- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
16. 05. 2010
Press
Koliko je staro vaše telo
Ma koliko godina da imate vaši organi mlađi su od vas. Tako mišići i stomak uvek imaju 15,5 godina. Organizam se stalno raspada i ponovo nastaje - skelet se menja svakih 10 godina
Kada vas neko pita koliko stvarno imate godina, on nije zloban već je na tragu najnovijih senzacionalnih naučnih otkrića koja je objavio časopis „Nju sajentist". Zato razmislite dobro pre nego što odgovorite, jer stvar je daleko komplikovanija nego što se čini. Tačan odgovor će vas zapanjiti jer bi trebalo da glasi: 15,5 godina.
Da pojasnimo, prema najnovijim istraživanjima, vaše telo ima upravo toliko godina, bar mišići i stomak. Jer telo odraslog čoveka je daleko mlađe nego što je on sam. Iako ste možda zatečeni, to i nije neka novost. Uvreženo je mišljenje da se svake sedme godine ljudsko telo obnavlja, pa iako biolozi izbegavaju da iznesu tačan broj, većina se slaže da ćelije izumiru i da ih menjaju nove.
Poznata prosečna starost ćelija:
n cerebralni korteks-star koliko i vi
n vizuelni korteks-malo mlađi od vas
n mali mozak-malo mlađi od vas
n interkostalni mišić-15,1 godinu
n stomak, epitel-pet dana
n koža, spoljni sloj-dve nedelje
n crvena krvna zrnca-120 dana
n kosti-10 godina
Ćelije koje se istražuju:
n zenica
n srce
n jetra
n pankreas
n masnoća
n koštana srž
Ipak, ono što se još ne zna je na koji način se većina ćelija obnavlja i do pre izvesnog vremena tako nešto je bilo nemoguće i proceniti. Eksperimenti na miševima pokazali su da se određene ćelije obnavljaju brže od ostalih, ali niko nije mogao da odredi u kojoj meri su ove procene primenljive na ljudske ćelije.
Jonas Frisen, neurolog sa instituta Karolinska u Švedskoj, otkrio je genijalnu tehniku kojom se određuje starost ćelija kod odraslih ljudi. On i njegove kolege danas koriste ovu tehniku da dođu do odgovora koji muče obične ljude koliko i naučnike: da li znači da se naše telo u potpunosti obnavlja? Ako je tako, koliko tela svako od nas promeni tokom života? I koliko u dubokoj starosti možemo reći da smo stvarno originalni - mi?
Ovde nije reč samo o običnoj radoznalosti. Naime, pitanje načina zamene ćelija danas je jedno od vitalnih za neurologiju i regenerativnu medicinu i može da postane ključni putokaz kod lečenja mnogih bolesti, kao i za kontrolu posledica starenja.
Pitanje u kom prosečnom vremenu se ćelije menjaju postalo je aktuelno pre 100 godina, kada je ustanovljeno da većina naših neurona nastaje tokom razvoja fetusa i ostaje ista do kraja života. Mnogi ljudi su se od tada pitali da li se ikada, recimo, obnavlja cerebralni korteks mozga u kome su smeštene izvršne funkcije kao što su pažnja i donošenje odluka. Šezdesetih godina otkriveno je da glodari i mačke mogu da obnavljaju neke ćelije. Za sada je, kao što se zna, nemoguće davanje radioaktivnih supstanci ljudima, a ni ostali pokušaji da se odredi starost ćelija nisu se pokazali uspešnim. Zato je Frisen, razočaran zastojem u ovoj naučnoj oblasti, odlučio da proba da do njih dođe drugim putem.
- Moja mašta odvela me je u prošlost sve do egipatskih svitaka, čija je starost određena korišćenjem ugljenika. Zapitao sam se na koji način bismo i mi mogli da iskoristimo ovu mogućnost - kaže Frisen.
Ova metoda bazira se na utvrđivanju starosti na osnovu količine C14 u uzorcima organske materije. Pre nego što je započeo istraživanje Frisen je morao da zna tačan period tokom koga je mogao da ga primeni. Sve do 1963, kada su nuklearne probe delimično zabranjene, C14 u atmosferi je ravnomerno opadao tako što su ga svakih 11 godina apsorbovali okean i biosfera. Frisen je utvrdio da svaka ćelija nastala između 1955. i 1990. sadrži dovoljno ekstra C14 u DNK da omogući da se odredi datum njenog nastanka sa minimalnim odstupanjima.
Njegov tim je objavio prve nalaze na nekoliko telesnih tkiva uzetih sa leševa ljudi koji su živeli tokom pomenutih nuklearnih proba, kada je prvi put uočeno koliko raznih životnih doba mogu imati ćelije u ljudskom telu. Ćelije na prvoj liniji imaju najturbulentniji život, kratko traju i stalno se zamenjuju - to se odnosi na epitelne ćelije koje oblažu stomak (pet dana), epidermalne ćelije koje pokrivaju površinu kože (dve nedelje) i ćelije krvi (20 dana).
Možda i za srce ima nade
Eksperti smatraju da se ćelije srca ne obnavljaju nego da umiru, ostavljajući praznine koje su ispunjene fibroznim materijalom. Zbog toga dolazi do postepenog gubitka srčane funkcije tokom starenja. Ipak, to niko ne može reći sa sigurnošću, pa se Frisenov tim sprema da uskoro analizira i srčano tkivo, ne bi li otkrio da li se i ove ćelije eventualno obnavljaju.
Ćelije grudnih rebara ljudi u tridesetim godinama bile su stare 15,5 godina, a ćelije koje čine stomak oko 15,9 godina. Reklo bi se da se naše telo stalno raspada i ponovo nastaje - čak se i kostur u celini zameni novim u određenim razmacima od 10 godina, tvrdi Frisen.
Ipak, njemu je kao neurologu bilo najbitnije da otkrije tajnu da li se i ćelije mozga obnavljaju. Zahvaljujući jednom pacijentu koji je bio bolestan od raka, a koji je pristao da mu se ubrizgaju nukleotidi, došlo se do zaključka da se posle formiranja mozga nove ćelije razvijaju samo u hipokampusu i oko ventrikula.
Frisen je ovaj metod primenio i na vizuelni korteks. Kao što je i očekivao, ove ćelije bile su istog uzrasta kao i njihov vlasnik, tako da svaki objekat ili boja budu uvek percepirani istovetno. Ćelije cerebreluma, koji kontroliše i koordinira pokrete, mlađe su 2,9 godina, što pripisuje činjenici da se ova regija razvija kasnije tokom detinjstva.
Sledeći korak je ispitivanje hipokampusa, a rezultati bi pomogli u pronalaženju odgovora o bolestima kao što su Alchajmerova ili depresija. Naravno, postoje i drugi poremećaji, kao što je gojaznost, koji bi se mogli lečiti ako bi se kontrolisala brzina proizvodnje masnih ćelija. U ovom trenutku niko ne zna da li je ova bolest proizvod postojanja uvećanih masnih ćelija ili njihovog većeg broja. Razumevanje obnavljanja ćelija jetre koje se, prema eksperimentima, obnavljaju svakih 300 do 500 dana, pomogla bi lekarima da uoče abnormalnosti kao što je kancer. Ako bi se isto utvrdilo i za obnavljanje ćelija zenice oka, katarakta bi mogla da se odloži za najmanje pet godina.
Marija Majstorović
Press
Koliko je staro vaše telo
Ma koliko godina da imate vaši organi mlađi su od vas. Tako mišići i stomak uvek imaju 15,5 godina. Organizam se stalno raspada i ponovo nastaje - skelet se menja svakih 10 godina
Kada vas neko pita koliko stvarno imate godina, on nije zloban već je na tragu najnovijih senzacionalnih naučnih otkrića koja je objavio časopis „Nju sajentist". Zato razmislite dobro pre nego što odgovorite, jer stvar je daleko komplikovanija nego što se čini. Tačan odgovor će vas zapanjiti jer bi trebalo da glasi: 15,5 godina.
Da pojasnimo, prema najnovijim istraživanjima, vaše telo ima upravo toliko godina, bar mišići i stomak. Jer telo odraslog čoveka je daleko mlađe nego što je on sam. Iako ste možda zatečeni, to i nije neka novost. Uvreženo je mišljenje da se svake sedme godine ljudsko telo obnavlja, pa iako biolozi izbegavaju da iznesu tačan broj, većina se slaže da ćelije izumiru i da ih menjaju nove.
Poznata prosečna starost ćelija:
n cerebralni korteks-star koliko i vi
n vizuelni korteks-malo mlađi od vas
n mali mozak-malo mlađi od vas
n interkostalni mišić-15,1 godinu
n stomak, epitel-pet dana
n koža, spoljni sloj-dve nedelje
n crvena krvna zrnca-120 dana
n kosti-10 godina
Ćelije koje se istražuju:
n zenica
n srce
n jetra
n pankreas
n masnoća
n koštana srž
Ipak, ono što se još ne zna je na koji način se većina ćelija obnavlja i do pre izvesnog vremena tako nešto je bilo nemoguće i proceniti. Eksperimenti na miševima pokazali su da se određene ćelije obnavljaju brže od ostalih, ali niko nije mogao da odredi u kojoj meri su ove procene primenljive na ljudske ćelije.
Jonas Frisen, neurolog sa instituta Karolinska u Švedskoj, otkrio je genijalnu tehniku kojom se određuje starost ćelija kod odraslih ljudi. On i njegove kolege danas koriste ovu tehniku da dođu do odgovora koji muče obične ljude koliko i naučnike: da li znači da se naše telo u potpunosti obnavlja? Ako je tako, koliko tela svako od nas promeni tokom života? I koliko u dubokoj starosti možemo reći da smo stvarno originalni - mi?
Ovde nije reč samo o običnoj radoznalosti. Naime, pitanje načina zamene ćelija danas je jedno od vitalnih za neurologiju i regenerativnu medicinu i može da postane ključni putokaz kod lečenja mnogih bolesti, kao i za kontrolu posledica starenja.
Pitanje u kom prosečnom vremenu se ćelije menjaju postalo je aktuelno pre 100 godina, kada je ustanovljeno da većina naših neurona nastaje tokom razvoja fetusa i ostaje ista do kraja života. Mnogi ljudi su se od tada pitali da li se ikada, recimo, obnavlja cerebralni korteks mozga u kome su smeštene izvršne funkcije kao što su pažnja i donošenje odluka. Šezdesetih godina otkriveno je da glodari i mačke mogu da obnavljaju neke ćelije. Za sada je, kao što se zna, nemoguće davanje radioaktivnih supstanci ljudima, a ni ostali pokušaji da se odredi starost ćelija nisu se pokazali uspešnim. Zato je Frisen, razočaran zastojem u ovoj naučnoj oblasti, odlučio da proba da do njih dođe drugim putem.
- Moja mašta odvela me je u prošlost sve do egipatskih svitaka, čija je starost određena korišćenjem ugljenika. Zapitao sam se na koji način bismo i mi mogli da iskoristimo ovu mogućnost - kaže Frisen.
Ova metoda bazira se na utvrđivanju starosti na osnovu količine C14 u uzorcima organske materije. Pre nego što je započeo istraživanje Frisen je morao da zna tačan period tokom koga je mogao da ga primeni. Sve do 1963, kada su nuklearne probe delimično zabranjene, C14 u atmosferi je ravnomerno opadao tako što su ga svakih 11 godina apsorbovali okean i biosfera. Frisen je utvrdio da svaka ćelija nastala između 1955. i 1990. sadrži dovoljno ekstra C14 u DNK da omogući da se odredi datum njenog nastanka sa minimalnim odstupanjima.
Njegov tim je objavio prve nalaze na nekoliko telesnih tkiva uzetih sa leševa ljudi koji su živeli tokom pomenutih nuklearnih proba, kada je prvi put uočeno koliko raznih životnih doba mogu imati ćelije u ljudskom telu. Ćelije na prvoj liniji imaju najturbulentniji život, kratko traju i stalno se zamenjuju - to se odnosi na epitelne ćelije koje oblažu stomak (pet dana), epidermalne ćelije koje pokrivaju površinu kože (dve nedelje) i ćelije krvi (20 dana).
Možda i za srce ima nade
Eksperti smatraju da se ćelije srca ne obnavljaju nego da umiru, ostavljajući praznine koje su ispunjene fibroznim materijalom. Zbog toga dolazi do postepenog gubitka srčane funkcije tokom starenja. Ipak, to niko ne može reći sa sigurnošću, pa se Frisenov tim sprema da uskoro analizira i srčano tkivo, ne bi li otkrio da li se i ove ćelije eventualno obnavljaju.
Ćelije grudnih rebara ljudi u tridesetim godinama bile su stare 15,5 godina, a ćelije koje čine stomak oko 15,9 godina. Reklo bi se da se naše telo stalno raspada i ponovo nastaje - čak se i kostur u celini zameni novim u određenim razmacima od 10 godina, tvrdi Frisen.
Ipak, njemu je kao neurologu bilo najbitnije da otkrije tajnu da li se i ćelije mozga obnavljaju. Zahvaljujući jednom pacijentu koji je bio bolestan od raka, a koji je pristao da mu se ubrizgaju nukleotidi, došlo se do zaključka da se posle formiranja mozga nove ćelije razvijaju samo u hipokampusu i oko ventrikula.
Frisen je ovaj metod primenio i na vizuelni korteks. Kao što je i očekivao, ove ćelije bile su istog uzrasta kao i njihov vlasnik, tako da svaki objekat ili boja budu uvek percepirani istovetno. Ćelije cerebreluma, koji kontroliše i koordinira pokrete, mlađe su 2,9 godina, što pripisuje činjenici da se ova regija razvija kasnije tokom detinjstva.
Sledeći korak je ispitivanje hipokampusa, a rezultati bi pomogli u pronalaženju odgovora o bolestima kao što su Alchajmerova ili depresija. Naravno, postoje i drugi poremećaji, kao što je gojaznost, koji bi se mogli lečiti ako bi se kontrolisala brzina proizvodnje masnih ćelija. U ovom trenutku niko ne zna da li je ova bolest proizvod postojanja uvećanih masnih ćelija ili njihovog većeg broja. Razumevanje obnavljanja ćelija jetre koje se, prema eksperimentima, obnavljaju svakih 300 do 500 dana, pomogla bi lekarima da uoče abnormalnosti kao što je kancer. Ako bi se isto utvrdilo i za obnavljanje ćelija zenice oka, katarakta bi mogla da se odloži za najmanje pet godina.
Marija Majstorović
