- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Koje sve zdravstvene probleme može da donese gojaznost
Blic žena
Gojaznost se javlja kao posledica velikog unosa i male potrošnje kalorija i izaziva mnoga ozbiljna oboljenja, kaže prof. dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane. Oslobodite se viška kilograma i smanjite rizik od raka, srčanog udara i dijabetesa.
Sve manje se krećemo i nezdravo se hranimo, pa se suvišni kilogrami lako nagomilavaju
U poslednje tri-četiri decenije širom sveta, pa i kod nas raste broj gojaznih. Lekari procenjuju da je u Srbiji svaka treća osoba prekomerno uhranjena, a svaka šesta gojazna.
Gojaznost, objašnjava prof. dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, nije samo estetski problem već i ozbiljan zdravstveni pošto predstavlja faktor rizika za nastanak brojnih oboljenja.
– Osim toga, gojazne osobe izložene su većem riziku da obole od karcinoma dojke, debelog creva, jajnika, žučne kese, bubrega i prostate – ukazuje profesor Jakovljević.
Britanski lekari dokazali su da se skoro svi oblici raka češće javljaju kod ljudi s prekomernom težinom jer masno tkivo remeti prirodnu hormonsku ravnotežu i telo postaje podložnije tumorima.
Primera radi, velika količina abdominalnih masnoća nosi veći rizik od raka debelog creva i raka jednjaka.
DVA TIPA GOJAZNOSTI
Prema njegovim rečima postoje dva tipa gojaznosti – androidni i ginoidni. Kod androidnog tipa salo se nakuplja u gornjem delu tela, uglavnom oko stomaka, i češće se javlja kod muškaraca. Ginoidni tip karakteriše nakupljanje masnih naslaga u donjem delu tela, prvenstveno na bokovima i zadnjici i karakterističan je za žene. Metaboličke komplikacije gojaznosti vezane su mahom za androidni tip gojaznosti, dok ginoidni tip najčešće prate samo mehaničke komplikacije.
Srce strada bez najave
Srčana oboljenja nastaju tako što velika koncentracija masti povećava nivo natrijuma, holesterola i triglicerida u krvi. Usled toga javlja se koronarna bolest srca koja je preteča srčanog udara. Srce gojaznih osoba radi brže i jače zbog čega raste krvni pritisak. Nagla smrt usled srčanog udara koji se javlja bez simptoma i upozorenja predstavlja jednu od najopasnijih posledica gojaznosti.
ODUPRITE SE BRZOJ HRANI
Gojaznost je, pojašnjava naš sagovornik, prekomerno nakupljanje masnih naslaga u organizmu, do čega dolazi usled povećanog unosa kalorija i njihovog slabog utroška. Ljudi se sve manje kreću, pa se suvišni kilogrami samo nagomilavaju.
– Do epidemije gojaznosti došlo je zbog nepravilne ishrane, odnosno povećanog unosa brze hrane i prostih ugljenih hidrata. Njih ima u grickalicama, keksu, kolačima, čokoladi, svim slatkišima i testu koje je veoma zastupljeno u našoj ishrani – navodi dr Jakovljević.
U MENOPAUZI SE LEPE KILOGRAMI
On naglašava da bismo svi bili i mršaviji i zdraviji kada bismo, kao nekada, jeli više sirovih, tehnološki neobrađenih i nerafinisanih namirnica. Nažalost, umesto toga mi unosimo mnogo hrane koja je vrlo štetna za naše zdravlje.
– Industrijskom preradom iz namirnica se često uklanja najveći deo biološki vrednih sastojaka i dodaju velike količine aditiva, emulgatora, konzervanasa – objašnjava dr Jakovljević i dodaje da treba jesti više ribe, zelenog povrća i voća.
Riba treba da ima prioritet u odnosu na ostale vrste mesa jer sadrži omega-3 i omega-6 masne kiseline koje čuvaju krvne sudove i imaju snažno protivupalno dejstvo.
– Optimalan energetski unos, povećan unos biološki vrednih namirnica i fizička aktivnost ključ su dobrog zdravlja i dugovečnosti – zaključuje naš sagovornik i poručuje ženama u menopauzi da vode računa o ishrani i kretanju jer se one lakše goje i lakše obolevaju.
SALO GUŠI SRCE
Profesor Jakovljević naglašava da osobe s viškom kilograma češće pate od:
- Metaboličkih poremećaja (metaboličkog sindroma, dijabetesa tipa 2, insulinske rezistencije, dislipoproteinemije)
- Bolesti kardiovaskularnog sistema (visokog pritiska, srčane insuficijencije, ishemijske bolesti srca, tromboembolijskih komplikacija, te je u ovim slučajevima češći moždani udar)
- Bolesti respiratornog sistema
- Bolesti gastrointestinalnog trakta (kamena u žučnoj kesi, masne jetre, čira na želucu)
- Poremećaja imunološkog sistema
- Kožnih oboljenja
- Bolesti koštano-mišićnog sistema (artroze, lumbaga).
Blic žena
Gojaznost se javlja kao posledica velikog unosa i male potrošnje kalorija i izaziva mnoga ozbiljna oboljenja, kaže prof. dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane. Oslobodite se viška kilograma i smanjite rizik od raka, srčanog udara i dijabetesa.
Sve manje se krećemo i nezdravo se hranimo, pa se suvišni kilogrami lako nagomilavaju
U poslednje tri-četiri decenije širom sveta, pa i kod nas raste broj gojaznih. Lekari procenjuju da je u Srbiji svaka treća osoba prekomerno uhranjena, a svaka šesta gojazna.
Gojaznost, objašnjava prof. dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, nije samo estetski problem već i ozbiljan zdravstveni pošto predstavlja faktor rizika za nastanak brojnih oboljenja.
– Osim toga, gojazne osobe izložene su većem riziku da obole od karcinoma dojke, debelog creva, jajnika, žučne kese, bubrega i prostate – ukazuje profesor Jakovljević.
Britanski lekari dokazali su da se skoro svi oblici raka češće javljaju kod ljudi s prekomernom težinom jer masno tkivo remeti prirodnu hormonsku ravnotežu i telo postaje podložnije tumorima.
Primera radi, velika količina abdominalnih masnoća nosi veći rizik od raka debelog creva i raka jednjaka.
DVA TIPA GOJAZNOSTI
Prema njegovim rečima postoje dva tipa gojaznosti – androidni i ginoidni. Kod androidnog tipa salo se nakuplja u gornjem delu tela, uglavnom oko stomaka, i češće se javlja kod muškaraca. Ginoidni tip karakteriše nakupljanje masnih naslaga u donjem delu tela, prvenstveno na bokovima i zadnjici i karakterističan je za žene. Metaboličke komplikacije gojaznosti vezane su mahom za androidni tip gojaznosti, dok ginoidni tip najčešće prate samo mehaničke komplikacije.
Srce strada bez najave
Srčana oboljenja nastaju tako što velika koncentracija masti povećava nivo natrijuma, holesterola i triglicerida u krvi. Usled toga javlja se koronarna bolest srca koja je preteča srčanog udara. Srce gojaznih osoba radi brže i jače zbog čega raste krvni pritisak. Nagla smrt usled srčanog udara koji se javlja bez simptoma i upozorenja predstavlja jednu od najopasnijih posledica gojaznosti.
ODUPRITE SE BRZOJ HRANI
Gojaznost je, pojašnjava naš sagovornik, prekomerno nakupljanje masnih naslaga u organizmu, do čega dolazi usled povećanog unosa kalorija i njihovog slabog utroška. Ljudi se sve manje kreću, pa se suvišni kilogrami samo nagomilavaju.
– Do epidemije gojaznosti došlo je zbog nepravilne ishrane, odnosno povećanog unosa brze hrane i prostih ugljenih hidrata. Njih ima u grickalicama, keksu, kolačima, čokoladi, svim slatkišima i testu koje je veoma zastupljeno u našoj ishrani – navodi dr Jakovljević.
U MENOPAUZI SE LEPE KILOGRAMI
On naglašava da bismo svi bili i mršaviji i zdraviji kada bismo, kao nekada, jeli više sirovih, tehnološki neobrađenih i nerafinisanih namirnica. Nažalost, umesto toga mi unosimo mnogo hrane koja je vrlo štetna za naše zdravlje.
– Industrijskom preradom iz namirnica se često uklanja najveći deo biološki vrednih sastojaka i dodaju velike količine aditiva, emulgatora, konzervanasa – objašnjava dr Jakovljević i dodaje da treba jesti više ribe, zelenog povrća i voća.
Riba treba da ima prioritet u odnosu na ostale vrste mesa jer sadrži omega-3 i omega-6 masne kiseline koje čuvaju krvne sudove i imaju snažno protivupalno dejstvo.
– Optimalan energetski unos, povećan unos biološki vrednih namirnica i fizička aktivnost ključ su dobrog zdravlja i dugovečnosti – zaključuje naš sagovornik i poručuje ženama u menopauzi da vode računa o ishrani i kretanju jer se one lakše goje i lakše obolevaju.
SALO GUŠI SRCE
Profesor Jakovljević naglašava da osobe s viškom kilograma češće pate od:
- Metaboličkih poremećaja (metaboličkog sindroma, dijabetesa tipa 2, insulinske rezistencije, dislipoproteinemije)
- Bolesti kardiovaskularnog sistema (visokog pritiska, srčane insuficijencije, ishemijske bolesti srca, tromboembolijskih komplikacija, te je u ovim slučajevima češći moždani udar)
- Bolesti respiratornog sistema
- Bolesti gastrointestinalnog trakta (kamena u žučnoj kesi, masne jetre, čira na želucu)
- Poremećaja imunološkog sistema
- Kožnih oboljenja
- Bolesti koštano-mišićnog sistema (artroze, lumbaga).