LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Koliko agencija naplaćuje dugove?
[/h] Izvor: Novi magazin
Beograd -- Prema evidenciji Agencije za privredne registre pod šifrom delatnosti „naplata dugovanja“ registrovano je 11 agencija.
Međutim, njihov broj bi mogao da bude mnogo veći ukoliko su upisane u registar pod nekom drugo, šifrom delatnosti.
Uterivači dugova, zelenaši, ma kako ih zvali, agencije za naplatu potraživanja ne rade na „divlje“ u Srbiji.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Oko 4.000 dinara je u proseku dug 13.217 građana koji su na "radaru" agencije Kofas. To je višestuko manje od duga koja imaju preduzeća, posebno prem aposlovnim parnterima van Srbije. Od ukupno 1,1 milijarde dinara neplaćenih obaveza, čak 969 miliona nije vraćeno strancima.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Naprotiv, posluju legalno poštujući nekoliko zakona i u skladu s tim koriste sve rupe srpskog zakonodavstva.
Dodatno im ide u prilog i to što za razliku od ostatka privrede, njima nikada nije išlo bolje.
Na domaćem terenu odgovornosti meta su uglavnom građani, dok stranci uglavnom jure srpske biznismene koji „zaborave“ da plate preuzetu robu ili izvršenu uslugu.
Ko god da ih unajmi, agencijskom radaru je teško umaći- za otkupljeni dug iskeširali su novac i teško će odustati od naplate.
Prema rečima direktora agencije Kofas, koja se izneđu ostalog bavi i posredovanjem u naplati, Đorđa Živanovića, 77 odsto dužnika neće da plati dug.
„Nije da ne može, nego prosto neće“ , dodaje Živanović.
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je počeo da se primenjuje u decembru, ne zabranjuje unajmljivanje agencija kao posrednike u naplati, a ne zabranjuje ni prodaju dugova stanovništva drugoj banci.
Međutim, pojedini delovi ovog zakona u obligacionim odnosima od izuzetne su važnosti za prava i obaveze dužnika.
To znači da banka kojoj je kao i preduzećima dozvoljeno da prodaje dugove, može to učiniti bez saglasnosti dužnika, ali ga o tome mora obavestiti.
„Banka je dužna d aobavesti korisnike o ustupanju potraživanja, s tim da korisnik zadržava sva prava koja su ugovorena. Druga banka ne može dovesti korisnika u nepovoljniji položaj od položaja koji bi imao da to potraživanje nije preneto i korisnik zbog toga ne može biti izložen dodatnim troškovima“ , kažu u Narodnoj banci Srbije.
Ako na primer neko duguje 1.000 evra, agencija otkupljuje dug po 700 evra (prosečan diskont po kojem kupuje dug je 30 odsto) i njen je cilj da od dužnika naplati što više, ali će se zadovoljiti i sumom manjom od toga.
[/h] Izvor: Novi magazin
Beograd -- Prema evidenciji Agencije za privredne registre pod šifrom delatnosti „naplata dugovanja“ registrovano je 11 agencija.
Uterivači dugova, zelenaši, ma kako ih zvali, agencije za naplatu potraživanja ne rade na „divlje“ u Srbiji.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Oko 4.000 dinara je u proseku dug 13.217 građana koji su na "radaru" agencije Kofas. To je višestuko manje od duga koja imaju preduzeća, posebno prem aposlovnim parnterima van Srbije. Od ukupno 1,1 milijarde dinara neplaćenih obaveza, čak 969 miliona nije vraćeno strancima.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Naprotiv, posluju legalno poštujući nekoliko zakona i u skladu s tim koriste sve rupe srpskog zakonodavstva.
Dodatno im ide u prilog i to što za razliku od ostatka privrede, njima nikada nije išlo bolje.
Na domaćem terenu odgovornosti meta su uglavnom građani, dok stranci uglavnom jure srpske biznismene koji „zaborave“ da plate preuzetu robu ili izvršenu uslugu.
Ko god da ih unajmi, agencijskom radaru je teško umaći- za otkupljeni dug iskeširali su novac i teško će odustati od naplate.
Prema rečima direktora agencije Kofas, koja se izneđu ostalog bavi i posredovanjem u naplati, Đorđa Živanovića, 77 odsto dužnika neće da plati dug.
„Nije da ne može, nego prosto neće“ , dodaje Živanović.
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je počeo da se primenjuje u decembru, ne zabranjuje unajmljivanje agencija kao posrednike u naplati, a ne zabranjuje ni prodaju dugova stanovništva drugoj banci.
Međutim, pojedini delovi ovog zakona u obligacionim odnosima od izuzetne su važnosti za prava i obaveze dužnika.
To znači da banka kojoj je kao i preduzećima dozvoljeno da prodaje dugove, može to učiniti bez saglasnosti dužnika, ali ga o tome mora obavestiti.
„Banka je dužna d aobavesti korisnike o ustupanju potraživanja, s tim da korisnik zadržava sva prava koja su ugovorena. Druga banka ne može dovesti korisnika u nepovoljniji položaj od položaja koji bi imao da to potraživanje nije preneto i korisnik zbog toga ne može biti izložen dodatnim troškovima“ , kažu u Narodnoj banci Srbije.
Ako na primer neko duguje 1.000 evra, agencija otkupljuje dug po 700 evra (prosečan diskont po kojem kupuje dug je 30 odsto) i njen je cilj da od dužnika naplati što više, ali će se zadovoljiti i sumom manjom od toga.