Valjda je to ovo:
Mahonia aquifolium - Mahonija
Mahonia aquifolium pripada porodici Berberidaceae, u nas poznata pod imenom Žutilovka. Poreklom je iz zapadnog dela severne Amerike, a prirodna staništa mogu se pronaći na prostoru od Kalifornije do Britanske Kolumbije.
Ime je dobila po američkom rasadničaru Bernardu McMahonu iz Filadelfije. U Europu je donijeta 1823. godine na područje Velike Britanije.
Pripada rodu sa oko 70 vrsta a neke vrste su jako slične i teško ih je razlikovati. Mahonija u prirodnim staništima raste na vlažnim, svježim i zasenjenim područjima. Vrsta je koja dobro podnosi mraz i sušu. To je zimzelen žbun, visine od 0.5-2 m koji podjednako dobro uspeva u senci i na suncu. Odlično napreduje na krečnjačkoj podlozi i dobro podnosi sušu i gradsko zagađenje. Raste dosta sporo ali je veoma pogodna za sadnju na kosinama. Listovi su neparno perasti, dugi i do 20 cm, sastavljeni su od 5-9 kožastih, jajolikih, tamnozelenih, sjajnih i na rubovima bodljikavo nazubljenih listića bez peteljke; koji zimi poprimaju bronzano-smeđu, pa čak i purpurnu boju. Mladi listovi su crvene boje i predstavljaju zanimljiv kontrast u odnosu na ostatak biljke.
Cvasti mahonije su dvospolni i žuti; skupljeni su u uspravnim, gustim i metličasto-grozdastim cvastima na vršnim granama; cveta od marta do juna u našem podneblju. Gusto su raspoređeni, opojnog mirisa i privlače insekte. U toku sezone, na mestu cvetova (stvaraju se plodovi – male plavo-crne do sivkasto-modre bobice, presvučene voštanom prevlakom. Grozdovi ovih bobica nalaze se na tankim stapkama, veličine do 8 mm u promeru, gotovo crne ispod plavkaste nahuke. Sadrže 2-6 semenki i imaju intenzivno crveni sok. Ostaju na granama tokom cele zime, veoma su privlačne za ptice. Plodovi su nakiseli i trpki, ako se konzumiraju u većoj količini mogu izazvati mučninu, povraćanje i proliv.
U Severnoj Americi plodovi se koriste u proizvodnji alkoholnih pića, a u evropskim zemljama sok koji je izrazito crvene boje koristi se kao prehrambena boja u poslastičarstvu. Mešanjem bobica mahonije sa drugim voćem pripremaju se veoma ukusne marmelade, slatka i želei. Drvenasti deo stabljike i korena može se koristiti u medicinske svrhe; od nedavno je poznata i u lečenju psorijaze.
Od kada je doneta u zapadne predele Evrope, kao retka i tražena biljka, brzo je probila granice ornamentalnih vrtova i kolonizovala okolne šume koje se nalaze u pojasu umereno kontinentalne klime. Vrlo dobro raste u senci viših biljaka. Dobro podnosi zagađen vazduh pa je prikladna i za gradsko zelenilo ili parkove.
Nije zahtevna, zimootporna je, podnosi temperature i do -20°C, odlično podnosi duge sušne periode bez zalivanja i nege, ne traži đubrenje. Mahonija se prilagodjava svakom tipu zemljišta i osvetljenosti. Najbolji položaj je sa nekoliko časova jutarnjeg sunca. Najbolji utisak dobija se ako se gaji više biljaka na jednom mestu. Da bi održala pravilnu formu treba orezati nekoliko najviših grana svakog proleća, pre nego krene vegetacija, kako bi se podstakli novi izbojci. U proleće ukloniti i sve oštećene i osušene grane, a snažniji rez načinite svakih nekoliko godina.
Razmnožava se pomoću semena, vršnih reznica (u jesen i zimu i to poludrvenastim reznicama) i korenovih izdanaka. Često se dogodi da se sama zasije. Seme je veoma visoke klijavosti, ali može se desiti da ne dobijete biljku kakvu ste želeli već neki od varijeteta.
Ukoliko je zima jaka, može se desiti da opadne lišce. U tom slučaju orezati grane jače nego obično.
Ne preporučuje se duži boravak u prostoriji u kojoj se nalazi cvet mahonije, jer je veoma opojnog mirisa, te se mogu javiti glavobolje i mučnina. Ukoliko ipak dobijete ove simptome, odmah duboko udišite sveže mlevenu kafu ili popijte šoljicu crne kafe. Nema većih poteškoća s bolestima ili štetočinama. Ukoliko ih ipak primetite, jednostavno ih uklonite zajedno sa lišćem koje su okupirale.
Tekst kopiran sa sajta -bastovanstvo.
-------------------------