LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Koje su najmoćnije privrede sveta?
Izvor: rast.rs
Bilo da je u pitanju ekonomska moć, tehnološki razvoj, vojna snaga ili izvozni potrencijal, 10 zemalja izdvajaju se kao sile koje jačaju svoju privredu.
Za neke od zemalja ranijih godina nije se moglo ni pretpostaviti da će se naći na ovakvoj listi, što zbog nedostatka tržišne ekonomije ili zaostale privrede, tako i zbog sukoba kojima su bie izložene.
Ipak, neke od zemalja i dalje se suočavaju se problemima kao što su velika stopa nezaposlenosti, dok sa druge strane, u zemljama koje imaju nisku stopu nataliteta, socijalna davanja mogu u budućnosti biti udar na državni budžet.
1. AMERIKA je i dalje vodeća super sila. Po ekonomskoj veličini parira Kini, može se u vojnom smislu meriti sa Rusijom a tehnološki je napredna kao Japan, a uz to ima i dva i po puta brojniju populaciju.
Svetska ekonomska kriza prvo se i javila u Americi i usled hipotekarne krize, neuspeha investicionih banaka, pada cena nekretnina kao i ograničenih izvora finansiranja gurnula njenu privredu u recesiju sredinom 2008. godine. BDP je imao negativnu stopu rasta do trećeg kvartala 2009. godine čineći ovo najdužim i najdubljim padom njene ekonomije još od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka.
Njen ekonomski rast u 2011. godini iznosio je 1,8% a za 2012. se predviđa njegovo ubrzanje i dostizanje stope od 2,3%. Ipak, njena dominantna pozicija nije potpuno sigurna.
Dugoročni problemi obuhvataju neadekvatnu strukturu investicija u obnovu infrastrukture, rast troškova vezanih za zdravstvenu zaštitu i penzije, starenje nacije, praćeno stagnacijom zarada kod stanovništva sa nižim primanjima, kao i budžetski i trgovinski deficit.
2. Od 2009. godine RUSIJA je bila najveći izvoznik prirodnog gasa, a u vrhu je i po izvozu nafte, čelika i aluminijuma.
Usled pada cene nafte i zatvaranja stranih izvora finansiranja na koje su se ruske firme i banke oslanjale, njena privreda je jedna od najžešće pogođenih ekonomskom krizom.
Nakon ekonomskog pada i negativnog rasta BDP-a od – 7,8%, dolazi do oporavka i u prvom kvartalu 2010. zabeležen je privredni rast, a BDP za tu godinu iznosio je 4%. Dugoročno se suočava sa problemima snižavanja raspoloživosti radne snage, široko rasprostranjene korupcije i lošom infrastrukturom koja zahteva značajne investicije.
3. Od kasnih 70-ih KINA je od zatvorene privrede postala mnogo tržišno otvorenija i njena uloga na globalnom planu znatno je ojačala pa je 2010. godine postala najveći izvoznik na svetu.
Mereno paritetom kupovne moći kineska privreda je 2010. godina bila na drugom mestu posle Amerike. Prati je i po vrednosti usluga koje pruža, dok je po industrijskom i poljoprivrednom autputu premašila Ameriku. Prihod po glavi stanovnika je ipak ispod svetskog proseka.
Globalni ekonomski sunovrat iz 2009. godine doveo je do pada tražnje za kineskim izvoznim proizvodima, ali se brzo oporavila nadmašujući druge zemlje sa rastom BDP-a u 2010. godini za 10%.
4 FRANCUSKA raspolaže nuklearnom električnom energijom i ima uticaja među mnogim afričkim narodima.
Njene vojne snage su uključene u održavanje reda i zakona na globalnom nivou.
Svetsku ekonomsku krizu podnela je bolje od drugih velikih privreda EU najviše zahvaljujući otpornosti domaće tražnje, velikom javnom sektoru i manjoj izloženosti opadanju globalne tražnje, u odnosu na neke druge zemlje.
Njen BDP u 2009. godini pretrpeo je kontrakciju od 2,5%, ali se naredne godine oporavio i bio 1,5%. 2010. javni dug je činio 82% GDP-a, a kao mere štednje ukinute su značajne stimulativne mere, a zamrznut i veliki deo potrošnje Vlade, da bi se budžetski deficit doveo na nivo ispod 3% do 2013. godine, što je gornja granica evro zone.
5. VELIKA BRITANIJA jedna je od vodećih trgovinskih snaga i finansijski centar, treća je po veličini privreda u Evropi.
Poljoprivredni sektor je veoma razvijen, sa visokim stepenom mehanizacije i efikasnosti proizvodi oko 60% potrebne hrane korišćenjem samo 2 odsto radne snage.
Raspolaže velikim rezervama uglja, prirodnog gasa i nafte, međutim zbog pada njihovog nivoa od 2005. godine postala je neto uvoznik energetskih resursa.
Uslužni sektor, posebno bankarstvo, osiguranje i druge usluge poslovnog karaktera čine najveći deo GDP-a, dok industrija nastavlja da gubi na značaju. Među vodećim je zemljama po ulaganju u vojnu industriju.
6. JAPAN nije vojno tako jak, 1odsto BDP-a alocira u te svrhe. Industrijski sektor je veoma zavisan od uvoza sirovina i goriva, i u njegovom razvoju najviše se oslanja na uvoz hrane, goriva i minerala koji se dopremaju vodenim putevima na kojima Kina polaže pravo preimućstva.
Takođe spada u privrede koje su najviše odmakle u tehnološkom razvoju. Ima jako razvijen državni sektor koji je i veći od visoko sofisticiranog privatnog sektora.
Ogroman javni dug, koji premašuje 200% , oslanjanje na izvoz kao izvor daljeg razvoja, visoka koncentracija stanovništva i starenje nacije, problemi su sa kojima se Japan mora obračunati u budućnosti. Ne mogu se zaboraviiti ni posledice zemljotresa, cunamija i nuklearne katastrofe u martu 2011. godine koje su pored ogromne materijalne štete odnele i veliki broj ljudskih života.
7. INDIJA je sedma po veličini i druga najmnogoljudnija nacija na planeti sa ogromnim tržištem koje se sve više otvara.
Ekonomska liberalizacija koja uključuje industrijsku deregulaciju i privatizaciju državnih preduzeća.
Poslužile su kao katalizator privrednog rasta i on je prosečno godišnje iznosio 7% od 1997. godine. Dok je više od polovine radne snage uposleno u poljoprivrednom sektoru, usluge su glavni izvor ekonomskog rasta.
Izvoz koji je činio 15% BDP-a vratio se na nivo pre krize. Izazovi sa kojima se Indija suočava dugoročno su rasprostranjeno siromaštvo, neadekvatna infrastruktura kao i nedovoljan pristup osnovnom i visokom obrazovanju.
8. NEMAČKA ima jaku ekonomiju a njena fiskalna razboritost i izvozno orijentisana konkurentnost doprinele su da postane privreda sa dominantnim uticajem u Evrozoni. Po kriterijumu pariteta kupovne moći, peta je u svetu a vodeća u Evropi.
Izraženo starenje nacije i povećavanje pritisaka na sistem socijalne zaštite zahtevaju strukturne reforme. Najdublja recesija od II Svetskog rata obeležila je 2008. i 2009. godinu. GDP je porastao 2010. godine za 3,6%.
Dalji razvoj najviše se duguje porastu proizvodnje i izvoza, sve više van teritorije EU. Sve značajniji motor ekonomske ekspanzije postaje i domaća tražnja.
9. PAKISTAN ima osmu po značaju oružanu silu i jedina je nacija sa većinskim stanovništvom muslimanske veroispovesti koja raspolaže nuklearnim naoružanjem.
Iako ima izvanredne resurse, decenije internih političkih sporova i nizak nivo stranih investicija dodatno su oslabili taj region. U periodu od 2001. do 2007. godine, međutim nivo siromaštva snizio se za 10%, a Islamabad je kontinuirano uvećavao razvojna ulaganja.
BDP je u periodu od 2004. do 2007. godine rastao u rasponu od 5 – 8%, podstaknut pozitivnim rezultatima u industrijskim i uslužnim sektorima.
OD 2008. godine, usled finansijskih teškoća, Vlada je pristala na stendbaj aranžman MMF-a, dok se 2009. situacija stabilizovala i devizne rezerve ojačale, najviše usled nižih cena nafte i doznaka iz inostranstva.
Najveći izazovi u budućnosti za Pakistan su da osnaži i proširi svoje izvozno tržište, kao i dalja ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, proizvodnju električne energije i slabljenje zavisnosti od stranih ulaganja.
10. BRAZIL sa dovoljno plodnog zemljišta i raspoloživih resursa, kao i dobrim položajem, Brazil sasvim zasluženo može preuzeti poziciju dominantne zemlje u regionu , imajući u vidu sve prisutniji svetski trend povećanja tražnje za hranom, energijom i mineralima.
Čak ni to što ne spada u vojno najjače privrede ne igra važnu ulogu zbog njene geografske izolovanosti. I na globalnom nivou njegova uloga je sve vidljivija, zajedno sa zemljama kao što su Turska i Južna Afrika.
Posle rekordnog rasta u 2007. i 2008. godini, svetska ekonomska kriza pogodila je i ovu zemlju. Nakon dva kvartala koja je provela u recesiji, prva je od privreda koje su pokazale znake oporavka. Kroz porast izvoza GDP je 2010. godine postao pozitivan.
Postaje magnet za strane investicije usled izraženih stopa rasta i visokih kamatnih stopa. Međutim, njen dalji razvitak ograničen je ljudskim kapitalom čiji je obrazovni nivo veoma nizak.
Izvor: rast.rs
Bilo da je u pitanju ekonomska moć, tehnološki razvoj, vojna snaga ili izvozni potrencijal, 10 zemalja izdvajaju se kao sile koje jačaju svoju privredu.
Za neke od zemalja ranijih godina nije se moglo ni pretpostaviti da će se naći na ovakvoj listi, što zbog nedostatka tržišne ekonomije ili zaostale privrede, tako i zbog sukoba kojima su bie izložene.
Ipak, neke od zemalja i dalje se suočavaju se problemima kao što su velika stopa nezaposlenosti, dok sa druge strane, u zemljama koje imaju nisku stopu nataliteta, socijalna davanja mogu u budućnosti biti udar na državni budžet.
1. AMERIKA je i dalje vodeća super sila. Po ekonomskoj veličini parira Kini, može se u vojnom smislu meriti sa Rusijom a tehnološki je napredna kao Japan, a uz to ima i dva i po puta brojniju populaciju.
Svetska ekonomska kriza prvo se i javila u Americi i usled hipotekarne krize, neuspeha investicionih banaka, pada cena nekretnina kao i ograničenih izvora finansiranja gurnula njenu privredu u recesiju sredinom 2008. godine. BDP je imao negativnu stopu rasta do trećeg kvartala 2009. godine čineći ovo najdužim i najdubljim padom njene ekonomije još od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka.
Njen ekonomski rast u 2011. godini iznosio je 1,8% a za 2012. se predviđa njegovo ubrzanje i dostizanje stope od 2,3%. Ipak, njena dominantna pozicija nije potpuno sigurna.
Dugoročni problemi obuhvataju neadekvatnu strukturu investicija u obnovu infrastrukture, rast troškova vezanih za zdravstvenu zaštitu i penzije, starenje nacije, praćeno stagnacijom zarada kod stanovništva sa nižim primanjima, kao i budžetski i trgovinski deficit.
2. Od 2009. godine RUSIJA je bila najveći izvoznik prirodnog gasa, a u vrhu je i po izvozu nafte, čelika i aluminijuma.
Usled pada cene nafte i zatvaranja stranih izvora finansiranja na koje su se ruske firme i banke oslanjale, njena privreda je jedna od najžešće pogođenih ekonomskom krizom.
Nakon ekonomskog pada i negativnog rasta BDP-a od – 7,8%, dolazi do oporavka i u prvom kvartalu 2010. zabeležen je privredni rast, a BDP za tu godinu iznosio je 4%. Dugoročno se suočava sa problemima snižavanja raspoloživosti radne snage, široko rasprostranjene korupcije i lošom infrastrukturom koja zahteva značajne investicije.
3. Od kasnih 70-ih KINA je od zatvorene privrede postala mnogo tržišno otvorenija i njena uloga na globalnom planu znatno je ojačala pa je 2010. godine postala najveći izvoznik na svetu.
Mereno paritetom kupovne moći kineska privreda je 2010. godina bila na drugom mestu posle Amerike. Prati je i po vrednosti usluga koje pruža, dok je po industrijskom i poljoprivrednom autputu premašila Ameriku. Prihod po glavi stanovnika je ipak ispod svetskog proseka.
Globalni ekonomski sunovrat iz 2009. godine doveo je do pada tražnje za kineskim izvoznim proizvodima, ali se brzo oporavila nadmašujući druge zemlje sa rastom BDP-a u 2010. godini za 10%.
4 FRANCUSKA raspolaže nuklearnom električnom energijom i ima uticaja među mnogim afričkim narodima.
Njene vojne snage su uključene u održavanje reda i zakona na globalnom nivou.
Svetsku ekonomsku krizu podnela je bolje od drugih velikih privreda EU najviše zahvaljujući otpornosti domaće tražnje, velikom javnom sektoru i manjoj izloženosti opadanju globalne tražnje, u odnosu na neke druge zemlje.
Njen BDP u 2009. godini pretrpeo je kontrakciju od 2,5%, ali se naredne godine oporavio i bio 1,5%. 2010. javni dug je činio 82% GDP-a, a kao mere štednje ukinute su značajne stimulativne mere, a zamrznut i veliki deo potrošnje Vlade, da bi se budžetski deficit doveo na nivo ispod 3% do 2013. godine, što je gornja granica evro zone.
5. VELIKA BRITANIJA jedna je od vodećih trgovinskih snaga i finansijski centar, treća je po veličini privreda u Evropi.
Poljoprivredni sektor je veoma razvijen, sa visokim stepenom mehanizacije i efikasnosti proizvodi oko 60% potrebne hrane korišćenjem samo 2 odsto radne snage.
Raspolaže velikim rezervama uglja, prirodnog gasa i nafte, međutim zbog pada njihovog nivoa od 2005. godine postala je neto uvoznik energetskih resursa.
Uslužni sektor, posebno bankarstvo, osiguranje i druge usluge poslovnog karaktera čine najveći deo GDP-a, dok industrija nastavlja da gubi na značaju. Među vodećim je zemljama po ulaganju u vojnu industriju.
6. JAPAN nije vojno tako jak, 1odsto BDP-a alocira u te svrhe. Industrijski sektor je veoma zavisan od uvoza sirovina i goriva, i u njegovom razvoju najviše se oslanja na uvoz hrane, goriva i minerala koji se dopremaju vodenim putevima na kojima Kina polaže pravo preimućstva.
Takođe spada u privrede koje su najviše odmakle u tehnološkom razvoju. Ima jako razvijen državni sektor koji je i veći od visoko sofisticiranog privatnog sektora.
Ogroman javni dug, koji premašuje 200% , oslanjanje na izvoz kao izvor daljeg razvoja, visoka koncentracija stanovništva i starenje nacije, problemi su sa kojima se Japan mora obračunati u budućnosti. Ne mogu se zaboraviiti ni posledice zemljotresa, cunamija i nuklearne katastrofe u martu 2011. godine koje su pored ogromne materijalne štete odnele i veliki broj ljudskih života.
7. INDIJA je sedma po veličini i druga najmnogoljudnija nacija na planeti sa ogromnim tržištem koje se sve više otvara.
Ekonomska liberalizacija koja uključuje industrijsku deregulaciju i privatizaciju državnih preduzeća.
Poslužile su kao katalizator privrednog rasta i on je prosečno godišnje iznosio 7% od 1997. godine. Dok je više od polovine radne snage uposleno u poljoprivrednom sektoru, usluge su glavni izvor ekonomskog rasta.
Izvoz koji je činio 15% BDP-a vratio se na nivo pre krize. Izazovi sa kojima se Indija suočava dugoročno su rasprostranjeno siromaštvo, neadekvatna infrastruktura kao i nedovoljan pristup osnovnom i visokom obrazovanju.
8. NEMAČKA ima jaku ekonomiju a njena fiskalna razboritost i izvozno orijentisana konkurentnost doprinele su da postane privreda sa dominantnim uticajem u Evrozoni. Po kriterijumu pariteta kupovne moći, peta je u svetu a vodeća u Evropi.
Izraženo starenje nacije i povećavanje pritisaka na sistem socijalne zaštite zahtevaju strukturne reforme. Najdublja recesija od II Svetskog rata obeležila je 2008. i 2009. godinu. GDP je porastao 2010. godine za 3,6%.
Dalji razvoj najviše se duguje porastu proizvodnje i izvoza, sve više van teritorije EU. Sve značajniji motor ekonomske ekspanzije postaje i domaća tražnja.
9. PAKISTAN ima osmu po značaju oružanu silu i jedina je nacija sa većinskim stanovništvom muslimanske veroispovesti koja raspolaže nuklearnim naoružanjem.
Iako ima izvanredne resurse, decenije internih političkih sporova i nizak nivo stranih investicija dodatno su oslabili taj region. U periodu od 2001. do 2007. godine, međutim nivo siromaštva snizio se za 10%, a Islamabad je kontinuirano uvećavao razvojna ulaganja.
BDP je u periodu od 2004. do 2007. godine rastao u rasponu od 5 – 8%, podstaknut pozitivnim rezultatima u industrijskim i uslužnim sektorima.
OD 2008. godine, usled finansijskih teškoća, Vlada je pristala na stendbaj aranžman MMF-a, dok se 2009. situacija stabilizovala i devizne rezerve ojačale, najviše usled nižih cena nafte i doznaka iz inostranstva.
Najveći izazovi u budućnosti za Pakistan su da osnaži i proširi svoje izvozno tržište, kao i dalja ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, proizvodnju električne energije i slabljenje zavisnosti od stranih ulaganja.
10. BRAZIL sa dovoljno plodnog zemljišta i raspoloživih resursa, kao i dobrim položajem, Brazil sasvim zasluženo može preuzeti poziciju dominantne zemlje u regionu , imajući u vidu sve prisutniji svetski trend povećanja tražnje za hranom, energijom i mineralima.
Čak ni to što ne spada u vojno najjače privrede ne igra važnu ulogu zbog njene geografske izolovanosti. I na globalnom nivou njegova uloga je sve vidljivija, zajedno sa zemljama kao što su Turska i Južna Afrika.
Posle rekordnog rasta u 2007. i 2008. godini, svetska ekonomska kriza pogodila je i ovu zemlju. Nakon dva kvartala koja je provela u recesiji, prva je od privreda koje su pokazale znake oporavka. Kroz porast izvoza GDP je 2010. godine postao pozitivan.
Postaje magnet za strane investicije usled izraženih stopa rasta i visokih kamatnih stopa. Međutim, njen dalji razvitak ograničen je ljudskim kapitalom čiji je obrazovni nivo veoma nizak.