- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.630
Najbolje šanse u poljoprivredi, uslugama i sportu
U najgorem slučaju, u Srbiji bi ove godine bez posla moglo da ostane oko 150.000 ljudi, što znači da bi naredne godine, ako se uzme u obzir da je na berzi rada trenutno oko 750.000 osoba, bilo blizu milion nezaposlenih. Stručnjaci, ipak, kažu da i u vreme krize može da se pokrene posao i zaradi novac, a najbolje šanse, prema njihovom mišljenju, trenutno su u oblasti poljoprivrede, uslužnih delatnosti i sporta.
Podrazumeva se dobra ideja, lokacija i nešto para - oko pet hiljada evra, ali i znanje, upornost, tržište i pravovremenost plasmana. Poenta je naći što drugi nemaju, a ne pokrenuti biznis samo zbog toga što je u njemu uspeo komšija, slažu se sagovornici "Novca".
Jasmina Prodanov, koja je sama stvorila "Agrotejp", preduzeće za konsalting u Novom Sadu, kaže da treba napustiti megalomanske planove i koncentrisati se na male projekte. Ne treba očekivati bogatstvo preko noći, smatra naša sagovornica, i treba biti zadovoljan sa mesečnom zaradom od koje može da se živi i ulaže u dalji posao.
"Sa tri do pet hiljada evra može se napraviti plastenik za gajenje povrća, prvenstveno paradajza i krastavaca, gde je sa dva turnusa u toku godine moguće isplatiti i investiciju i ostvariti prihod. Na 600 kvadrata može se dobiti oko 2,5 tona kornišona, što je po ceni od oko 70 dinara prihod od 175.000 dinara za mesec i po dana", kaže Prodanova.
Efekat je veći, kaže naša sagovornica, ako se nekoliko ljudi udruži. Praktično, sa nekoliko plastenika i investicijom od oko 15.000 evra, mogu se proizvesti ozbiljne količine, što vodi ka sigurnijem plasmanu proizvoda i eventualnom otvaranju distributivnog centra.
U poslednje vreme recimo, rukola se bolje prodaje od drugih salata. Japanske pečurke se teže nalaze, dok šampinjona ima dosta. Slično je i sa čeri paradajzom, koji je tri puta skuplji od običnog. Ako proizvođač uspe još i da pronađe nekoliko restorana kojima će plasirati proizvode - posao može da krene.
Milena Dupčić iz Žiče sama je svoj gazda, a odluku da pokrene biznis je donela kada je ostala bez posla. Sa desetak hiljada evra u dvorištu je opremila plastenik sa mrežom za grejanje i navodnjavanje i počela da gaji gerbere, koje prodaje cvećarama u Kraljevu.
"U poslu je cela porodica. Još uvek, međutim, ne možemo da živimo od zarade jer smo plastenik opremili uz kredit koji otplaćujemo 300 evra mesečno. Zato smo počeli da gajimo papriku i paradajz, što značajno olakšava naše troškove", kaže Dupčićeva za "Novac".
Za plastenik nije neophodno registrovati firmu jer se sa vlasnicima cvećara ili trgovina može lako dogovoriti. Ne treba, međutim, zaboraviti da plastenik traži potpunu posvećenost - tačno na vreme prostor mora da se luftira, biljka mora da se zaliva, a grejanje treba podešavati u zavisnosti od spoljne temperature. U suprotnom se može dogoditi da proizvoda nema kada je najskuplji - praktično, da kornišoni sazru kada prođe vreme zimnice i da gerberi procvetaju u aprilu, umesto uoči Dana žena.
Novac se može zaraditi i u uslužnim delatnostima čuvanjem dece ili starijih osoba kojima treba posebna nega. Podsetimo samo na ideju jednog Britanca koji je otvorio hotel u kome je zaposlio ljude da prave društvo starijim osobama željnim razgovora. Za ovakve usluge hotel nije neophodan. Za nekoliko hiljada evra moguće je iznajmiti prostor i prilagoditi ga potrebama mladih ili starih čije čuvanje po osam sati dnevno u Beogradu staje najmanje oko 200 evra mesečno.
Oko 2.000 evra dovoljno je za otvaranje radnje za popravku odeće u centralnoj zoni Beograda, što se pokazalo kao jedan od unosnijih poslova.
"Dobra mašina za šivenje košta oko 700 evra, zakup dvadesetak kvadrata poslovnog prostora 300 evra, a mesečna plata radnika oko 450 evra. Investiciju je moguće povratiti relativno brzo, s obzirom na to ima mušterija kojima nije puno da plate i do 500 dinara za manju popravku", kažu u radnji za popravke odeće u Beogradskoj ulici.
Registracija firme, inače, umesto doskorašnjih 140 evra, sada košta 40 evra. PDV se plaća samo u slučaju da godišnji promet pređe četiri miliona dinara.
Igor Brkanović, pomoćnik ministra ekonomije, akcenat stavlja na preradu hrane i informacione tehnologije.
"Zašto da prodajemo maline i paprike, a da ne napravimo sok ili ajvar. Još unosniji je IT biznis, gde je sa malo ulaganja, ali dosta znanja, moguće praviti dosta tražene softvere ili, recimo, muziku za igrice", kaže Brkanović za "Novac". Podsetimo samo da su domaći proizvodi sve traženiji i da niko u Srbiji nije odgovorio na nedavnu tražnju Šveđana za domaćim ajvarom.
Ništa manje unosan posao nije ni sklapanje, odnosno proizvodnja nameštaja.
Osim veštine i prostora, koji neretko podrazumeva garažu, potreban je alat, koji u najgorem slučaju ne košta više od dve hiljade evra. Ponuda najčešćih materijala, univera i medijapana, više je nego dobra, a prosečna cena po kvadratu je oko hiljadu dinara. Jedna prosečna kuhinja može da se napravi za tridesetak hiljada dinara bez uloženog rada, a da se proda i po duplo većoj ceni, kažu u jednoj stolarskoj radnji.
Iako je nastalo novijeg datuma, otvaranje agencija za organizovanje svadbi već se pokazalo isplativo. Sve što je potrebno jeste prostor (može da posluži i stan), malo mašte i marketinga, a čista zarada po svadbi skoro da ne ide ispod hiljadu evra.
Naravno, sve ovo važi ukoliko je prethodno urađen dobar biznis plan, koji će otkriti sve rizike profesije i vreme u kome bi ulaganje moglo da počne da se isplaćuje. U zavisnosti od vrste posla, podrazumevaju se i konsultacije sa privrednicima koji imaju iskustva, jer vreme krize je vreme naglih uspona, ali i naglog propadanja, upozoravaju poznavaoci.
Aleksandar Vlahović: Kupujte akcije
Bivši ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović kaže da je desetak hiljada evra danas najpametnije uložiti na berzu, i to u akcije koje imaju veliki potencijal rasta. "Danas su akcije i dalje na dosta niskom nivou i pored rasta berzanskog indeksa za 36 odsto od početka godine. Akcije su i najrizičnija investicija, pa je možda najmanje rizično potražiti stabilnih sedam odsto u banci, koliko je godišnja kamata na oročene depozite", kaže Vlahović za "Novac".
Banke najviše finansiraju agrar
U "Oportjuniti banci" koja se bavi mikrofinansiranjem, ove godine su najviše kredita isplatili za pokretanje biznisa u poljoprivredi i trgovini. Za finansiranje malih poljoprivrednih gazdinstava isplaćeno je 43 odsto kredita do 5.000 evra, dok oko 15 odsto čine krediti za samostalne trgovačke radnje. Slede zajmovi za otvaranje kozmetičkih i frizerskih salona, automehaničarskih radnji, te pravljenje sportskih, prvenstveno teniskih terena.
Balon za fudbal - pun pogodak
Za one koji imaju 50 do 60.000 evra jedna od najunosnijih investicija koja se najbrže vraća jeste kupovina balona za fudbal. Sat iznajmljivanja balona u Beogradu prosečno košta oko 50 evra, što je zarada od 600 evra dnevno radnim danom i najmanje 800 evra po danu u toku vikenda, kada su baloni otvoreni od osam do 24 sata. Balon sa svim popunjenim terminima, što je u Beogradu slučaj u 90 odsto, može isplatiti investiciju od 60.000 evra za tri do četiri meseca.
Autor: Suzana Bojadić