Branka Vlahovića, dopisnika „Novosti" iz Moskve. Javlja mi je da je tokom prenosa na ruskoj državnoj televiziji Sergej Briljov, inače politički komentator, rekao da je gledao „zanimljiv srpski film Montevideo, Bog te video" i ispričao da Hrvati nisu dozvolili svojim igračima da putuju i igraju za državni tim 1930. Ovih dana sam često pominjao i Montevideo i naše „urugvajce" jer je bilo dosta razloga, ali priznajem da me je obradovala činjenica da se njihova slava širi na sve strane.
Vladimir Stanković
Ekskluzivno za RTS, sa Mundijala piše Vladimir Stanković.
Ko iole poznaje odnose Brazila i Argentine, dve najveće i južnoameričke zemlje, razumeće zašto se u naslovu, odmah posle utakmice Brayil-Hfrvatska, na web-stranici lista „Folja de Sao Paulo" našao Leo Mesi koji, naravno, tu utakmicu nije igrao.
Zašto- postaje jasnije ako se prevede ceo naslov: „Nejmar je na svom debiju, sa dva pogotka, dao više golova nego Mesi na dva mundijala". Tipično komšijski, maksimalno sarkastično, sa žaokom na adresu argentinskog asa koji je u Nemačkoj 2006. i Južnoj Africi 2010. dao samo jedan gol. Nešto slično je svojevremeno, kada je Bol potpisao za Everton rekao Bil Šenkli, trener Liverpula:"Ne brini Alane, u najmanju ruku bićeš blizu jedne velike ekipe".
Nejmar je u svim naslovima, na svim mogućim tv-programima, o njegovom sjajnom debiju na Mundijalu pričalo se tokom cele noći a tek se ponegde, stidljivo, spominjalo da „možda i nije bio penal" iz koga je Brazil poveo sa 2-1.
Popodnevna šetnja kvartiom Gavea otklonila je svaku dilemu gde ću gledati otvaranje. Barovi na Trgu Santos Dumont, preko puta Džojek kluba, bili su puni još od 14,00. Na stotine navijača, svi u žutim dresovima, većina sa brojem 10 na leđima ili imenom Nejmar, zauzeli su pozicije za praćenje prenosa i uz ručak i pivo čekali početak. Dok sam šetao od bara do bara tražeći mesto za gledanje utakmice primetio sam jednu gospođu, naravno u žutom sa brojem 22 na leđima, koja je šetala psa, takođe „u dresu" reprezentacije. Dok sam izvadio kameru moj „maneken" se udaljio, ali je ubrzo naišao drugi. Pitam gazdu smem li da slikam njegovog kućnog ljubimca koji na leđima nosi Nejmarov broj 10:
-Naravno, izvolite-ljubazno reče čovek.
Dok sam „škljocao", kučence je nekoliko puta zajalo:
-Kaže „Napred Brazil"-objašnjava mi gazda.
-Razumeo sam, znam španski pa se snalazim i u portugalskom-prihvatam igru dok se vlasnik psa smeje.
Na trgu je bar nekoliko stotina navijača a uveliko su pristigli i prodavci svega i svačega, od pića do cigareta a nešto kasnije će se zadimiti i pravi pravcati roštilj. Smeštam se u baru „Hipodrom" iako je najbolja atmosfera ispred bara „Markes" ali tamo se od gužve ne vidi ništa. Komentar se ne čuje jer svi galame, navijaju, apolaudiraju, kao na pravoj utakmici. Kada je Marselono zatresao sopstvenu mrežu-kažu da je to bio prvi autogol Brazila na svetskim prvenstvima-zavladao je muk.
Zabrinuta lica, spušteni nosevi, glava među rukama...Početak nije mogao biti gori. Atmosfera se polako popravlja dok brazilski igrači pokušavaju da izjednače. Erupciju oduševljenja donosi Nerjmarov izjednačujući gol.
U poluvremenu Ronaldo i Kasagrande, bivši asovi, komentarišu utakmicu,ali ništa se ne čuje od opšte graje.Posle njih pregled vesti, snimci iz Sao Paula, Belo Horizontea, Porto Alegrea i Rija, protesti protiv skupog mundijala i dalje traju, bilo je i suzavaca, sukoba demonstranata i policije, povređenih i privedenih...I to je mundijal. Drugo poluvreme gledam, bolje rečeno nazirem jer je ekran daleko a gužva velika, stojeći na ulici, u masi navijača koji strepe sve do penala koji je dosudio japanski sudija. Niko ne komentariše, ili bar ja ne čujem, odluku sudije, važno je da je penal, još važnije da ga je Nejmar pretvorio u gol i doneo vođstvo od 2-1. Na desetine „nejmara" oko mene skače, vrišti, grli se...Kakvi protesti, kakvi bakrači, najvažnije je da Brazil pobeđuje. Sa dva nova pogotka 22-godišnji Nejmar je stigao do 33 gola u dresu reprezentacije i postao njen sedmi najbolji strelac. Ispred su samo Pele (77), Ronaldo (62), Romario (55), Ziko (48), Bebdeto (39) i Rivaldo (34) a već iza njega Tostao i Ademar sa po 32. Očito, Nejmaru godi domaća klima. Prošle godine blistao je na Kupu konfederacija, sada je sjajno otvorio Mundijal dok je prva sezona u Barseloni bila, recimo, diskretna iako je više puta nagovestio raskošni talenat.
Po povratku, zatičem poruku mog prijatelja Branka Vlahovića, dopisnika „Novosti" iz Moskve. Javlja mi je da je tokom prenosa na ruskoj državnoj televiziji Sergej Briljov, inače politički komentator, rekao da je gledao „zanimljiv srpski film Montevideo, Bog te video" i ispričao da Hrvati nisu dozvolili svojim igračima da putuju i igraju za državni tim 1930. Ovih dana sam često pominjao i Montevideo i naše „urugvajce" jer je bilo dosta razloga, ali priznajem da me je obradovala činjenica da se njihova slava širi na sve strane.