Komercijalni Kultovi - Profesor Aleksandar Dvorkin

[Max 357]

Tražeći dodatne informacije - usled nasrtanja pojedinih ljudi zavedenih učenjima New Age kulta kojima sam kojekuda izložena - naleteh i na još korisnih informacija u svrhu informisanja kao vida samoodbrane i odbrane od kultova / sekti - uopšte. Nadam se - na korist nam svima.

Komercijalni kultovi

Profesor Aleksandar Dvorkin​

Svaka od sekti, o kojoj ćemo govoriti predstavlja određenu vrstu sinteze, kod njih je uvek (sa retkim izuzetkom) dovoljno složene, nejednoznačno proishođenje. Ovaj eklektički religiozni postmodernizam i jeste plod te lažne sinteze, koji je počeo u vreme nakon rata. Sinteza je veštačka, koja nikada ranije nije postojala, i na kraju krajeva, koja ubija sadašnja religiozna osećanja. Veoma je slženo pitanje: da li je uopšte moguće takve sekte nazivati religioznim? Reč religija proizilazi iz latinske reči religare, što znači „uspostavljati vezu“, to jest, vezu sa Bogom, ali u sektama veza uvek proishodi sa liderom, sa vođom sekte, koji se faktički postavlja na mesto Boga, a za svje sledbenike faktički i jeste Bog.

Ponekad se u sektama o tome govori direktno, neki put indirektno – lider se objavljuje „poslanikom Boga“, „najvećim prorokom“, „mesijom“, itd., u zavisnosti od konteksta u kojem postoji učenje sekte. Ali skoro uvek lider u očima svojih sledbenika faktički na sebe prima božanske funkcije i postaje objekat božanskog poštovanja. A osim toga, neophodno je setiti se i komercijalne pozadine, koja praktički prisustvuje u svakoj totalitarnoj sekti.

Ali postoje sekte, u kojima nema posebnog religioznog učenja, učenja o Bogu. Čak se koriste shvatanjem religije u najširem smislu, u novom određenju, formulisanom od strane Đakona Andreja Kurajeva, koji je religiju odredio kao pokušaj pobede nad smrti i ustanovljenja veze sa duhovnim svetom – čak ni u tom smislu, određeni broj sekti ne možemo nazvati religijom. U njima postoji kult blagostanja i bogatstva, i gromka, nametljivim obećanjima uspeha, koja donose stupanje u organizaciju, kompaniju ili klub. Takve sekte sektolozi nazivaju komercijalnim (ili industrijskim) kultovima.

Tipični primeri takvih sekti: „Herbalajf“, „Amvej“, „Ipsum“, „Fabrisa Kererve“ i slične njima organizacije, koje funkcionišu po principu piramide, ili, kako oni sami nazivaju, „multilevel-marketinga“.

Jedan od znakova piramide je, što ljudima obećavaju profit ne samo (i ne toliko) od trgovine, koliko od vrbovanja novih ljudi u organizaciju. Svakom članu se obećava zarada od svih prodaja, koje su uradili oni, koje su oni priveli u organizaciju. I karakteristično je da je jedan od prvih zadataka, koji se daju onima koji žele da stupe u komercijalni kult – da sastave spisak (sa adresama i telefonima)svih poznanika, koje bi oni mogli da pokušaju da dovedu u „firmu“.

I tako, religioznog učenja kod takvih sekti, po pravilu, nema, ali metode njihove delatnosti i kontrole svesti svojih članova – su potpuno sektaške. Da ne bi govorio uprazno, govoriću o svojim utiscima sa posete skupa „Herbalajfa“, u sali koju su zakupili. Prilazeći mestu, u početku sam čuo zaglušujuću muziku. Svi plešu, skaču u taktu, zajedno skandiraju. Psiholozi primećuju, da takva priprema (zagrevanje) čini čoveka mnogo više podložnim sugestiji.

U nekom momentu muzika iznenada utihne, i na scenu izlazi čovek i počinje da govori. On govori ruskim rečima, ali savršeno ne-ruski – sa engleskom intonacijom i engleskim sintaksisom. I svi „herbalajfovci“ na tom skupu, koji su izlazili na scenu, govorili su upravo tako, potpuno isto. Pri tome, kako se pokazalo, niko od njih nije umeo da govori engleski jezik.

Govorili su naprimer sledeće: „Dobar dan, veoma nam je drago da vas pozdravimo ovde. Kako je dobro što ste došli, mi smo veoma radi, što ste vi ovde danas. Prvi put u životu ste ostvarili pravilan izbor! Pozdravljamo vas, što ste ga učinili, pokazali mudrost i došli nama sada. To je prekrasno, to je potresajuće! To je vaš prvi korak na putu ka uspehu, zdravlju i procvatu! Još jednom pozdravljamo vas!“

Dalje kreće prikaz „Odličnih vesti“, ili „Jevanđelja od Herbalajfa“: a amerikancu Marku Hjuzu, čija je majka bila holivudska glumica. Morala je da smrša 20 kilograma i ona je izgubila te kilograme, odigrala ulogu, dobila „Oskara“, ali je potom umrla, jer dijeta nije bila prava.

I Mark Hjuz, plemeniti čovek, zakleo se da će naći sredstvo da bi svi mogli mršaviti i ne umirati. Otišao je na Himalaje, govorio tamo sa mudracima i našao je neki proizvod, koji daje čoveku sile, krepkost, zdravlje – skoro sve na svetu. Vrativši se kući, on je tamo zatekao svoju jedinu baku na samrti: starica je jedva mogla da otvori usta. Hjuz joj je sipao ne mnogo svog sredstva u njena usta i već sledeći dan, baka je već plesala polku, i trgovala tim sredstvom po celom Los Anđelesu.

„I evo, na kraju, drago mi je što ste se vi pridružili našoj izabranoj grupi, koja donosi svetu tako čudesno sredstvo. Neka ustanu i dođu do mene svi oni, koji mogu da govore o čudesnim, ushićujućim i potresajućim promenama, koje su se dogodile sa njima.“

I tu na scenu počinju da jedan za drugim izlaze ljudi. To je veoma nalik na ono, kako ljudi istupaju na sektaškim harizmatsko-evangelističkim sastancima: bio sam takav strašan grešnik, ali sada sam svetac. Nastupi herbalajfovaca su se vršili otprilike ovako: „Imao sam tuberkulozu (ili rak ili je jetra bila pola otsečena), sinuzitis, radikulitis i infarkt miokarda, i sada sam počeo da uzimam Proizvod, uzimam ga tri nedelje – i vidite, kakav sam! Ja sam već potpuno zdrav! Osim toga, postao sam tri puta pametniji i energičniji nego pre! Na kraju, počeo je potpuno novi život kod mene! I sve to, zahvaljujući Proizvodu!“

Čovek govori sve glasnije, skače, igra i jedan od njih je čak zavapio, podižući ruke gore: „Hvala tebi, Proizvode! Ti si izmenio moj život. To je zdravo! To je prelepo! To je potresno!“

Ovde prisustvuju svi znaci sekte: zatvoreni krug, sopstveni jezik (žargon sekte), izlaz iz celog spoljašnjeg sveta, crno-belo primanje stvarnosti, osećanje izabranosti i elitizam, osećanje nekog spasavajućeg znanja, osećanje misije, koju oni nose svetu. Kod herbalajfovaca postoji lozinka: „Our mission is nutrition!“ („Naša misija je ishrana!“).

Za takve organizacije je karakteristična promena sistema vrednosti, kada se priznaju unutar-grupne vrednosti.

Sve te metode se objašnjavaju veoma prosto: „Herbalajf je komercijalna organizacija, koja je ustrojen a po tipu piramide, u kojoj se bogati samo vrh, samo ograničen broj ljudi. Kako privući i držati ostale? Postoji neki preparat, uz čiju će pomoć čovek ili oslabiti ili neće. Njegov sadržaj nam nije poznat. Moguće je pretpostaviti da kao i u mnogim sličnim sredstvima, postoji broj amfetamina, uošte ne bezopasnih supstanci, koji ubrzavaju razmenu materija (koji mogu da izazovu naviku). Čovek je kupio herbalajfovske proizvode, smršao ili obratno – nije smršao.

I šta dalje? Dalje on može da sazna da se proizvod, koji pokazuje efekat u manjoj meri, ali koji je proizveden od strane licencirane firme, prodaje u prodavnici i stoji u polici „Herbalajfa“.

Ali firma, predviđajući to stanje, upozorava, da pored mršavljenja i poboljšanja zdravlja, čovek može postati bogat kao u bajci, ako bude širio „Herbalajf“. Zaradiće, sam trgujući proizvodom, ali – glavno je – dobiće procenat od svake prodaje, koju su učinili zavrbovani njime novi „distributeri“ (rasprostranitelji) „Herbalajfa“. Tako, potencijalni klijenti bivaju uhvaćeni na piramidalni mamac.

Čovek kupuje „proizvod“, u početku ga prodaje svim svojim poznanicima i rođacima (jer ga je prvo neophodno kupiti za svoj novac, a zatim već preprodavati), ali posle? Ceo stan je pretrpan herbalajfom – kuda sa njim?

I tu se uključuje i treći element: dovoljno je, niste ni smršali, a niste se ni obogatili, ali zato ste vi član izuzetne organizacije izabranih, koja donosi svetu prosvećenje i oslobođenje. To umesto zdravlja i bogatstva uklizava ideologija.

Štaviše, uveravaju vas, da se možete obogatiti, samo ako iskreno verujete u jedinstvenost firme i čudotvornost proizvoda. Tada ćete sve dobiti. Eto vidite kako se sve izuzetno sredilo kod vašeg kolege. Ako se sada to ne događa kod vas, sami ste krivi. Uložite više vere, više novca, više truda u širenju proizvoda – i tada će vaši napori biti nagrađeni. Ali neophodno je predati celog sebe bez ostatka. Zaista, u početku vam je krenulo odlično sa širenjem proizvoda i zaradom?

To je zato što ste imali motivaciju, a sada ste je izgubili. Predlažemo vam da se upišete na kurs za povišenu motivaciju. Naravno, za kurs treba da date ne mnogo novca, ali zato ćete uskoro početi da zarađujete toliko mnogo, da će svi vaši gubici biti isplaćeni sa kamatom. Zaista, vi ste već tako bliskibogatstvu i procvatu... Stvarno, već držeći pticu sreće u svojim rukama, vi ste spremni da je otpustite?

Približno tako uče „distributeri“ proizvoda, koji se šire komercijalnim kultovima. Posećivanje tih kurseva ili seminara nekoliko puta nedeljno – je jedan od neophodnih uslova članstva u sekti. Uz pomoć takvih seminara, komercijalnim kultovima kreće za rukom da kontrolišu svest svojih članova, i proizilazi, da čovek u početku kupuje „proizvod“ sa ideološkim tonom, a onda na kraju krajeva, već novcem plaća za ideologiju u čistom vidu.

U tom smislu najopasnijim primerom komercijalnog kulta se javlja sajentologija, koja nikada ne trguje ni sa čim, osim ideološkim teretom.

I na kraju, neophodno je setiti se postojanja jedne opšteljudske osobine; što su više ljudi negde uložili materijalnih sredstava, snage i zdravlja, teže im je da izađu odatle. Tako je naprimer bilo sa MMM-om, sa Mavrodijem, koji je sve veoma obmanuo i prevario, a zatim su ga izabrali za izaslanika. Teško je čoveku da prizna da je napravio glupost. Sve ono, što je uložio u organizaciju, drži ga u njoj.

Ili, naprimer, kako je bilo, kada je osnivač adventizma (subotara). Amerikanac Vilijem Miler objavio, da će 1844. godine biti Drugi Dolazak Hrista i kraj sveta, i mnogi ljudi su mu poverovali. Oni su prestali da oru, da seju i u određeni dan su se sakupili u belim haljinama na planini, na određenom mestu. Posle besane noći, svi su videli da Dolaska Hristovog nije bilo, da se nije dogodio kraj sveta. Izgledalo bi: kraj adventizmu.

Ništa ni nalik: nekoliko ljudi je otišlo, a ostali su počeli da smišljaju objašnjenja, zašto je tako nesumnjivo i potpuno istinito proroštvo ostalo neispunjeno. Objašnjenje je vrlo brzo pronađeno (bila bi želja) i vera Milerovih sledbenika je samo bila ojačana.

I u tom slučaju vidimo isti fenomen: isuviše je mnogo bilo uloženo, teško je bilo da se odustane. „Gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše“ (Matej 6:21).

Vredi pomenuti u završetku ove priče, da je 2000. godine, glava multi-milijarderske kompanije „Herbalajf“, Mark Hjuz, iznenada preminuo u cvetajućoj dobi od 44. godine. Njegovo telo je bilo pronađeno u raskošnom kalifornijskom apartmanu koji mu je pripadao. Obdukcija je pokazala da je smrt nastupila od prevelike doze narkotika i alkohola, koje je osnivač komercijalnog kulta zloupotrebljavao.

Čudo - proizvod „Herbalajf“ nije pomogao svom pronalazaču...