S čime sve proizvođači mešaju mleveno meso
Kobasice i salame pune kostiju
Izvor: Blic Marija Škrbić | 18. 03. 2011. - 00:02h | Foto: O.Bunić
BEOGRAD - Nedavno sam, posle dužeg vremena, kupila pileći parizer. Prvo ga je probao muž, koji mi je odmah prigovorio da sam kupila “smeće puno kostiju”, ali se nisam osvrtala. Da nije šala, brzo sam se uverila i sama jer je malo falilo da sa prvim zalogajem polomim zube. U besu sam celu kobasicu odmah bacila u đubre i sada mi je žao što nisam pozvala inspekciju, pogotovo što je reč o poznatom i priznatom proizvođaču - ispričala je za “Blic” Dragica R. iz Beograda, što je samo još jedna potvrda sumnji da se u proizvode od mlevenog mesa stavlja gotovo sav otpad od zaklanih živiotinja.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), kaže za “Blic” da ga iskustvo ove Beograđanke nimalo ne čudi jer je, kaže, javna tajna da se u parizere, viršle i ostale polutrajne kobasice stavlja sve. Od mesa kome je istekao rok trajanja preko njuški, repova, jezika, ušiju, kože, tetiva, loja, limfnih čvorova, pljuvačnih žlezda, iznutrica, sve do kostiju i papaka. Sve to se melje i meša sa mesom, sojom i aditivima. Na taj način, kaže, proizvođači obezbeđuju veće zarade.
NIŠTA SE NE BACA
- Ništa se ne baca, mesni otpad u Srbiji jednostavno ne postoji, pa ni kerove više ne možete videti ispred klanica. Na deklaracijama mesnih prerađevina ne postoji nikakav trag od čega su ti proizvodi napravljeni, a proizvođače za takvo poslovanje niko ne kažnjava. Znaju da će kada potplate inspektora biti mirni i da ih niko neće dirati. Postali su bahati jer misle da im niko ništa ne može. Zato od novog ministra trgovine i poljoprivrede očekujem da se ozbiljno pozabavi svim klanicama i proizvođačima mesnih prerađevina u Srbiji - kaže Papović i dodaje da kao pomoć inspektorima u ovom poslu na raspolaganju stoje ljudi iz svih 25 organizacija koje posluju u okviru NOPS-a.
Radnici u mesnoj industriji o sastavu proizvoda koje prave ne govore javno, ali nije tajna da upravo zbog toga što znaju šta prave, oni u svojoj ishrani ne upotrebljavju jeftinije industrijske mesne prerađevine. Tehnolozi o ovoj temi pak pričaju isključivo sa aspekta pravilnika jer, kažu, u sastav ovih proizvoda po zakonu sme da uđe samo ono što je pravilnicima i propisano.
Dr Ilija Vuković, profesor na katedri za higijenu i tehnologiju mesa na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, kaže da se u proizvode od mesa ne stavlja otpad, već sirovine i proizvodi koji moraju da ispunjavaju odgovarajuće zahteve u pogledu svoje ispravnosti i kvaliteta. Jedna od njih je i “mehanički separisano meso” (MSM).
OBAVEZNO PROČITATI DEKLARACIJU
- MSM je proizvod dobijen mehaničkim odvajanjem mesa od kostiju, koje na njima ostaje posle ručnog otkoštavanja. Ovaj proizvod ne sme da se dobija od kostiju glave i repa, zatim bedrene i lakatne kosti i kostiju potkolenice i podlaktice, a kod živine od glava, vratova i nogu - objašnjava dr Vuković.
Profesor objašnjava da MSM mora da sadrži najmanje 13 odsto proteina. Sadržaj kalcijuma (koji potiče uglavnom od kostiju) mora da je manji od 0,18 odsto, veličina čestica kostiju mora da je manja od 0,5 mm. Proizvod mora da se upotrebi istog dana kada je proizveden, i to u objektu u kome je dobijen. U promet može da se stavi jedino ako je zamrznut i kao takav može biti održiv do tri meseca.
- Upotreba mehanički separisanog mesa dozvoljena je za upotrebu samo u proizvodnji barenih kobasica i jetrenih kobasica i pašteta, a to su proizvodi koji se konzervišu toplotnom obradom. Upotrebljena količina MSM nije ograničena, pa zato kupci pre kupovine uvek moraju dobro da pročitaju deklaraciju, posebno sastav proizvoda. Kvalitetniji proizvodi ne sadrže ili mogu da sadrže malo MSM, dok u sastavu manje kvalitetnih proizvoda iz navedenih grupa kobasica veći deo može da čini MSM. Nalaz većih ostataka od kostiju u parizeru ili u bilo kojoj barenoj kobasici je pokazatelj da proizvođač ne poštuje propise - kaže dr Vuković.
Inspekcija: Kosti u parizerima zabranjene
U Veterinarskoj inspekciji kažu da je upotreba kostiju za pravljenje parizera, viršli i sličnih proizvoda zabranjena, i da im takve slučajeve još niko od potrošača nije prijavio.
- Ukoliko neko nađe kosti u ovim proizvodima, treba odmah da se javi dežurnoj veterinarskoj inspekciji. Broj u Beogradu je 011-665-6015 ili 011-665-6019 - kažu u ovoj inspekciji.
Kobasice i salame pune kostiju
Izvor: Blic Marija Škrbić | 18. 03. 2011. - 00:02h | Foto: O.Bunić
BEOGRAD - Nedavno sam, posle dužeg vremena, kupila pileći parizer. Prvo ga je probao muž, koji mi je odmah prigovorio da sam kupila “smeće puno kostiju”, ali se nisam osvrtala. Da nije šala, brzo sam se uverila i sama jer je malo falilo da sa prvim zalogajem polomim zube. U besu sam celu kobasicu odmah bacila u đubre i sada mi je žao što nisam pozvala inspekciju, pogotovo što je reč o poznatom i priznatom proizvođaču - ispričala je za “Blic” Dragica R. iz Beograda, što je samo još jedna potvrda sumnji da se u proizvode od mlevenog mesa stavlja gotovo sav otpad od zaklanih živiotinja.
Od pojedinih kobasica lome se i zubi
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), kaže za “Blic” da ga iskustvo ove Beograđanke nimalo ne čudi jer je, kaže, javna tajna da se u parizere, viršle i ostale polutrajne kobasice stavlja sve. Od mesa kome je istekao rok trajanja preko njuški, repova, jezika, ušiju, kože, tetiva, loja, limfnih čvorova, pljuvačnih žlezda, iznutrica, sve do kostiju i papaka. Sve to se melje i meša sa mesom, sojom i aditivima. Na taj način, kaže, proizvođači obezbeđuju veće zarade.
NIŠTA SE NE BACA
- Ništa se ne baca, mesni otpad u Srbiji jednostavno ne postoji, pa ni kerove više ne možete videti ispred klanica. Na deklaracijama mesnih prerađevina ne postoji nikakav trag od čega su ti proizvodi napravljeni, a proizvođače za takvo poslovanje niko ne kažnjava. Znaju da će kada potplate inspektora biti mirni i da ih niko neće dirati. Postali su bahati jer misle da im niko ništa ne može. Zato od novog ministra trgovine i poljoprivrede očekujem da se ozbiljno pozabavi svim klanicama i proizvođačima mesnih prerađevina u Srbiji - kaže Papović i dodaje da kao pomoć inspektorima u ovom poslu na raspolaganju stoje ljudi iz svih 25 organizacija koje posluju u okviru NOPS-a.
Radnici u mesnoj industriji o sastavu proizvoda koje prave ne govore javno, ali nije tajna da upravo zbog toga što znaju šta prave, oni u svojoj ishrani ne upotrebljavju jeftinije industrijske mesne prerađevine. Tehnolozi o ovoj temi pak pričaju isključivo sa aspekta pravilnika jer, kažu, u sastav ovih proizvoda po zakonu sme da uđe samo ono što je pravilnicima i propisano.
Dr Ilija Vuković, profesor na katedri za higijenu i tehnologiju mesa na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, kaže da se u proizvode od mesa ne stavlja otpad, već sirovine i proizvodi koji moraju da ispunjavaju odgovarajuće zahteve u pogledu svoje ispravnosti i kvaliteta. Jedna od njih je i “mehanički separisano meso” (MSM).
OBAVEZNO PROČITATI DEKLARACIJU
- MSM je proizvod dobijen mehaničkim odvajanjem mesa od kostiju, koje na njima ostaje posle ručnog otkoštavanja. Ovaj proizvod ne sme da se dobija od kostiju glave i repa, zatim bedrene i lakatne kosti i kostiju potkolenice i podlaktice, a kod živine od glava, vratova i nogu - objašnjava dr Vuković.
Profesor objašnjava da MSM mora da sadrži najmanje 13 odsto proteina. Sadržaj kalcijuma (koji potiče uglavnom od kostiju) mora da je manji od 0,18 odsto, veličina čestica kostiju mora da je manja od 0,5 mm. Proizvod mora da se upotrebi istog dana kada je proizveden, i to u objektu u kome je dobijen. U promet može da se stavi jedino ako je zamrznut i kao takav može biti održiv do tri meseca.
- Upotreba mehanički separisanog mesa dozvoljena je za upotrebu samo u proizvodnji barenih kobasica i jetrenih kobasica i pašteta, a to su proizvodi koji se konzervišu toplotnom obradom. Upotrebljena količina MSM nije ograničena, pa zato kupci pre kupovine uvek moraju dobro da pročitaju deklaraciju, posebno sastav proizvoda. Kvalitetniji proizvodi ne sadrže ili mogu da sadrže malo MSM, dok u sastavu manje kvalitetnih proizvoda iz navedenih grupa kobasica veći deo može da čini MSM. Nalaz većih ostataka od kostiju u parizeru ili u bilo kojoj barenoj kobasici je pokazatelj da proizvođač ne poštuje propise - kaže dr Vuković.
Inspekcija: Kosti u parizerima zabranjene
U Veterinarskoj inspekciji kažu da je upotreba kostiju za pravljenje parizera, viršli i sličnih proizvoda zabranjena, i da im takve slučajeve još niko od potrošača nije prijavio.
- Ukoliko neko nađe kosti u ovim proizvodima, treba odmah da se javi dežurnoj veterinarskoj inspekciji. Broj u Beogradu je 011-665-6015 ili 011-665-6019 - kažu u ovoj inspekciji.