LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=2]Koliko su zaživeli državni simboli
[/h]Novosti
I ovaj Dan državnosti Srbija dočekuje sa dva grba pošto Vladina komisija još nije završila grafičko rešenje za vraćanje dvoglavog orla iz 1882
I ovaj Dan državnosti Srbija dočekuje sa dva grba pošto Vladina komisija još nije završila grafičko rešenje za vraćanje dvoglavog orla iz 1882. Himnu, srećom, imamo samo jednu, kao i zastavu.
Međutim, kako je pokazalo istraživanje "Ipsos stratedžik marketinga", raspored boja na trobojci zna tek nešto više od polovine građana Srbije (56 odsto). Isti je procenat onih koji znaju da odgovore kog dana se slavi Dan državnosti, a za nijansu manje njih ume da objasni šta se tačno tog dana obeležava.
Uz to, mnogima, posebno iz starije i srednje generacije, srce i dalje brže zakuca kad čuju "Hej, Sloveni", a nemali je i broj onih koji se s nostalgijom prisećaju proslave 29. novembra.
Da li to znači da novi državni simboli još nisu zaživeli?
- Ne treba zaboraviti da se 29. novembar slavio pet decenija i to na način da su morali da ga zapamte svi - od đaka do penzionera - kaže istoričar Bojan Dimitrijević. - Sretenje kao dan državnosti tek treba da se primi i ja verujem da hoće.
To, donekle, smatra Dimitrijević, otežava činjenica da smo od 1992. do 2006. promenili nekoliko datuma koje smo obeležavali kao dane državnosti, pa su ljudi i dalje zbunjeni. Isti je slučaj i sa himnom. Mnogi i dalje doživljavaju "Hej, Sloveni" kao svoju samo zato što je dugo trajala.
Ne treba, ipak, zaboraviti ni ona vremena kada se "Slovenima" zviždalo na sportskim priredbama, podseća analitičar Jovo Bakić. Bilo je to, kaže, u vreme raspada Jugoslavije, kada su ostale države koje su se izdvojile već imale svoje himne, a mi smo i dalje pevali pesmu otadžbini koja više nije postojala.
- Tužno je to što skoro pola nacije ne zna redosled boja na zastavi, što verovatno isto toliko ne zna reči "Bože pravde" i što i dalje nismo sigurni kako tačno izgleda grb. Ali, to ne znači da nacionalni simboli nisu zaživeli - kaže Bakić.
On dodaje da su, uprkos svemu, i himna, i grb, i zastava prihvaćeni, a to pokazuje činjenica da ih niko ne cepa i ne zviždi im:
- Izgled orlova svodi se na finese, ali su osnovni elementi grba i zastave poznati svima. Kada zviždite himni ili kad cepate zastavu, to znači da ne prihvatate državu, što danas nije slučaj.
Popularnosti državnih simbola, posebno himne, naročito će doprineti naši sportisti, zaključuje Dimitrijević, uz koje publika sve glasnije peva "Bože pravde".
BEZ IDEOLOGIJE
VAŽNO je da nijedan od državnih simbola nema ideološku konotaciju i oni će vremenom zaživeti isto kao što su svojevremeno stari, posebno kod generacije stasale posle 1990. - uveren je Bojan Dimitrijević.
[/h]Novosti
I ovaj Dan državnosti Srbija dočekuje sa dva grba pošto Vladina komisija još nije završila grafičko rešenje za vraćanje dvoglavog orla iz 1882
I ovaj Dan državnosti Srbija dočekuje sa dva grba pošto Vladina komisija još nije završila grafičko rešenje za vraćanje dvoglavog orla iz 1882. Himnu, srećom, imamo samo jednu, kao i zastavu.
Međutim, kako je pokazalo istraživanje "Ipsos stratedžik marketinga", raspored boja na trobojci zna tek nešto više od polovine građana Srbije (56 odsto). Isti je procenat onih koji znaju da odgovore kog dana se slavi Dan državnosti, a za nijansu manje njih ume da objasni šta se tačno tog dana obeležava.
Uz to, mnogima, posebno iz starije i srednje generacije, srce i dalje brže zakuca kad čuju "Hej, Sloveni", a nemali je i broj onih koji se s nostalgijom prisećaju proslave 29. novembra.
Da li to znači da novi državni simboli još nisu zaživeli?
- Ne treba zaboraviti da se 29. novembar slavio pet decenija i to na način da su morali da ga zapamte svi - od đaka do penzionera - kaže istoričar Bojan Dimitrijević. - Sretenje kao dan državnosti tek treba da se primi i ja verujem da hoće.
To, donekle, smatra Dimitrijević, otežava činjenica da smo od 1992. do 2006. promenili nekoliko datuma koje smo obeležavali kao dane državnosti, pa su ljudi i dalje zbunjeni. Isti je slučaj i sa himnom. Mnogi i dalje doživljavaju "Hej, Sloveni" kao svoju samo zato što je dugo trajala.
Ne treba, ipak, zaboraviti ni ona vremena kada se "Slovenima" zviždalo na sportskim priredbama, podseća analitičar Jovo Bakić. Bilo je to, kaže, u vreme raspada Jugoslavije, kada su ostale države koje su se izdvojile već imale svoje himne, a mi smo i dalje pevali pesmu otadžbini koja više nije postojala.
- Tužno je to što skoro pola nacije ne zna redosled boja na zastavi, što verovatno isto toliko ne zna reči "Bože pravde" i što i dalje nismo sigurni kako tačno izgleda grb. Ali, to ne znači da nacionalni simboli nisu zaživeli - kaže Bakić.
On dodaje da su, uprkos svemu, i himna, i grb, i zastava prihvaćeni, a to pokazuje činjenica da ih niko ne cepa i ne zviždi im:
- Izgled orlova svodi se na finese, ali su osnovni elementi grba i zastave poznati svima. Kada zviždite himni ili kad cepate zastavu, to znači da ne prihvatate državu, što danas nije slučaj.
Popularnosti državnih simbola, posebno himne, naročito će doprineti naši sportisti, zaključuje Dimitrijević, uz koje publika sve glasnije peva "Bože pravde".
BEZ IDEOLOGIJE
VAŽNO je da nijedan od državnih simbola nema ideološku konotaciju i oni će vremenom zaživeti isto kao što su svojevremeno stari, posebno kod generacije stasale posle 1990. - uveren je Bojan Dimitrijević.