- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.036
Кога сте хтели, а нисте смели
Психоаналитичар Брет Кар објавио књигу о сексуалним фантазијама и нашим неоствареним љубавним жељама. Са ким спавамо, а кога сањамо
Аутор Срђан Печеничић
Поред складног и уређеног живота, сталног партнера, дипломе престижног универзитета, креативног посла, пријатеља напретек, и новца за бацање, господин Смит је остао заробљен у својим најинтимнијим менталним сликама и није успео да са својом партнерком оствари блискији контакт…
Ова је само једна од хиљаду прича пацијената који се муче са блискошћу и сексуалношћу, а којих се наслушао Брет Кар, брачни психотерапеут са Тависток института за медицинску психологију у Лондону, па одлучио да уради опсежно истраживање о сексуалним фантазијама. Кар је резултате сабрао у књизи „Секс и психа”, а његову књигу објавила је и наша издавачка кућа „Клио” у преводу Ксеније Влатковић.
– Можда нисмо до краја свесни тога, али секс је вероватно најосетљивији барометар чврстине везе између двоје љубавника, а када се у једну везу увуку демони занемаривања, сексуални живот почиње да испашта – каже Брет Кар примећујући да се партнери тада окрећу секс-играчкама, а не схватају да ће се узбуђење у кревету вратити тек кад почну да разговарају о несугласицама које су се таложиле месецима и годинама.
Кар је, наиме, унајмио истраживачки тим и сакупио базу изјава од 25.000 Британаца. Интервју са испитаницима, добровољцима, трајао је пет часова, и састојао се од питања о њиховој породици, сексуалном понашању и фантазијама. Запањујуће је, каже Кар, да за тако дугачак период ниједан испитаник није затражио да оде у тоалет, што говори о интензитету са којим су се удубљивали у разговор. Већина je о тајнама причала први пут, осетивши након тога растерећење пошто овог психоаналитичара никад више у животу неће видети. Реч је, пише Кар, о сасвим пристојним људима, без знакова психозе, али су се њихове фантазије претвориле у „учаурене туморе”, изазивајући у њима стид и грижу савести.
Послушајмо неке од „пристојнијих” маштарија: „прижељкујем да сам насукан на пустом острву са плавушом из мојих снова”, „на ливади са женом мога друга”, „да сам на броду са гомилом прсатих жена”, „да ме снимају а онда да се сниматељ прикључи”, „тројка”, „нежно али моћно”, „секс са мужем какав смо имали пре брака”, али и „срећна сам са својим партнером, па ми нису потребне фантазије”…
На основу одговора Кар је закључивао шта представља „нормалне” сексуалне фантазије, да ли их свако има, треба ли бринути ако их немамо, да ли причати о њима партнерима и пријатељима, да ли смо досадни ако фантазирамо о „обичном” сексу, управљамо ли ми фантазијама или оне нама…
Аутор објашњава да дословце свака сексуално зрела одрасла особа смишља сексуалне фантазије. Често је реч о безазленој личној занимацији и „мало безобразлука који никоме не шкоди”, али подсећа да жеље ове врсте и те како знају да нам стварност претворе у пакао…
Испитаници су у фантазијама махом неверни јер, како су изјавили, не желе да фантазирају о свом партнеру са којим су се пре сат времена посвађали, истом оном који је потрошио сав заједнички новац и угушио их бескрајним причама о досадном колеги са посла. Зашто да фантазирам о свом мужу, дежмекастом књиговођи из Басилдона, кад могу о Елвису Прислију, питала се испитаница. Млади, пак, маштају о познатим личностима: Бритни Спирс, Џулија Робертс, Роби Вилијамс, Тони Блер (!)… Аутор се потом позабавио егзибиционистима, фетишистима, некрофиличарима, инцестуознима…
Све у свему, Карова књига чита се као роман. Он не набраја већ тумачи, анализира и мотивише наше, често несвесне, жеље и поступке. Може се рећи и да буди прљаву машту (ако неко то уопште очекује), али, поред повремених бескрајно смешних идеја, заправо открива спектар тананих нити у дубинама људске психе, које често кријемо и од нас самих. У већини случајева, каже Кар, познато нам је име особе у нашем кревету, али је наш партнер много мање сигуран како се зове особа која спава у нашој глави…
М. Сретеновић
објављено: 05.11.2010.
Извор: Политика
Психоаналитичар Брет Кар објавио књигу о сексуалним фантазијама и нашим неоствареним љубавним жељама. Са ким спавамо, а кога сањамо
Аутор Срђан Печеничић
Поред складног и уређеног живота, сталног партнера, дипломе престижног универзитета, креативног посла, пријатеља напретек, и новца за бацање, господин Смит је остао заробљен у својим најинтимнијим менталним сликама и није успео да са својом партнерком оствари блискији контакт…
Ова је само једна од хиљаду прича пацијената који се муче са блискошћу и сексуалношћу, а којих се наслушао Брет Кар, брачни психотерапеут са Тависток института за медицинску психологију у Лондону, па одлучио да уради опсежно истраживање о сексуалним фантазијама. Кар је резултате сабрао у књизи „Секс и психа”, а његову књигу објавила је и наша издавачка кућа „Клио” у преводу Ксеније Влатковић.
– Можда нисмо до краја свесни тога, али секс је вероватно најосетљивији барометар чврстине везе између двоје љубавника, а када се у једну везу увуку демони занемаривања, сексуални живот почиње да испашта – каже Брет Кар примећујући да се партнери тада окрећу секс-играчкама, а не схватају да ће се узбуђење у кревету вратити тек кад почну да разговарају о несугласицама које су се таложиле месецима и годинама.
Кар је, наиме, унајмио истраживачки тим и сакупио базу изјава од 25.000 Британаца. Интервју са испитаницима, добровољцима, трајао је пет часова, и састојао се од питања о њиховој породици, сексуалном понашању и фантазијама. Запањујуће је, каже Кар, да за тако дугачак период ниједан испитаник није затражио да оде у тоалет, што говори о интензитету са којим су се удубљивали у разговор. Већина je о тајнама причала први пут, осетивши након тога растерећење пошто овог психоаналитичара никад више у животу неће видети. Реч је, пише Кар, о сасвим пристојним људима, без знакова психозе, али су се њихове фантазије претвориле у „учаурене туморе”, изазивајући у њима стид и грижу савести.
Послушајмо неке од „пристојнијих” маштарија: „прижељкујем да сам насукан на пустом острву са плавушом из мојих снова”, „на ливади са женом мога друга”, „да сам на броду са гомилом прсатих жена”, „да ме снимају а онда да се сниматељ прикључи”, „тројка”, „нежно али моћно”, „секс са мужем какав смо имали пре брака”, али и „срећна сам са својим партнером, па ми нису потребне фантазије”…
На основу одговора Кар је закључивао шта представља „нормалне” сексуалне фантазије, да ли их свако има, треба ли бринути ако их немамо, да ли причати о њима партнерима и пријатељима, да ли смо досадни ако фантазирамо о „обичном” сексу, управљамо ли ми фантазијама или оне нама…
Аутор објашњава да дословце свака сексуално зрела одрасла особа смишља сексуалне фантазије. Често је реч о безазленој личној занимацији и „мало безобразлука који никоме не шкоди”, али подсећа да жеље ове врсте и те како знају да нам стварност претворе у пакао…
Испитаници су у фантазијама махом неверни јер, како су изјавили, не желе да фантазирају о свом партнеру са којим су се пре сат времена посвађали, истом оном који је потрошио сав заједнички новац и угушио их бескрајним причама о досадном колеги са посла. Зашто да фантазирам о свом мужу, дежмекастом књиговођи из Басилдона, кад могу о Елвису Прислију, питала се испитаница. Млади, пак, маштају о познатим личностима: Бритни Спирс, Џулија Робертс, Роби Вилијамс, Тони Блер (!)… Аутор се потом позабавио егзибиционистима, фетишистима, некрофиличарима, инцестуознима…
Све у свему, Карова књига чита се као роман. Он не набраја већ тумачи, анализира и мотивише наше, често несвесне, жеље и поступке. Може се рећи и да буди прљаву машту (ако неко то уопште очекује), али, поред повремених бескрајно смешних идеја, заправо открива спектар тананих нити у дубинама људске психе, које често кријемо и од нас самих. У већини случајева, каже Кар, познато нам је име особе у нашем кревету, али је наш партнер много мање сигуран како се зове особа која спава у нашој глави…
М. Сретеновић
објављено: 05.11.2010.
Извор: Политика
