- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Koliko hrana utiče na mentalno zdravlje
Bolesti kao što su depresija i anksioznost mogu da se izbegnu i bolje kontrolišu uz pomoć nutritivne psihijatrije. Zdrava ishrana štiti, a nezdrava je faktor rizika za nastanak depresije
ŠTA ćete danas večerati? Ovo neobavezno pitanje sve češće se postavlja na neobičnom mestu - u psihijatrijskoj ordinaciji. Razlog za to je što su mnoga istraživanja pokazala da način ishrane ne utiče samo na zdravlje tela, nego i na zdravlje mozga.
Saznanja o tome na osnovu naučnih studija objedinjena su u konceptu nazvanom nutritivna psihijatrija.
- Tradicionalno, nismo obučavani da pitamo pacijente o namirnicama koje uzimaju i ishrani uopšte - kaže docent dr Dru Ramsej sa Kolumbija univerziteta. - Ali, ishrana je potencijalno najmoćnija alatka koju imamo. Pomažući ljudima da prilagode način ishrane, možemo da im unapredimo mentalno zdravlje i smanjimo rizik od nastanka psihijatrijskih poremećaja.
Mentalne bolesti nisu samo problem odraslih. Čak polovina svih dugotrajnih mentalnih poremećaja počinje u uzrastu oko 14. godine. Procenjuje se da ovaj oblik bolesti pogađa oko 17 miliona dece u Americi.
Procenjuje se da će do 2020. godine depresija biti drugi vodeći uzrok radne nesposobnosti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti.
Nedavno rađene studije su pokazale da rizik od depresije raste za oko 80 odsto kod tinejdžera koji se ne hrane kvalitetno, u poređenju sa vršnjacima koji imaju kvalitetniju ishranu.
Pre pet godina ideja nutritivne psihijatrije bila je tek u povoju. Rađeno je nekoliko studija koje su ispitivale određene dodatke, na primer kako omega 3 masne kiseline mogu da utiču na raspoloženje. Od tada su urađena brojna istraživanja koja su otkrila povezanost između ishrane i mentalnih bolesti - depresije i anksioznosti, kod dece i odraslih.
- Danas postoji čitav niz dokaza da je ishrana veoma važna za mentalno zdravlje, kao što je već ranije pokazano da utiče i na fizičko - ističe Felis Jaka, predsednik Međunarodnog udruženja za istraživanje nutritivne psihijatrije. - Zdrava ishrana štiti, a nezdrava je faktor rizika za nastanak depresije i anksioznosti. Takođe, postoje naznake da alergija na hranu može da ima značajnu ulogu u nastanku šizofrenije i bipolarnog poremećaja.
Gotovo sva istraživanja su bila fokusirana na to kako ishrana utiče na pojavu depresije i anksioznosti. Ipak, još niko nije pokazao da li ishranom može da se utiče na tok depresije ili drugih mentalnih bolesti, ali su ova istraživanja u toku.
Stručnjaci upozoravaju da, dok se ne dokaže da ishrana može da se koristi u lečenju, ne bi trebalo da se koristi kao zamena za lekove ili druge vrste terapija.
Ono što su za sada utvrdili ispitujući ulogu ishrane u očuvanju mentalnog zdravlja je da sve ono što jedemo utiče na rad imunog sistema, funkcionisanje gena i kako telo odgovara na stres.
- Mi smo, doslovno, ono što jedemo - istakla je dr Roksana Sukol, specijalista preventivne medicine u Velnes institutu u Klivlendu. - Kada uzimamo namirnice koje nas zaista hrane, one se pretvaraju u proteinske "blokove", enzime, moždano tkivo i neurotransmitere koje prosleđuju informacije i signale između različitih delova tela i mozga.
Određene hranljive materije dovode do promena u belančevinama mozga što utiče na povećanje povezanosti između moždanih ćelija. Ishrana bogata materijama kao što su omega tri i cink povećavaju nivo ovih supstanci.
- Sa druge strane, ishrana u kojoj preovlađuju zasićene masnoće i rafinisani šećeri ima negativno dejstvo na belančevine mozga - naglasila je Jaka.
Određene namirnice imaju značajnu ulogu u nastanku mentalnih poremećaja, ali mogu i da pogoršavaju simptome. Stručnjaci u cilju prevencije preporučuje ograničavanje unosa šećera i masne prerađene hrane, i umerenost u uzimanju svežeg voća i povrća, kao i namirnica od celog zrna žitarica. Puter treba zameniti maslinovim uljem. Drugim rečima, priklonite se mediteranskoj dijeti.
- To je idealan način ishrane za fizičko i mentalno zdravlje - ukazuje dr Jaka. - Nedavno završeno istraživanje je pokazalo da ova dijeta može da pomogne da se prevenira, a ne samo tretira depresija. Ključno je uzimati namirnice koje sadrže što više hranljivih materija, a što manje kalorija.
Utvrđeno je i da fermentisane namirnice kao što su kefir, kiseli kupus ili jogurt, koji sadrže kulture živih bakterija i obezbeđuju dobru sredinu u crevima, pomažu i u smanjenju napetosti, stresa i depresije. Ribe, kao što su recimo losos i skuša, obezbeđuju omega 3 masne kiseline, vitamin B 12, cink, selen i druge "pojačivače" mozga. Crna čokolada sadrži antioksidante koji poboljšavaju protok krvi u mozak, popravljaju raspoloženje i pamćenje.
Na nesreću, zapadnjački način ishrane, koji je široko rasprostranjen, sadrži vrlo malo od pomenutih dobrih namirnica. Zbog toga naučnici sada prave skalu namirnica pogodnih za mozak, koja će biti publikovana do kraja godine.
POMOĆ U PREVENCIJI
Određene hranljive materije mogu da pomognu u prevenciji, ali i u terapiji nekih mentalnih bolesti.
Vitamin B
Osobe koje imaju nizak nivo vitamina B 12 skloniji su zapaljenjima u mozgu i imaju veći rizik od depresije i demencije. Nedostatak folne kiseline još odranije se povezuje sa lošim raspoloženjem.
Gvožđe
Smanjena koncentracija gvožđa u krvi može da dovede do depresije.
Omega 3 masne kiseline
Poboljšavaju razmišljanje, pamćenje, ali i raspoloženje.
Cink
Kontroliše odgovor organizma na stres. Niska koncentracija može da dovede do depresije.
(Novosti)
Bolesti kao što su depresija i anksioznost mogu da se izbegnu i bolje kontrolišu uz pomoć nutritivne psihijatrije. Zdrava ishrana štiti, a nezdrava je faktor rizika za nastanak depresije
ŠTA ćete danas večerati? Ovo neobavezno pitanje sve češće se postavlja na neobičnom mestu - u psihijatrijskoj ordinaciji. Razlog za to je što su mnoga istraživanja pokazala da način ishrane ne utiče samo na zdravlje tela, nego i na zdravlje mozga.
Saznanja o tome na osnovu naučnih studija objedinjena su u konceptu nazvanom nutritivna psihijatrija.
- Tradicionalno, nismo obučavani da pitamo pacijente o namirnicama koje uzimaju i ishrani uopšte - kaže docent dr Dru Ramsej sa Kolumbija univerziteta. - Ali, ishrana je potencijalno najmoćnija alatka koju imamo. Pomažući ljudima da prilagode način ishrane, možemo da im unapredimo mentalno zdravlje i smanjimo rizik od nastanka psihijatrijskih poremećaja.
Mentalne bolesti nisu samo problem odraslih. Čak polovina svih dugotrajnih mentalnih poremećaja počinje u uzrastu oko 14. godine. Procenjuje se da ovaj oblik bolesti pogađa oko 17 miliona dece u Americi.
Procenjuje se da će do 2020. godine depresija biti drugi vodeći uzrok radne nesposobnosti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti.
Nedavno rađene studije su pokazale da rizik od depresije raste za oko 80 odsto kod tinejdžera koji se ne hrane kvalitetno, u poređenju sa vršnjacima koji imaju kvalitetniju ishranu.
Pre pet godina ideja nutritivne psihijatrije bila je tek u povoju. Rađeno je nekoliko studija koje su ispitivale određene dodatke, na primer kako omega 3 masne kiseline mogu da utiču na raspoloženje. Od tada su urađena brojna istraživanja koja su otkrila povezanost između ishrane i mentalnih bolesti - depresije i anksioznosti, kod dece i odraslih.
- Danas postoji čitav niz dokaza da je ishrana veoma važna za mentalno zdravlje, kao što je već ranije pokazano da utiče i na fizičko - ističe Felis Jaka, predsednik Međunarodnog udruženja za istraživanje nutritivne psihijatrije. - Zdrava ishrana štiti, a nezdrava je faktor rizika za nastanak depresije i anksioznosti. Takođe, postoje naznake da alergija na hranu može da ima značajnu ulogu u nastanku šizofrenije i bipolarnog poremećaja.
Gotovo sva istraživanja su bila fokusirana na to kako ishrana utiče na pojavu depresije i anksioznosti. Ipak, još niko nije pokazao da li ishranom može da se utiče na tok depresije ili drugih mentalnih bolesti, ali su ova istraživanja u toku.
Stručnjaci upozoravaju da, dok se ne dokaže da ishrana može da se koristi u lečenju, ne bi trebalo da se koristi kao zamena za lekove ili druge vrste terapija.
Ono što su za sada utvrdili ispitujući ulogu ishrane u očuvanju mentalnog zdravlja je da sve ono što jedemo utiče na rad imunog sistema, funkcionisanje gena i kako telo odgovara na stres.
- Mi smo, doslovno, ono što jedemo - istakla je dr Roksana Sukol, specijalista preventivne medicine u Velnes institutu u Klivlendu. - Kada uzimamo namirnice koje nas zaista hrane, one se pretvaraju u proteinske "blokove", enzime, moždano tkivo i neurotransmitere koje prosleđuju informacije i signale između različitih delova tela i mozga.
Određene hranljive materije dovode do promena u belančevinama mozga što utiče na povećanje povezanosti između moždanih ćelija. Ishrana bogata materijama kao što su omega tri i cink povećavaju nivo ovih supstanci.
- Sa druge strane, ishrana u kojoj preovlađuju zasićene masnoće i rafinisani šećeri ima negativno dejstvo na belančevine mozga - naglasila je Jaka.
Određene namirnice imaju značajnu ulogu u nastanku mentalnih poremećaja, ali mogu i da pogoršavaju simptome. Stručnjaci u cilju prevencije preporučuje ograničavanje unosa šećera i masne prerađene hrane, i umerenost u uzimanju svežeg voća i povrća, kao i namirnica od celog zrna žitarica. Puter treba zameniti maslinovim uljem. Drugim rečima, priklonite se mediteranskoj dijeti.
- To je idealan način ishrane za fizičko i mentalno zdravlje - ukazuje dr Jaka. - Nedavno završeno istraživanje je pokazalo da ova dijeta može da pomogne da se prevenira, a ne samo tretira depresija. Ključno je uzimati namirnice koje sadrže što više hranljivih materija, a što manje kalorija.
Utvrđeno je i da fermentisane namirnice kao što su kefir, kiseli kupus ili jogurt, koji sadrže kulture živih bakterija i obezbeđuju dobru sredinu u crevima, pomažu i u smanjenju napetosti, stresa i depresije. Ribe, kao što su recimo losos i skuša, obezbeđuju omega 3 masne kiseline, vitamin B 12, cink, selen i druge "pojačivače" mozga. Crna čokolada sadrži antioksidante koji poboljšavaju protok krvi u mozak, popravljaju raspoloženje i pamćenje.
Na nesreću, zapadnjački način ishrane, koji je široko rasprostranjen, sadrži vrlo malo od pomenutih dobrih namirnica. Zbog toga naučnici sada prave skalu namirnica pogodnih za mozak, koja će biti publikovana do kraja godine.
POMOĆ U PREVENCIJI
Određene hranljive materije mogu da pomognu u prevenciji, ali i u terapiji nekih mentalnih bolesti.
Vitamin B
Osobe koje imaju nizak nivo vitamina B 12 skloniji su zapaljenjima u mozgu i imaju veći rizik od depresije i demencije. Nedostatak folne kiseline još odranije se povezuje sa lošim raspoloženjem.
Gvožđe
Smanjena koncentracija gvožđa u krvi može da dovede do depresije.
Omega 3 masne kiseline
Poboljšavaju razmišljanje, pamćenje, ali i raspoloženje.
Cink
Kontroliše odgovor organizma na stres. Niska koncentracija može da dovede do depresije.
(Novosti)