- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.630
Koliko porođaja toliko i abortusa
Svaki drugi mladi čovek imao je nezaštićen seksualni odnos sa novim partnerom, rezultati su najnovijeg globalnog istraživanja koje je sprovedeno u 25 zemalja sveta. Izuzetno je zanimljivo, ali i zabrinjavajuće, da pri spremanju za sastanak na kome može doći do seksualnog odnosa gotovo 44 odsto mladih više vodi računa o ličnoj higijeni, depilaciji ili korišćenju parfema, nego o kontracepciji.
Na sličnom istraživanju sprovedenom među 15.000 studenata na Univerzitetu u Beogradu pokazalo se da 11,7 odsto studenata pribegava prekinutom snošaju kao vidu zaštite od neželjene trudnoće, 9,04 odsto koristi pilulu za kontracepciju a 74,04 odsto koristi kondom.
- Moto ovogodišnjeg Svetskog dana kontracepcije „Kontracepcija: Tvoj život - tvoja odgovornost“ treba da podseti mlade na značaj odgovornosti oba partnera i ohrabri ih da upotrebom savremene kontracepcije planiraju kako da zaštite sebe i svog partnera - kaže dr Ana Mitrović-Jovanović, predsednica Udruženja za reproduktivno zdravlje i načelnica preoperativnog odeljenja GAK „Narodni front“.
Kao najčešći razlog za nezaštićen seksualni odnos mladi navode to da im je u tom trenutku kontracepcija bila nedostupna, mada ima onih koji navode da su zaboravili ili jednostavno ne vole da upotrebljavaju kontraceptivna sredstva. Sa druge strane, rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju da samo polovina ispitanika širom Azije, Australije, Evrope, Severne i Južne Amerike smatra da je dovoljno obaveštena o metodama kontracepcije.
- Imajući u vidu sve veći broj mladih između 15 i 24 godine koji stupaju u nezaštićen seksualni odnos sa novim partnerom, važno je reći im da je lakše koristiti savremenu kontracepciju, nego kasnije rešavati posledice kao što su neželjena trudnoća, abortus ili seksualno prenosive infekcije - ističe dr Katarina Sedlecki, generalni sekretar Evropskog udruženja za kontracepciju i reproduktivno zdravlje i načelnik Republičkog centra za planiranje porodice pri Institutu za majku i dete.
Neplanirana trudnoća je globalni problem, a procenjuje se da je čak trećina od 205 miliona novih trudnoća svake godine u svetu neplanirana. „Dureksovo“ istraživanje pak pokazuje da kondom kao sredstvo kontracepcije koristi 56,2 odsto ispitanika u Srbiji, dok čak 18,3 odsto ispitanih građana ne koristi nijednu metodu zaštite.
Zanimljiv slučaj je Kragujevac, gde je ove godine po prvi put u istoriji izjednačen broj novorođenih beba i abortusa. Od početka godine je rođeno 1.399 beba, dok je u Kliničkom centru i privatnim ordinacijama izvršeno približno isto prekida trudnoće. Kako kažu stručnjaci, veliki broj abortusa je zbog toga što od stotinu žena, samo njih tri koristi bilo kakav oblik kontracepcije.
- Na abortus u državnu kliniku dolaze žene iz nižih socijalnih slojeva koje su iz siromašnijih porodica. Ostali idu u privatne ordinacije jer za bolje uslove i za diskreciju imaju novca kojim se to plaća - objašnjava dr Aleksandra Dimitrijević, ginekolog i akušer u KC Kragujevac.
Abortus u ovom gradu u KC košta od dve do tri hiljade dinara, zavisno od toga da li se obavlja pod anestezijom ili bez nje. To je za uslove Šumadije jako povoljno jer se u Beogradu cena kreće oko 15.000 dinara.
- Abortus traje od deset do petnaest minuta i žene uglavnom dolaze same, bez pratnje muževa ili partnera. Često iskoriste i pauzu za doručak i posle abortusa se normalno vrate na posao. Jedna od stotinu intervencija prekida trudnoće se iskomplikuje - ističe dr Dimitrijević.
Iako je zakonom dozvoljeno da se trudnoća prekine do desete nedelje, ove godine u Kragujevcu je zabeležen slučaj gde je žena htela da oslobodi svog nerođenog deteta u šestom mesecu trudnoće. Konzilijum lekara je to odbio, ali je ona otišla u privatnu kliniku i zbog komplikacija je ponovo vraćena u KC. Jedva je ostala živa jer su joj hirurzi odstranili matericu.
Profesor dr Milovan Pavićević, vlasnik poznate privatne ordinacije, kaže da svakoga dana obavi najmanje jedan abortus i da je dok je radio u KC, obavljao kao lekar i po 20 abortusa.
Jedan od vodećih uzroka smrti kod mladih žena u zemljama u razvoju jesu komplikacije zbog trudnoće nastale u periodu između 15 i 19 godina starosti. Roditi dete suviše rano može dovesti do brojnih nedostataka i za majku i za dete.
Cene
Najjeftinija kontracepcija za žene je „vaginalna tableta“ koja košta 252 dinara i služi za jednokratnu upotrebu. Pilule za kontracepciju čije je dejstvo dovoljno za jedan mesec zaštite koštaju od 300 do 1.000 dinara, i po pravilu treba da se dobiju samo na lekarski recept, ali u stvarnosti može da ih kupi svako. Najsigurnija zaštita je tzv. spirala, koja štiti od trudnoće oko četiri godine, kada treba da se zameni novom. Njena cena je 12.000 dinara, a mora da je ugradi ginekolog.
Savet lekara
Dr Dubravka Đurković, ginekolog u Domu zdravlja, kaže da se kontraceptivne pilule mogu dobiti na recept, ali i da su žene neobrazovane i retko traže pomoć za zaštitu od trudnoće.
- Dovoljno je da se od ginekologa zatraži pomoć za kontracepciju, kao i savet. Plaća se u participaciji oko 150 dinara, ali retko koja žena to traži od nas. U Evropskoj uniji preko 50 odsto žena koristi kontraceptivna sredstva, dok je kod nas to dvadeset puta manji broj - kaže dr Đurković.
Sonja Todorović, Branka Kuljanin | 25. 09. 2010.
Svaki drugi mladi čovek imao je nezaštićen seksualni odnos sa novim partnerom, rezultati su najnovijeg globalnog istraživanja koje je sprovedeno u 25 zemalja sveta. Izuzetno je zanimljivo, ali i zabrinjavajuće, da pri spremanju za sastanak na kome može doći do seksualnog odnosa gotovo 44 odsto mladih više vodi računa o ličnoj higijeni, depilaciji ili korišćenju parfema, nego o kontracepciji.
Na sličnom istraživanju sprovedenom među 15.000 studenata na Univerzitetu u Beogradu pokazalo se da 11,7 odsto studenata pribegava prekinutom snošaju kao vidu zaštite od neželjene trudnoće, 9,04 odsto koristi pilulu za kontracepciju a 74,04 odsto koristi kondom.
- Moto ovogodišnjeg Svetskog dana kontracepcije „Kontracepcija: Tvoj život - tvoja odgovornost“ treba da podseti mlade na značaj odgovornosti oba partnera i ohrabri ih da upotrebom savremene kontracepcije planiraju kako da zaštite sebe i svog partnera - kaže dr Ana Mitrović-Jovanović, predsednica Udruženja za reproduktivno zdravlje i načelnica preoperativnog odeljenja GAK „Narodni front“.
Kao najčešći razlog za nezaštićen seksualni odnos mladi navode to da im je u tom trenutku kontracepcija bila nedostupna, mada ima onih koji navode da su zaboravili ili jednostavno ne vole da upotrebljavaju kontraceptivna sredstva. Sa druge strane, rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju da samo polovina ispitanika širom Azije, Australije, Evrope, Severne i Južne Amerike smatra da je dovoljno obaveštena o metodama kontracepcije.
- Imajući u vidu sve veći broj mladih između 15 i 24 godine koji stupaju u nezaštićen seksualni odnos sa novim partnerom, važno je reći im da je lakše koristiti savremenu kontracepciju, nego kasnije rešavati posledice kao što su neželjena trudnoća, abortus ili seksualno prenosive infekcije - ističe dr Katarina Sedlecki, generalni sekretar Evropskog udruženja za kontracepciju i reproduktivno zdravlje i načelnik Republičkog centra za planiranje porodice pri Institutu za majku i dete.
Neplanirana trudnoća je globalni problem, a procenjuje se da je čak trećina od 205 miliona novih trudnoća svake godine u svetu neplanirana. „Dureksovo“ istraživanje pak pokazuje da kondom kao sredstvo kontracepcije koristi 56,2 odsto ispitanika u Srbiji, dok čak 18,3 odsto ispitanih građana ne koristi nijednu metodu zaštite.
Zanimljiv slučaj je Kragujevac, gde je ove godine po prvi put u istoriji izjednačen broj novorođenih beba i abortusa. Od početka godine je rođeno 1.399 beba, dok je u Kliničkom centru i privatnim ordinacijama izvršeno približno isto prekida trudnoće. Kako kažu stručnjaci, veliki broj abortusa je zbog toga što od stotinu žena, samo njih tri koristi bilo kakav oblik kontracepcije.
- Na abortus u državnu kliniku dolaze žene iz nižih socijalnih slojeva koje su iz siromašnijih porodica. Ostali idu u privatne ordinacije jer za bolje uslove i za diskreciju imaju novca kojim se to plaća - objašnjava dr Aleksandra Dimitrijević, ginekolog i akušer u KC Kragujevac.
Abortus u ovom gradu u KC košta od dve do tri hiljade dinara, zavisno od toga da li se obavlja pod anestezijom ili bez nje. To je za uslove Šumadije jako povoljno jer se u Beogradu cena kreće oko 15.000 dinara.
- Abortus traje od deset do petnaest minuta i žene uglavnom dolaze same, bez pratnje muževa ili partnera. Često iskoriste i pauzu za doručak i posle abortusa se normalno vrate na posao. Jedna od stotinu intervencija prekida trudnoće se iskomplikuje - ističe dr Dimitrijević.
Iako je zakonom dozvoljeno da se trudnoća prekine do desete nedelje, ove godine u Kragujevcu je zabeležen slučaj gde je žena htela da oslobodi svog nerođenog deteta u šestom mesecu trudnoće. Konzilijum lekara je to odbio, ali je ona otišla u privatnu kliniku i zbog komplikacija je ponovo vraćena u KC. Jedva je ostala živa jer su joj hirurzi odstranili matericu.
Profesor dr Milovan Pavićević, vlasnik poznate privatne ordinacije, kaže da svakoga dana obavi najmanje jedan abortus i da je dok je radio u KC, obavljao kao lekar i po 20 abortusa.
Jedan od vodećih uzroka smrti kod mladih žena u zemljama u razvoju jesu komplikacije zbog trudnoće nastale u periodu između 15 i 19 godina starosti. Roditi dete suviše rano može dovesti do brojnih nedostataka i za majku i za dete.
Cene
Najjeftinija kontracepcija za žene je „vaginalna tableta“ koja košta 252 dinara i služi za jednokratnu upotrebu. Pilule za kontracepciju čije je dejstvo dovoljno za jedan mesec zaštite koštaju od 300 do 1.000 dinara, i po pravilu treba da se dobiju samo na lekarski recept, ali u stvarnosti može da ih kupi svako. Najsigurnija zaštita je tzv. spirala, koja štiti od trudnoće oko četiri godine, kada treba da se zameni novom. Njena cena je 12.000 dinara, a mora da je ugradi ginekolog.
Savet lekara
Dr Dubravka Đurković, ginekolog u Domu zdravlja, kaže da se kontraceptivne pilule mogu dobiti na recept, ali i da su žene neobrazovane i retko traže pomoć za zaštitu od trudnoće.
- Dovoljno je da se od ginekologa zatraži pomoć za kontracepciju, kao i savet. Plaća se u participaciji oko 150 dinara, ali retko koja žena to traži od nas. U Evropskoj uniji preko 50 odsto žena koristi kontraceptivna sredstva, dok je kod nas to dvadeset puta manji broj - kaže dr Đurković.
Sonja Todorović, Branka Kuljanin | 25. 09. 2010.