Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Kockanje kao omča
S porastom broja legalnih i nelegalnih mesta za klađenje, sve je više i kockarskih zavisnika. Stručnjaci: to je bolest zavisnosti. Sve više žrtava
Veliki kockar postao sam s malim ulozima. Prvo sam popunjavao listiće u sportskoj kladionici da bih ubrzo stigao do evropskih kockarnica, u kojima se, kao rulet, zavrteo ceo moj život. Dušu sam odavno prodao đavolu, ali to nije bio dovoljan ulog. Kocka mi je pojela sve, uništila porodicu. I kad pomislim da je kraj, da nemam više, đavo me namami, kao da neka tuđa ruka pokreće moju! Oči mi zažagre, srce počne ubrzano da lupa, prsti se tresu dok čekam moj broj i izgubljenu sreću...
Dragan E. (32) pola života je kockar. U privatnu beogradsku kliniku za lečenje bolesti zavisnosti došao je uz suze očajne majke. Jedan je od hiljada unesrećenih kojima je, sve što su imali, uzela - kocka.
Da li je kocka porok ili bolest?
Stručnjaci kažu da je nekontrolisano kockanje više od strasti, još više od poroka! To je, tvrde, bolest zavisnosti. Zavisnik od kockanja postaje se polako, kao narkoman koji sa lakih prelazi na teške droge. Počne sa malim ulozima na tiketima, prelazi na klađenje. Ako ga na početku posluži sreća, kockanje počne da ga opseda. Rulet ga, sigurno, već negde čeka!
- Bolest se najčešće manifestuje kada pacijent prestane da kontroliše svoje ponašanje i kada čitav život, sve aktivnosti i želje svede samo na kockarsku požudu - kaže Ana Pejić, neuropsihijatar.
Dragan ne zna kada je dečačka zabava postala kockarska strast. Zahvaljujući roditeljima, situiranim intelektualcima, uspeo je da završi školu, ali ga posao i zasnivanje porodice nisu interesovali. Njegova jedina preokupacija bila je analiza igre i mogućnost novog uloga. Postajao je sve više otuđen, zamišljen, agresivan, nesiguran.
Kockanje je veliko uzbuđenje, koje ne mogu da poredim ni sa čim, čak ni sa orgazmom, priča Dragan, kome je otac, profesor, umro od tuge, a majka se teško razbolela. Iz prostranog stana u centru iselili su se na periferiju, kao podstanari. Automobil su prodali jer je bio kockarski dug, a stan - kamata.
Klinika za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje svoj program bazirala je na porodičnom lečenju. Jer, nikada nije ugrožen samo kockar, nego cela porodica.
Prema programu sistemske porodične terapije, pacijent ostaje na bolničkom lečenju sa najbližim članom porodice šest nedelja, gde prolazi kroz sistem grupnih terapija. Proces se nastavlja narednih godinu dana, kada pacijent učestvuje u rehabilitacionoj grupi. Uključuje se u klub zavisnika od kockanja, u kome su ljudi koji prolaze kroz slične probleme. Važan je efekat grupe jer individualna psihoterapija ne donosi takve rezultate.
- Iako mnogobrojni simptomi ukazuju na zavisnost od kocke, problem postaje vidljiv tek kada dugovi više ne mogu da se prate - kaže psiholog dr Marina Vasović. - Prema svetskim standardima, lekari bolest dele na tri razvojne faze. Posle faze dobitka nastupa - faza gubitka, a sledi poslednja - faza očaja.
Ne mogu se svi kockari smatrati patološkim (koji život podređuju kockanju i zavisni su od adrenalina). Ima, istina, i „normativnih“, koji to rade iz zabave i koji znaju da se zaustave. Granica je, međutim, tanka. Neizvesno je, smatra dr Vasović, kada će zabava postati „više od igre“.
Pacijenti su svih uzrasta i obrazovanja, najviše između 20 i 30 godina života sa višegodišnjim kockarskim stažom. Frapantan je podatak da petinu patološke kockarske populacije čine srednjoškolci. Stručnjaci se slažu da objašnjenje leži u dostupnosti mesta za klađenje, nedostatku prijemčivijih sadržaja i nedovoljnim roditeljskim nadzorom. Svetska zdravstvena organizacija kockanje definiše kao bolest poremećaja navike impulsa! Država ga najčešće svodi na lični problem, odnosno problem porodice i najbližeg okruženja.
Iskustva stručnjaka govore da većini kockara novac nije bitan u smislu zarade, već kao mogućnost sledećeg uloga. Kockari prvo potroše sve što imaju, onda počinju da kradu od roditelja, iznose stvari iz kuće. Novac pozajmljuju, a kako ne uspeju da ga vrate, neretko se odaju kriminalu.
PERA ZELEMBAĆ
BaŠ kao u Lazinoj pripovetki „Prvi put sa ocem na jutrenje“, oko kockara se uvek nađe neki Pera Zelembać. Prijatelj pozajmljivač dobro je upoznat sa materijalnom situacijom i socijalnim statusom porodice kockara. Rado daje novac na zajam, a vešto naplaćuje kamatu. Kockarski dugovi uništili su mnoge porodice, koje su zbog zelenaških kamata prodavale imovinu, sve što su godinama očevi i dedovi stvarali i kućili.
ZAKON I STVARNOST
Iako je Zakonom o igrama na sreću definisano šta je kocka i doneti propisi koji regulišu minimalnu udaljenost kockarnice od škole (pola kilometra najmanje), u Srbiji je primetan porast broja mesta za legalno kockanje. Igre na sreću doživele su ekspanziju, otvoreno je na hiljade legalnih i nelegalnih kockarnica i kladionioca, koje su, kako je pokazalo jedno istraživanje, podelile Srbiju na one koji od nje kao od visokoprofitabilne grane zarađuju i one koji zbog nje pate i boluju.
PROFIL KOCKARA
PatoloŠki kockar ima simptome emocionalne rastrojenosti, nesposoban je da prihvati realnost, emocionalno je nesiguran, nezreo, fali mu samopouzdanja.
- Nervozan je, svadljiv, nezainteresovan, bled, najbolje se oseća kada se kocka - kaže dr Vasović. - Patološki kockari imaju potrebu za samouništenjem. Snevaju san koji nikada ne ostvare.
Violeta Talović, Večernje novosti 26. jun 2010.
S porastom broja legalnih i nelegalnih mesta za klađenje, sve je više i kockarskih zavisnika. Stručnjaci: to je bolest zavisnosti. Sve više žrtava
Veliki kockar postao sam s malim ulozima. Prvo sam popunjavao listiće u sportskoj kladionici da bih ubrzo stigao do evropskih kockarnica, u kojima se, kao rulet, zavrteo ceo moj život. Dušu sam odavno prodao đavolu, ali to nije bio dovoljan ulog. Kocka mi je pojela sve, uništila porodicu. I kad pomislim da je kraj, da nemam više, đavo me namami, kao da neka tuđa ruka pokreće moju! Oči mi zažagre, srce počne ubrzano da lupa, prsti se tresu dok čekam moj broj i izgubljenu sreću...
Dragan E. (32) pola života je kockar. U privatnu beogradsku kliniku za lečenje bolesti zavisnosti došao je uz suze očajne majke. Jedan je od hiljada unesrećenih kojima je, sve što su imali, uzela - kocka.
Da li je kocka porok ili bolest?
Stručnjaci kažu da je nekontrolisano kockanje više od strasti, još više od poroka! To je, tvrde, bolest zavisnosti. Zavisnik od kockanja postaje se polako, kao narkoman koji sa lakih prelazi na teške droge. Počne sa malim ulozima na tiketima, prelazi na klađenje. Ako ga na početku posluži sreća, kockanje počne da ga opseda. Rulet ga, sigurno, već negde čeka!
- Bolest se najčešće manifestuje kada pacijent prestane da kontroliše svoje ponašanje i kada čitav život, sve aktivnosti i želje svede samo na kockarsku požudu - kaže Ana Pejić, neuropsihijatar.
Dragan ne zna kada je dečačka zabava postala kockarska strast. Zahvaljujući roditeljima, situiranim intelektualcima, uspeo je da završi školu, ali ga posao i zasnivanje porodice nisu interesovali. Njegova jedina preokupacija bila je analiza igre i mogućnost novog uloga. Postajao je sve više otuđen, zamišljen, agresivan, nesiguran.
Kockanje je veliko uzbuđenje, koje ne mogu da poredim ni sa čim, čak ni sa orgazmom, priča Dragan, kome je otac, profesor, umro od tuge, a majka se teško razbolela. Iz prostranog stana u centru iselili su se na periferiju, kao podstanari. Automobil su prodali jer je bio kockarski dug, a stan - kamata.
Klinika za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje svoj program bazirala je na porodičnom lečenju. Jer, nikada nije ugrožen samo kockar, nego cela porodica.
Prema programu sistemske porodične terapije, pacijent ostaje na bolničkom lečenju sa najbližim članom porodice šest nedelja, gde prolazi kroz sistem grupnih terapija. Proces se nastavlja narednih godinu dana, kada pacijent učestvuje u rehabilitacionoj grupi. Uključuje se u klub zavisnika od kockanja, u kome su ljudi koji prolaze kroz slične probleme. Važan je efekat grupe jer individualna psihoterapija ne donosi takve rezultate.
- Iako mnogobrojni simptomi ukazuju na zavisnost od kocke, problem postaje vidljiv tek kada dugovi više ne mogu da se prate - kaže psiholog dr Marina Vasović. - Prema svetskim standardima, lekari bolest dele na tri razvojne faze. Posle faze dobitka nastupa - faza gubitka, a sledi poslednja - faza očaja.
Ne mogu se svi kockari smatrati patološkim (koji život podređuju kockanju i zavisni su od adrenalina). Ima, istina, i „normativnih“, koji to rade iz zabave i koji znaju da se zaustave. Granica je, međutim, tanka. Neizvesno je, smatra dr Vasović, kada će zabava postati „više od igre“.
Pacijenti su svih uzrasta i obrazovanja, najviše između 20 i 30 godina života sa višegodišnjim kockarskim stažom. Frapantan je podatak da petinu patološke kockarske populacije čine srednjoškolci. Stručnjaci se slažu da objašnjenje leži u dostupnosti mesta za klađenje, nedostatku prijemčivijih sadržaja i nedovoljnim roditeljskim nadzorom. Svetska zdravstvena organizacija kockanje definiše kao bolest poremećaja navike impulsa! Država ga najčešće svodi na lični problem, odnosno problem porodice i najbližeg okruženja.
Iskustva stručnjaka govore da većini kockara novac nije bitan u smislu zarade, već kao mogućnost sledećeg uloga. Kockari prvo potroše sve što imaju, onda počinju da kradu od roditelja, iznose stvari iz kuće. Novac pozajmljuju, a kako ne uspeju da ga vrate, neretko se odaju kriminalu.
PERA ZELEMBAĆ
BaŠ kao u Lazinoj pripovetki „Prvi put sa ocem na jutrenje“, oko kockara se uvek nađe neki Pera Zelembać. Prijatelj pozajmljivač dobro je upoznat sa materijalnom situacijom i socijalnim statusom porodice kockara. Rado daje novac na zajam, a vešto naplaćuje kamatu. Kockarski dugovi uništili su mnoge porodice, koje su zbog zelenaških kamata prodavale imovinu, sve što su godinama očevi i dedovi stvarali i kućili.
ZAKON I STVARNOST
Iako je Zakonom o igrama na sreću definisano šta je kocka i doneti propisi koji regulišu minimalnu udaljenost kockarnice od škole (pola kilometra najmanje), u Srbiji je primetan porast broja mesta za legalno kockanje. Igre na sreću doživele su ekspanziju, otvoreno je na hiljade legalnih i nelegalnih kockarnica i kladionioca, koje su, kako je pokazalo jedno istraživanje, podelile Srbiju na one koji od nje kao od visokoprofitabilne grane zarađuju i one koji zbog nje pate i boluju.
PROFIL KOCKARA
PatoloŠki kockar ima simptome emocionalne rastrojenosti, nesposoban je da prihvati realnost, emocionalno je nesiguran, nezreo, fali mu samopouzdanja.
- Nervozan je, svadljiv, nezainteresovan, bled, najbolje se oseća kada se kocka - kaže dr Vasović. - Patološki kockari imaju potrebu za samouništenjem. Snevaju san koji nikada ne ostvare.
Violeta Talović, Večernje novosti 26. jun 2010.