Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Kolika je stvarna moć tajnih društava u Srbiji
Zavera bez zaverenika
Ako svetom zaista vladaju masoni, rotarijanci ili templari, ili svi zajedno, onda će kod nas pre biti - da masonerijom u Srbiji vlada država. Ni ostala tajna društva nemaju nikakvu stvarnu moć.
Tajna društva u Srbiji zapravo uopšte nisu tajna. Pripadnici masonerije će vam reći da je njihovo delovanje diskretno, a da rad nije tajan, već „nejavan", templari će reći da je njihov rad javan, ali da zbog okolnosti deluju poluilegalno; rotarijanci, pak, kažu da kod njih apsolutno ničeg tajnog nema i da je sve otvoreno za radoznale, uključujući i spisak članova.
Sve ove organizacije legalno su registrovane kao i druga udruženja, imaju svoja stalna sedišta, internet sajtove čiji je veći deo sadržaja svima potpuno dostupan, objavljuju knjige, a skupovi templara i rotarijanaca potpuno su otvoreni za javnost. Jedina „zabrana" odnosi na prisustvo masonskim skupovima - „radovima", kako oni kažu - njima mogu prisustvovati samo masoni, a jedina prava tajna odnosi se na članstvo u masoneriji. S tim što je bar polovina onoga što se javno priča o nečijoj pripadnosti masonskoj loži tačno.
Mistifikaciji ovih organizacija doprinose kako izvesni istorijski animozitet, neka loša iskustva (zloglasna paramasonska loža P2 u Italiji), tako i njihovo retko pojavljivanje u javnosti, te raznorazne publikacije prema kojima svetom upravlja vlada iz senke. Ako svetom zaista vladaju masoni, rotarijanci ili templari, ili svi zajedno, sa Srbijom to svakako nije slučaj. Jedan od masona poluironično kaže da će pre biti da masonerijom u Srbiji vlada država. Društveni uticaj ovih organizacija uglavnom se svodi na humanitarni i edukativni rad, u političkom životu Srbije taj uticaj je sveden gotovo na nulu, a nešto više u tom smislu ove organizacije postižu u međunarodnim kontaktima - tu nema epohalnih rezultata, već je reč o „politici malih koraka na duge staze".
- Masonerija se kod nas potpuno pogrešno doživljava - rašireno je shvatanje da je to centar moći u kom se skupljaju ljudi da bi u drugom danu svog prisustva u masonskoj loži zaradili svoj prvi milion. To se ne radi u masoneriji, to se radi u nekim drugim organizacijama. U masoneriji se prvenstveno radi na svom ličnom usavršavanju - duhovnom, intelektualnom i moralnom, odnosno okupljaju se ljudi koji poseduju takve kvalitete - kaže za Pressmagazin bivši veliki majstor i sadašnji počasni veliki majstor Velike nacionalne lože Srbije Dragan Martinović.
On kaže da situacija sa uticajem masonske organizacije u Srbiji „nije slavna", ali da se priča o moći i uplivu masona ne može tumačiti nezavisno od istorijskih okolnosti.
- Moć te organizacije prisutna je u svim zemljama u kojima ona funkcioniše neprekidno. Na našem prostoru to nije slučaj jer nije postojala 50 godina. Kako funkcioniše ta moć: tako što u organizaciji sede ljudi koji su zahvaljujući svojim kvalitetima i činjenicom da pripadaju masoneriji izuzetno visoko pozicionirani u društvu. Konkretno u Francuskoj, državne ustanove kao što su železnica, pošta, elektroprivreda vode ljudi koji pripadaju masonskim organizacijama. Kod nas je ključ i dalje politička pripadnost, nezavisno od kvaliteta ljudi.
On kaže da su „raznorazne organizacije", pa i Velika nacionalna loža Srbije hiljadu puta davale signale vlasti da mogu da pomognu.
- Postoje paralelni tokovi komunikacije, to znaju diplomate. Te pobočne veze mogu da obave veći posao nego direktne. Hiljadu puta su razne organizacije, pa i Velika nacionalna loža Srbije, davale znake vlasti da postoje kontakti, ali to vlasti nisu koristile. Slika o nama se naravno menja, ali to ima svoju cenu - dešavaju se stvari koje nas mnogo koštaju, a sve može da se učini mnogo jednostavnije, upravo putem dobrih starih masonskih veza. Mi masoni smo patriote, prvenstveno radimo u interesu svoje države i svoga naroda. U ustavu, odnosno konstituciji, kako mi kažemo, svih masonskih organizacija u Srbiji, a ima ih tri legalne, postoji stavka da su poštovanje vlasti, države i ustava i patriotizama ključne odlike svakog masona.
Martinović kaže da su masoni, ipak, mnogo puta pomogli državi, a da ona toga čak nije bila ni svesna.
- Sećate se da je Dragan Malešević Tapi tvrdio da je on spasao beogradske mostove 1999. godine. Pouzdano znam da je to tačno jer sam kasnije u Francuskoj zajedno sa njim sedeo za stolom sa čovekom s kojim je napravio to što je napravio - da ne budu srušeni beogradski mostovi. Setite koji je jedini strani vojnik u zatvoru i dan-danas zato što je obaveštavao našu državu o potezima koji slede u smislu bombardovanja. Francuz, ne sećam se imena, uhvaćen je na teritoriji BiH i robija kao izdajnik NATO-a.
On kaže da nije tačno da masonerija nema nikakav uticaj, ali smatra da je on nedovoljan i da bi mogao biti veći, značajniji i kvalitetniji.
- Uticaja apsolutno ima. Godine 2002, u momentu kada se niko od zvaničnika nije usuđivao da primi međunarodnu masonsku delegaciju, to je u Skupštini uradio jedan visokopozicionirani službenik koji nije naš član. To nije moglo da se izvede bez uticaja. Kakav bi uticaj mogao biti, to je beznačajno, ali jednostavno ne možete nekog naterati da prihvati vašu pomoć ako on to neće. Mi, naravno, činimo sve što možemo kad god smo u prilici. Ilustrovaću to primerom grada u kome ja živim. U Sremskoj Mitrovici vrapci znaju da sam ja mason. Ja sam isključivo putem masonskih veza sprijateljio grad Never iz Francuske i moju Sremsku Mitrovicu.
- Šta je najveća snaga masonerije? Mi smo imali svetle momente u svojoj istoriji. I kada pogledamo ko je bio na vlasti u tim momentima, shvatićemo da su u vlasti bili apsolutno prisutni masoni. Nema potrebe da se osvrćem na detalje i imena, nadam se da su ljudi upoznati sa imenima kao što je Đorđe Vajfert. U to vreme dinar je bio konvertibilna valuta, Jugoslavija je bila opšteprihvaćena, civilizovana zemlja, za razliku od slike koju sada svet ima o nama.
Rotarijanci - Mi smo strukovna elita
Predrasuda da rotarijanci predstavljaju neko tajno društvo koje ima moć potiče odatle što oni okupljaju elitu, najbolje u profesiji, kaže za Pressmagazin Svetislav Milovanović, jedan od reosnivača Rotari pokreta u Srbiji. Milovanović, po zanimanju međunarodni pravni konsultant, član je prvog Rotari kluba u Beogradu od 1993, kada su rotarijanci počeli sa radom. Bio je predsednik Rotari kluba Starog grada, asistent guvernera pre tri godine i od 1. jula, kada počinje rotarijanska godina, ponovo će obavljati tu funkciju.
U Srbiji, prema proceni Milovanovića, trenutno ima između 1.500 i 2.000 rotarijanaca okupljenih u oko 60 rotari klubova, čija se krovna organizacija zove Distrikt. Distrikt 2.481, kome pripadaju i klubovi sa teritorije Srbije, obuhvata i klubove iz severne Grčke, Makedonije, Crne Gore. Guverner je beogradski advokat Dragan Brajer. Centralizam u odlučivanju ne postoji: svaki klub je autonoman i funkcioniše po sopstvenom nahođenju, ne samo u odnosu na guvernera, Distrikt ili druge klubove, nego i na sedište Rotari kluba u Čikagu.
- Ideja rotarijanstva je da članovi kluba postanu ljudi koji su vodeći u svojoj profesiji, bilo da je reč o najboljim zlatarima ili sudijama. Rotarijanstvo je, figurativno govoreći, preteča informacionog sistema. Pošto svi radimo u različitim oblastima, stalno dobijamo informacije iz onih oblasti koje ne poznajemo. Pošto se sastajemo jednom nedeljno, možemo da saznamo tanane stvari koje ne možete nigde da pročitate. Znači, ne obične informacije, već od ljudi koji su najbolji u svojoj profesiji možete da čujete strateške informacije, nešto što će se tek dogoditi i na neki način pre drugih imate informaciju na osnovu koje možete da se prilagođavate ili usmeravate. Ako vas to, naravno, uopšte interesuje. Imate ljude koji u klubove dolaze samo zbog druženja. Druženje i služenje je osnovni moto - međusobno, zajednici i, na kraju, državi jer mi smo svi patriote - kaže Milovanović.
On kaže da ga čudi što ljudi mešaju masoneriju i rotarijance.
- Kad sam bio u Americi, bilo je to davno, već tada, pre trideset godina, masoni su se deklarisali javno. Šta je poenta: ne možete da utičete ako delujete tajno. Rotari je od svog osnivanja javna organizacija. Imamo svoj sajt, Rotari knjigu koju ažuriramo svake godine sa imenima članova, telefonima, adresama. Svako može da prisustvuje našim sastancima i to je odlika svakog rotari kluba u svetu. To je velika razlika između rotari kluba i masonerije, ali kako rotarijanci jesu jedna intelektualna elita - samo u mom klubu Stari grad ima 12 profesora i jedan akademik - moguće je da se zbog tog elitističkog prizvuka mešaju masoni i rotarijanci.
Na skupovima rotarijanaca nikada se ne govori o politici. Članovi se sastaju jednom nedeljno, drže predavanja iz oblasti u kojoj rade (novi članovi su obavezni da po pristupu klubu održe predavanje), smišljaju se i sprovode humanitarne akcije. Obaveza su plaćanje članarine, koja može da bude između 50 i 500 evra ili dinara - kako koji klub već odluči, i prisustvo na najmanje 60 odsto sastanaka.
- Politike nema. Rotari pokret je strukovna organizacija i svaki rotari klub je dužan da poštuje vlast, ne i da je podržava. Mi se ne organizujemo na političkom nivou kako bismo se borili za vlast, već da bismo napravili kvalitet ljudi, kvalitet misli, da izađemo iz zamke politike. Politika ima svoj cilj, koji gura, a kod nas su ljudi pre svega profesionalci i to jedno drugo isključuje.
Rotarijanci deluju na globalnom i lokalnom nivou. Sagovornik Pressmagazina kaže da su rotarijanci, u saradnji sa UN i Svetskom zdravstvenom organizacijom, putem programa „PolioPlus", potpuno iskorenili polio (dečju paralizu) u Srbiji. Osim tri zajedničke akcije za tri godine, svi rotari klubovi u Beogradu imaju i svoju pojedinačnu humanitarnu akciju.
- Svaki rotarijanac godišnje izdvoji minimum od sto od nekoliko stotina evra za donacije. To pomnožite sa 2.000 članova, a kada uzmete u obzir da funkcionišemo od 1993, zbir je jedna pristojna cifra.
On kaže da je animozitet prema rotarijancima značajno oslabio.
- Primećujem samo neznanje. Taj animozitet se ranije više osećao, sad je sve više rotarijanaca, selekcija je uspešna, to su kvalitetni i časni ljudi i, na kraju, nema tajnosti u našem radu. To sve je razbilo famu o rotarijancima - kaže Milovanović.
Templari - Srbija je pogodna za svaku vrstu etiketiranja
Vitezovi templari Srbije deo su Templarskog reda, međunarodne templarske organizacije - Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolymitani (OSMTH). OSMTH postoji još u deset zemalja, kao i u NATO-u, sedište je u Ženevi, ima biro u Vašingtonu, član je socio-ekonomskog saveta u UN, gde ima savetodavnu ulogu i ima svoje misije pri UN: sada su na Haitiju i u Kongu.
OSMTH je hrišćanska ekumenska organizacija, otvorena i za muškarce i žene koji prihvataju njegove ciljeve, ali i „koji svojim životom, ponašnjem i prethodnim delovanjem zaslužuju da postanu njegovi članovi", kako se navodi na sajtu ove organizacije.
Na tom istom sajtu navodi se da je OSMTH formiran „sa prevashodnim ciljem baštinjenja vekovne kulture viteštva u svakodnevnim odnosima među judima, koja ima duboke korene i u tradiciji na teritoriji Srbije".
U Srbiji je OSMTH formiran 2003. godine, na inicijativu trojice ljudi: Milana Lajhnera, Dragutina Zagorca i pokojnog Dragana Maleševića Tapija koji, iako pokretač, nije bio i član ove organizacije. OSMTH okuplja oko 200 članova. U njegovom sastavu nema političara, ima pripadnika policije i vojske, ali ne onih koji su javno istureni. Templarska organizacija postoji u Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Smederevu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Podgorici i Banjaluci.
- OSMTH je javna organizacija, naši skupovi potpuno su otvoreni za sve i mi ih često i najavljujemo. Ako uopšte postoji nešto što je tajno, možda postoji na nekom globalnom nivou, ali na ovom nivou nema ničeg što bi trebalo da se krije. Nema nikakve ezoterije, nikakve mistike, humanitarni karakter je bitna komponenta rada templara. Baštine se vrline i vrednosti templara, ali to ne podrazumeva krstaški odnos prema nekome ili nečemu - rekao je za Pressmagazin jedan od srpskih templara koji je želeo da ostane anoniman.
On kaže da je uprkos svoj toj javnosti u radu templari deluju skoro poluilegalno, u svakom slučaju obazrivo i uzdržano, i to zbog javnog mnjenja („Srbija je pogodna za svaku vrstu etiketiranja") i Srpske pravoslavne crkve. Jedan od osnovnih zadataka templara jeste zalaganje za ekumenizam, što je ideja koja ne nailazi na bogzna kakav odziv u SPC, iako je ova organizacija kao izrazito hrišćanska (njeni punopravni članovi mogu biti samo hrišćani, nehrišćanima je ostavljena mogućnost učešća u svojstvu gosta) u svom članstvu imala sveštenike SPC. Za jedan deo SPC templari su sinonim za sektašenje, unijaćenje, masoneriju.
Kako kaže naš sagovornik, jedan „značajan deo templara jeste u masoneriji", ali dodaje da te dve organizacije naprosto nemaju veze jedna s drugom: na kraju krajeva, ne samo što su skupovi templara javni, već članovi mogu da postanu i žene, što je u masoneriji (bar doskoro) bilo nezamislivo.
Srpski templari su vrlo cenjeni u svetu. Veliki prior (tj. glavnokomandujući) Dejan Mileković je zamenik grandkomandera, odnosno, on je templar broj dva u svetskim razmerama, dok je Lajhner, osim što je zamenik Milekovića, i delegat u UN u Beču, dok se zona odgovornosti srpske organizacije, do prošle godine jedine u istočnoj Evropi, proteže praktično do Kavkaza.
- Sve što se radi, radi se u korist naroda i države. Ali sve je to u rukavicama. Nekoliko medicinskih vozila nabavili smo za Beograd, ali nismo stavljali naše oznake da ne bi bilo javnih povika. Za Kosovo je prikupljana humanitarna pomoć, uglavnom lekovi, medicinska oprema za Gračanicu i da bi nešto moglo da se uradi, a da to ne dobije negativan odjek, sve se to šalje preko drugih humanitarnih organizacija. Žalosno, ali tako je.
Rade Stanić, press online 27.06.2010.
Zavera bez zaverenika
Ako svetom zaista vladaju masoni, rotarijanci ili templari, ili svi zajedno, onda će kod nas pre biti - da masonerijom u Srbiji vlada država. Ni ostala tajna društva nemaju nikakvu stvarnu moć.
Tajna društva u Srbiji zapravo uopšte nisu tajna. Pripadnici masonerije će vam reći da je njihovo delovanje diskretno, a da rad nije tajan, već „nejavan", templari će reći da je njihov rad javan, ali da zbog okolnosti deluju poluilegalno; rotarijanci, pak, kažu da kod njih apsolutno ničeg tajnog nema i da je sve otvoreno za radoznale, uključujući i spisak članova.
Sve ove organizacije legalno su registrovane kao i druga udruženja, imaju svoja stalna sedišta, internet sajtove čiji je veći deo sadržaja svima potpuno dostupan, objavljuju knjige, a skupovi templara i rotarijanaca potpuno su otvoreni za javnost. Jedina „zabrana" odnosi na prisustvo masonskim skupovima - „radovima", kako oni kažu - njima mogu prisustvovati samo masoni, a jedina prava tajna odnosi se na članstvo u masoneriji. S tim što je bar polovina onoga što se javno priča o nečijoj pripadnosti masonskoj loži tačno.
Mistifikaciji ovih organizacija doprinose kako izvesni istorijski animozitet, neka loša iskustva (zloglasna paramasonska loža P2 u Italiji), tako i njihovo retko pojavljivanje u javnosti, te raznorazne publikacije prema kojima svetom upravlja vlada iz senke. Ako svetom zaista vladaju masoni, rotarijanci ili templari, ili svi zajedno, sa Srbijom to svakako nije slučaj. Jedan od masona poluironično kaže da će pre biti da masonerijom u Srbiji vlada država. Društveni uticaj ovih organizacija uglavnom se svodi na humanitarni i edukativni rad, u političkom životu Srbije taj uticaj je sveden gotovo na nulu, a nešto više u tom smislu ove organizacije postižu u međunarodnim kontaktima - tu nema epohalnih rezultata, već je reč o „politici malih koraka na duge staze".
- Masonerija se kod nas potpuno pogrešno doživljava - rašireno je shvatanje da je to centar moći u kom se skupljaju ljudi da bi u drugom danu svog prisustva u masonskoj loži zaradili svoj prvi milion. To se ne radi u masoneriji, to se radi u nekim drugim organizacijama. U masoneriji se prvenstveno radi na svom ličnom usavršavanju - duhovnom, intelektualnom i moralnom, odnosno okupljaju se ljudi koji poseduju takve kvalitete - kaže za Pressmagazin bivši veliki majstor i sadašnji počasni veliki majstor Velike nacionalne lože Srbije Dragan Martinović.
On kaže da situacija sa uticajem masonske organizacije u Srbiji „nije slavna", ali da se priča o moći i uplivu masona ne može tumačiti nezavisno od istorijskih okolnosti.
- Moć te organizacije prisutna je u svim zemljama u kojima ona funkcioniše neprekidno. Na našem prostoru to nije slučaj jer nije postojala 50 godina. Kako funkcioniše ta moć: tako što u organizaciji sede ljudi koji su zahvaljujući svojim kvalitetima i činjenicom da pripadaju masoneriji izuzetno visoko pozicionirani u društvu. Konkretno u Francuskoj, državne ustanove kao što su železnica, pošta, elektroprivreda vode ljudi koji pripadaju masonskim organizacijama. Kod nas je ključ i dalje politička pripadnost, nezavisno od kvaliteta ljudi.
On kaže da su „raznorazne organizacije", pa i Velika nacionalna loža Srbije hiljadu puta davale signale vlasti da mogu da pomognu.
- Postoje paralelni tokovi komunikacije, to znaju diplomate. Te pobočne veze mogu da obave veći posao nego direktne. Hiljadu puta su razne organizacije, pa i Velika nacionalna loža Srbije, davale znake vlasti da postoje kontakti, ali to vlasti nisu koristile. Slika o nama se naravno menja, ali to ima svoju cenu - dešavaju se stvari koje nas mnogo koštaju, a sve može da se učini mnogo jednostavnije, upravo putem dobrih starih masonskih veza. Mi masoni smo patriote, prvenstveno radimo u interesu svoje države i svoga naroda. U ustavu, odnosno konstituciji, kako mi kažemo, svih masonskih organizacija u Srbiji, a ima ih tri legalne, postoji stavka da su poštovanje vlasti, države i ustava i patriotizama ključne odlike svakog masona.
Martinović kaže da su masoni, ipak, mnogo puta pomogli državi, a da ona toga čak nije bila ni svesna.
- Sećate se da je Dragan Malešević Tapi tvrdio da je on spasao beogradske mostove 1999. godine. Pouzdano znam da je to tačno jer sam kasnije u Francuskoj zajedno sa njim sedeo za stolom sa čovekom s kojim je napravio to što je napravio - da ne budu srušeni beogradski mostovi. Setite koji je jedini strani vojnik u zatvoru i dan-danas zato što je obaveštavao našu državu o potezima koji slede u smislu bombardovanja. Francuz, ne sećam se imena, uhvaćen je na teritoriji BiH i robija kao izdajnik NATO-a.
On kaže da nije tačno da masonerija nema nikakav uticaj, ali smatra da je on nedovoljan i da bi mogao biti veći, značajniji i kvalitetniji.
- Uticaja apsolutno ima. Godine 2002, u momentu kada se niko od zvaničnika nije usuđivao da primi međunarodnu masonsku delegaciju, to je u Skupštini uradio jedan visokopozicionirani službenik koji nije naš član. To nije moglo da se izvede bez uticaja. Kakav bi uticaj mogao biti, to je beznačajno, ali jednostavno ne možete nekog naterati da prihvati vašu pomoć ako on to neće. Mi, naravno, činimo sve što možemo kad god smo u prilici. Ilustrovaću to primerom grada u kome ja živim. U Sremskoj Mitrovici vrapci znaju da sam ja mason. Ja sam isključivo putem masonskih veza sprijateljio grad Never iz Francuske i moju Sremsku Mitrovicu.
- Šta je najveća snaga masonerije? Mi smo imali svetle momente u svojoj istoriji. I kada pogledamo ko je bio na vlasti u tim momentima, shvatićemo da su u vlasti bili apsolutno prisutni masoni. Nema potrebe da se osvrćem na detalje i imena, nadam se da su ljudi upoznati sa imenima kao što je Đorđe Vajfert. U to vreme dinar je bio konvertibilna valuta, Jugoslavija je bila opšteprihvaćena, civilizovana zemlja, za razliku od slike koju sada svet ima o nama.
Rotarijanci - Mi smo strukovna elita
Predrasuda da rotarijanci predstavljaju neko tajno društvo koje ima moć potiče odatle što oni okupljaju elitu, najbolje u profesiji, kaže za Pressmagazin Svetislav Milovanović, jedan od reosnivača Rotari pokreta u Srbiji. Milovanović, po zanimanju međunarodni pravni konsultant, član je prvog Rotari kluba u Beogradu od 1993, kada su rotarijanci počeli sa radom. Bio je predsednik Rotari kluba Starog grada, asistent guvernera pre tri godine i od 1. jula, kada počinje rotarijanska godina, ponovo će obavljati tu funkciju.
U Srbiji, prema proceni Milovanovića, trenutno ima između 1.500 i 2.000 rotarijanaca okupljenih u oko 60 rotari klubova, čija se krovna organizacija zove Distrikt. Distrikt 2.481, kome pripadaju i klubovi sa teritorije Srbije, obuhvata i klubove iz severne Grčke, Makedonije, Crne Gore. Guverner je beogradski advokat Dragan Brajer. Centralizam u odlučivanju ne postoji: svaki klub je autonoman i funkcioniše po sopstvenom nahođenju, ne samo u odnosu na guvernera, Distrikt ili druge klubove, nego i na sedište Rotari kluba u Čikagu.
- Ideja rotarijanstva je da članovi kluba postanu ljudi koji su vodeći u svojoj profesiji, bilo da je reč o najboljim zlatarima ili sudijama. Rotarijanstvo je, figurativno govoreći, preteča informacionog sistema. Pošto svi radimo u različitim oblastima, stalno dobijamo informacije iz onih oblasti koje ne poznajemo. Pošto se sastajemo jednom nedeljno, možemo da saznamo tanane stvari koje ne možete nigde da pročitate. Znači, ne obične informacije, već od ljudi koji su najbolji u svojoj profesiji možete da čujete strateške informacije, nešto što će se tek dogoditi i na neki način pre drugih imate informaciju na osnovu koje možete da se prilagođavate ili usmeravate. Ako vas to, naravno, uopšte interesuje. Imate ljude koji u klubove dolaze samo zbog druženja. Druženje i služenje je osnovni moto - međusobno, zajednici i, na kraju, državi jer mi smo svi patriote - kaže Milovanović.
On kaže da ga čudi što ljudi mešaju masoneriju i rotarijance.
- Kad sam bio u Americi, bilo je to davno, već tada, pre trideset godina, masoni su se deklarisali javno. Šta je poenta: ne možete da utičete ako delujete tajno. Rotari je od svog osnivanja javna organizacija. Imamo svoj sajt, Rotari knjigu koju ažuriramo svake godine sa imenima članova, telefonima, adresama. Svako može da prisustvuje našim sastancima i to je odlika svakog rotari kluba u svetu. To je velika razlika između rotari kluba i masonerije, ali kako rotarijanci jesu jedna intelektualna elita - samo u mom klubu Stari grad ima 12 profesora i jedan akademik - moguće je da se zbog tog elitističkog prizvuka mešaju masoni i rotarijanci.
Na skupovima rotarijanaca nikada se ne govori o politici. Članovi se sastaju jednom nedeljno, drže predavanja iz oblasti u kojoj rade (novi članovi su obavezni da po pristupu klubu održe predavanje), smišljaju se i sprovode humanitarne akcije. Obaveza su plaćanje članarine, koja može da bude između 50 i 500 evra ili dinara - kako koji klub već odluči, i prisustvo na najmanje 60 odsto sastanaka.
- Politike nema. Rotari pokret je strukovna organizacija i svaki rotari klub je dužan da poštuje vlast, ne i da je podržava. Mi se ne organizujemo na političkom nivou kako bismo se borili za vlast, već da bismo napravili kvalitet ljudi, kvalitet misli, da izađemo iz zamke politike. Politika ima svoj cilj, koji gura, a kod nas su ljudi pre svega profesionalci i to jedno drugo isključuje.
Rotarijanci deluju na globalnom i lokalnom nivou. Sagovornik Pressmagazina kaže da su rotarijanci, u saradnji sa UN i Svetskom zdravstvenom organizacijom, putem programa „PolioPlus", potpuno iskorenili polio (dečju paralizu) u Srbiji. Osim tri zajedničke akcije za tri godine, svi rotari klubovi u Beogradu imaju i svoju pojedinačnu humanitarnu akciju.
- Svaki rotarijanac godišnje izdvoji minimum od sto od nekoliko stotina evra za donacije. To pomnožite sa 2.000 članova, a kada uzmete u obzir da funkcionišemo od 1993, zbir je jedna pristojna cifra.
On kaže da je animozitet prema rotarijancima značajno oslabio.
- Primećujem samo neznanje. Taj animozitet se ranije više osećao, sad je sve više rotarijanaca, selekcija je uspešna, to su kvalitetni i časni ljudi i, na kraju, nema tajnosti u našem radu. To sve je razbilo famu o rotarijancima - kaže Milovanović.
Templari - Srbija je pogodna za svaku vrstu etiketiranja
Vitezovi templari Srbije deo su Templarskog reda, međunarodne templarske organizacije - Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolymitani (OSMTH). OSMTH postoji još u deset zemalja, kao i u NATO-u, sedište je u Ženevi, ima biro u Vašingtonu, član je socio-ekonomskog saveta u UN, gde ima savetodavnu ulogu i ima svoje misije pri UN: sada su na Haitiju i u Kongu.
OSMTH je hrišćanska ekumenska organizacija, otvorena i za muškarce i žene koji prihvataju njegove ciljeve, ali i „koji svojim životom, ponašnjem i prethodnim delovanjem zaslužuju da postanu njegovi članovi", kako se navodi na sajtu ove organizacije.
Na tom istom sajtu navodi se da je OSMTH formiran „sa prevashodnim ciljem baštinjenja vekovne kulture viteštva u svakodnevnim odnosima među judima, koja ima duboke korene i u tradiciji na teritoriji Srbije".
U Srbiji je OSMTH formiran 2003. godine, na inicijativu trojice ljudi: Milana Lajhnera, Dragutina Zagorca i pokojnog Dragana Maleševića Tapija koji, iako pokretač, nije bio i član ove organizacije. OSMTH okuplja oko 200 članova. U njegovom sastavu nema političara, ima pripadnika policije i vojske, ali ne onih koji su javno istureni. Templarska organizacija postoji u Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Smederevu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Podgorici i Banjaluci.
- OSMTH je javna organizacija, naši skupovi potpuno su otvoreni za sve i mi ih često i najavljujemo. Ako uopšte postoji nešto što je tajno, možda postoji na nekom globalnom nivou, ali na ovom nivou nema ničeg što bi trebalo da se krije. Nema nikakve ezoterije, nikakve mistike, humanitarni karakter je bitna komponenta rada templara. Baštine se vrline i vrednosti templara, ali to ne podrazumeva krstaški odnos prema nekome ili nečemu - rekao je za Pressmagazin jedan od srpskih templara koji je želeo da ostane anoniman.
On kaže da je uprkos svoj toj javnosti u radu templari deluju skoro poluilegalno, u svakom slučaju obazrivo i uzdržano, i to zbog javnog mnjenja („Srbija je pogodna za svaku vrstu etiketiranja") i Srpske pravoslavne crkve. Jedan od osnovnih zadataka templara jeste zalaganje za ekumenizam, što je ideja koja ne nailazi na bogzna kakav odziv u SPC, iako je ova organizacija kao izrazito hrišćanska (njeni punopravni članovi mogu biti samo hrišćani, nehrišćanima je ostavljena mogućnost učešća u svojstvu gosta) u svom članstvu imala sveštenike SPC. Za jedan deo SPC templari su sinonim za sektašenje, unijaćenje, masoneriju.
Kako kaže naš sagovornik, jedan „značajan deo templara jeste u masoneriji", ali dodaje da te dve organizacije naprosto nemaju veze jedna s drugom: na kraju krajeva, ne samo što su skupovi templara javni, već članovi mogu da postanu i žene, što je u masoneriji (bar doskoro) bilo nezamislivo.
Srpski templari su vrlo cenjeni u svetu. Veliki prior (tj. glavnokomandujući) Dejan Mileković je zamenik grandkomandera, odnosno, on je templar broj dva u svetskim razmerama, dok je Lajhner, osim što je zamenik Milekovića, i delegat u UN u Beču, dok se zona odgovornosti srpske organizacije, do prošle godine jedine u istočnoj Evropi, proteže praktično do Kavkaza.
- Sve što se radi, radi se u korist naroda i države. Ali sve je to u rukavicama. Nekoliko medicinskih vozila nabavili smo za Beograd, ali nismo stavljali naše oznake da ne bi bilo javnih povika. Za Kosovo je prikupljana humanitarna pomoć, uglavnom lekovi, medicinska oprema za Gračanicu i da bi nešto moglo da se uradi, a da to ne dobije negativan odjek, sve se to šalje preko drugih humanitarnih organizacija. Žalosno, ali tako je.
Rade Stanić, press online 27.06.2010.
