Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Prosečan čovek dnevno konzumira oko deset grama soli što je dvostruko više nego što nutricionisti preporučuju. So se u tijelo unosi kruhom te gotovim, mesnatim i mliječnim proizvodima, ali je prestanak konzumiranja jednako štetan kao pretjerivanje. Pošto stručnjaci već neko vrijeme upozoravaju na prevelike količine soli koju pojede prosječan čovjek, sve su češći obrnuti slučajevi, piše portal eatsmarter.de. Međutim, so je životno potrebna za organizam jer sadrži minerale natrij i klor koji reguliraju kiseline i vežu tekućinu kako se krv ne bi zgrušavala. Velika prednost kafe i čaja naspram drugih toplih i bezalkoholnih napitaka je niska količina kalorija koju sadrže. Tijelo čajem dobiva važan mineral fluor, dok je kava izvor vitamina B niacin. Pretjerano konzumiranje kafe i čaja može biti štetno, ali su te granice uglavnom znatno više od onih koje popije prosječan čovjek. Naime, studije pokazuju da kava za većinu ljudi postaje štetna tek nakon 70. šalice, a pretpostavlja se da je ta granica kod čaja dvostruko viša. S druge strane, stručnjaci pozivaju na oprez kad se radi o Coca Coli. Iako ona sama po sebi ne sadrži štetne sastojke, ima vrlo nisku pH vrijednost. Kiselost se nadoknađuje velikim količinama šećera zbog čega se jednom litrom popularne Cole u tijelo unosi dvostruka doza šećera od preporučene. Što se voća tiče, stručnjaci pozivaju na oprez s bananama. Naime, one sadrže brojne vitamine, ali tek u osrednjim količinama. Međutim, pune su šećera (23%) i sadrže više kalorija od ostalog voća. Ljubitelji banane neželjen učinak mogu poništiti pranjem zuba odmah nakon konzumacije.
Претерано слана јела, као и вежбање у теретани после напорног рада и повећана тежина, подижу крвни притисак и слабе срце. Непроверени апарати могу показати нетачан резултат и навести на узимање погрешних доза лекова
Прошло је 5.000 година од када су два лекара, кинески цар Ченг Ду и његов дворски лекар и министар здравља Ћи Бо, непогрешиво постављали дијагнозу повишеног крвног притиска испитивањем квалитета пулса. Они су приметили да особе које уносе много кухињске соли имају „тврд пулс”. Ово је био и први релевантан знак за хипертензију у древној цивилизацији. Тај „тврди пулс”, објашњава кардиолог проф. др Драгослав М. Аврамовић, лекари данас ретко опипавају, „али не би требало заборавити да непроверени апарати за мерење притиска могу много чешће да преваре од пажљивог лекарског прегледа и добро узетих података од болесника”. Повишен крвни притисак је, према свим показатељима и Светске здравствене организације, најмасовнија незаразна болест савременог човечанства и најучесталија кардиоваскуларна болест, будући да од ње болује 25 одсто светске популације, а после 60. године чак свака друга особа. Добила је нимало лепо име „тихи убица”, јер се повишен притисак често не препознаје све док се последице које изазива драматично не испоље можданим или срчаним ударом. Распрострањеност и притајеност повишеног притиска је разлог што је пре 25 година основана Светска лига за хипертензију, да би се унапредиле методе за рано откривање повишеног притиска, откриле могућности његове контроле и образовали кадрови за лечење. Годину дана касније основана је и наша Лига за борбу против хипертензије, а њен први председник је био управо наш саговорник проф. др Аврамовић. Само пола кашичице дневно Хипертензијаје недвосмислено повезана с повећаним конзумирањем кухињске соли, истиче наш саговорник. У састав кухињске соли улази 40 одсто натријума и 60 одсто хлорида. Када се уносипет грама соли дневно организам добија два грама натријума, што је довољно за обављање различитих функција. Међутим, натријум у исхрани непостоји само као натријум-хлорид, већ је везан и у другим солима, рецимо као натријум-глутамат у зачинским додацима. У просеку се из различитих намирница поједе од 9 до 12 грамакухињске соли, а Светска здравствена организација за здраве особе препоручује само 5,8 грама дневно. Поједини стручњаци препоручују и мање, само пола кафене кашичицеили три-четири грама кухињске соли на дан. Ови подаци показују да су сви кандидати за хипертензију, будући да се двоструко више уноси соли него што је организму потребно, сазнајемо од нашег саговорника. Зашто кухињска со подиже притисак запитаће се најпре они којима је со омиљени зачин у исхрани. Према неким истраживањима, 12 одсто особа досољава храну „на невиђено”, односно пре него што су је уопште и пробали. Соли натријума смањују еластичност и контрактилност мишићних ћелија у крвним судовима, они зато постају крути као цев, због чега се повећава отпор кретању крви кроз њих. Други механизам којим со повећава притисак јесте њена способност да везује и задржава воду. Једна кафена кашичица соли везује око три литре воде. Натријум у телу може да задржи и више од пет литара непотребне воде. Вишак течности оптерећује срце које у таквим условима мора да ради са више напора и временом попушта. Сви који имају повишени притисак могу смањеним уносом соли да олакшају рад срцу и помогну себи и свом доктору у контроли и лечењу повишеног притиска.Не треба заборавити, подсећа наш саговорник, да со подстиче апетит и побољшава укус хране, али изазива жеђ и потребу за узимањем течност. Нарочито укусну храну нуде угоститељи која је јако слана јер „уз мезенце иде и пићенце”. Узимањем намирница са мало соли смањује се потреба за храном и телесна тежина – други важан чинилац у повећању крвног притиска. Особе са вишком килограма тврде да се добро осећају и да немају никакве сметње. Међутим, за сваки килограм вишка организам ствара пет километара крвне мреже, па особа која има 10 килограма преко нормалне тежине има и 50 километара новоизграђене крвне мреже која опслужује масно ткиво. Особа која носи џак од 10 килограма носи га само дању, а срце тај терет и ноћу и када човек спава, истиче наш саговорник. Срце храбро вуче толики терет свих 24 сата док може, а затим попушта. Смањивањем тежине смањују се и ризици за хипертензију, болести срца и крвних судова.
Предуслови за тачно мерење Уколико се, упркос редукцији соли, масти и смањењу тежине, дијагностикује хипертензија, неопходно је применити медикаментозну терапију. Циљлечењајесмањитикрвни притисак толико да не прети опасност одкомпликација, пре свега инфаркта срца и можданог удара. Међутим, истиче наш саговорник, притисак је често тешко регулисати упркос савременим апаратима и примени лекова.Европско удружење за хипертензију изнело је податке који су добијени методом случајног избора пацијената у многим светским амбулантама, говоре да се успешност контроле крвног притиска креће између три и 30 одсто због неправилног мерења притиска и нередовне провере апарата за самомерење коју би требало спроводити на сваких три до шест месеци. На контролу крвног притиска утиче и знање оног који мери притисак, као и поштовање неопходних услова. Апарати са манжетном на надлактици и апарати за мерење притиска на ручном зглобу су одлична оријентација, али према тим вредностима се не може одредити терапија, наглашава наш саговорник. Светска лига за хипертензију је истакла да резултати који се добијају самомерењем неће бити валидни ако се притисак мери одмах после узимања кафе, газираних сокова, или јела, пушења, ходања или неке друге активности. Потребно је да прође најмање 30 минута од узимања поменутих намирница или пушења, односно 10-15 минута после хода, неког напора, или пражњења црева. Догађа се да се после неправилно измереног притиска особа уплаши због његове висине и да, заправо, страх изазове нови скок притиска, упозорио је проф. др Аврамовић. Уколико је притисак знатно повишен, требало би одмах отићи лекару који ће на провереном апарату измерити притисак, кориговати терапију или одредити нову. Физичка активност је чинилац који има изузетни значај за смањење притиска, али, по мишљењу нашег саговорника, она мора да буде задовољство, психо-физичка релаксација, а не наметнуто оптерећење. Уколико она почиње са „морам” у теретану јер имам плаћени термин, „морам” на фудбал и тенис, физичка активност не смањује тензију, већ је повећава. Доктор Аврамовић посебно упозорава млађе особе које после свих професионалних напора одлазе на исцрпљујуће тренинге у теретану где често нема довољно ваздуха. Под таквим оптерећењем и условима и најздравије срце може да попусти. Добре су активности на свежем ваздуху које комплетно опуштају, као што је рад у башти, шетња у природи са драгим особама, или у разговорима са пријатељима, те избегавати стресне теме кад год је то могуће. Ипак, саветује наш саговорник, сви који имају повишен притисак требало би да прате свој организам и бележе шта им се догађа при било каквом физичком напору, назначе ситуације када им „бубња” у глави и то прочитају свом лекару. ------------------------------------------------------------ Проф. др Драгослав М. Аврамовић, позива читаоце да припреме питања која се односе на повишени крвни притисак, а одговоре ће добити на бесплатним предавањима уколико своје присуство најаве на телефон 011/ 2270–564 ------------------------------------------------------------- Со у намирницама Највише соли,око 70 до 75 одсто, уноси се индустријски припремљеном храном. То су хлеб – 460 мг/100г; сиреви – око 3000 мг/100г; сланина –1840 мг/100г, димљено и прерађено месо 1250–270мг/100г, разни умаци 888–910 мг/100г, сок од печења 468–8143 мг/100г, готове супе 228–922 мг/100г, маслине у саламури 1472–2070 мг/100г, слане грицкалице 349–512 мг/100г, укисељено поврће 620 мг/100г, сендвичи 2000 мг/100г, пица 1500 мг/100г. Воде за пиће такође се разликују по садржају натријума који варира од 2,2 до 168 мг/л, док се у газираним минералним водама креће од 123 до 1500 мг/л. Извор соли су све газиране минералне и киселе воде и све би их требало избегавати, као и све друге газиране напитке које се особама са повишеним крвним притиском ограничавају на 100 мл дневно, а особе које су оптерећене породичном хипертензијом ни толико. ------------------------------------- Симптоми Повишен крвни притисак испољава се су главобољом, зујањем у ушима, умором,губитком концентрације, променом вида, мучнином,узнемиреношћу, претераним знојењем, бледилом коже, илицрвенилом лица,подрхтавањем мишића, боловима у грудном кошу, увећаном слезином, крварењем износа, лупањем срца. На топлоти притисак опада, али високе спољашње температуре оптерећују срце, јер ширењем крвних судова за само један милиметар за њега је велики напор.
Вера Бошковић објављено: 01/08/2010 Извор: Политика магазин
