LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ko to ugrožava Šengen?
Evropska komisija i evropski parlamentarci imaju različita mišljenja o tome da li bi novi propisi oko uvođenja graničnih kontrola predstavljali popuštanje pod pritiskom Italije i Francuske ili pitanje istinske potrebe…
Tek što je predstavljen, predlog Evropske komisije o zajedničkoj evropskoj strategiji po pitanju migracije i azila, koji, između ostalog, predviđa i mehanizam za koordinisano i privremeno uvođenje graničnih kontrola unutar šengenskog prostora, izazvao je žestoku političku debatu u Evropskoj uniji. U jednom se svi slažu: Šengen koji podrazumeva slobodno kretanje ljudi, jedno je od najvećih dostignuća EU i mora se sačuvati. Međutim oko povoda i načina izmene šengenskih pravila mišljenja su različita.
Za predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, otvaranje granica među državama i slobodno kretanje građana predstavljaju veliki civilizacijski napredak. „Sloboda kretanja je za Evropu isto što i temelj za zgradu. Ukoliko to uklonite, cela konstrukcija se dovodi u pitanje“, rekao je Barozo.
Istovremeno, predsednik Evropske komisije ukazuje i na slabosti u šengenskim propisima i poziva na hitno jačanje upravljanja unutrašnjim i spoljnim granicama EU, kao i na bolju koordinaciju, solidarnost i odgovornost među državama članicama. „Ako ne ojačamo postojeći mehanizam, zemlje članice će nastaviti da deluju pojedinačno. Populizam, ekstremizam i ksenofobija dobiće mogućnost da u pitanje dovedu evropske zakone u ovoj oblasti. Zato je najbolji način da se Šengen zaštiti u jačanju pravila njegovog sprovođenja“, ukazuje Barozo.
Nove granične kontrole u suprotnosti sa principima EU
I dok Evropska komisija, kao predlagač izmena u šengenskom sistemu, naglašava da uvođenje graničnih kontrola nije željeni razvoj događaja u Evropi, ni sada niti u buduće, i da će to biti apsolutno poslednji izbor u ekstremnim okolnostima, većina evropskih parlamentaraca protivi se uvođenju novog kontrolnog mehanizma unutar evropskih granica i preispituje opravdanost ovakvog poteza Komisije.
Predsednik Alijanse liberala i demokrata u Evropskom parlamentu Gaj Verhovstat, ocenjuje da je „u pitanju ping-pong igra dve vlade, Berluskonija i Sarkozija, a sve preko leđa izbeglica, koje su u nevolji. Ta igra je pogubna za Šengen, ali i za Evropsku uniju. Uvođenje graničnih kontrola suprotstavlja se osnovinim principima EU“, smatra Verhovstat.
I predsednik grupe socijaldemokrata, Martin Šulc, smatra da takvim potezom Evropska komisija popušta pod pritiskom sukoba koji su inicirale Italija i Francuska oko migranata iz Severene Afrike, naglašavajući da se na taj način ne brane građani EU, već gubi evropski duh.
Izbegli sa Zapadnog Balkana nisu narušili Šengen
Debata predstavnika Evropske komisije i Evropskog parlamenta oko toga da li bi novi propisi oko mogućnosti uvođenja graničnih kontrola bili popuštanje pod pritiskom ili pitanje potrebne efikasnosti, korak unazad ili odgovor za izazove budućnosti, jačanje ili rušenje evropskih sloboda, nije protekli i bez pominjaja Zapadnog Balkana. Evropski parlamentarci, kritikujući razloge za predlog Evropske komisije, naglasili su da 27.000 migranata sa Severa Afrike ne predstavljaju krizu kakva je bila ona tokom ratova u BiH i na Kosovu, kada su stotine hiljada izbeglica prihvaćene, bez, kako kažu, posledica za zemlje članice i slobodu kretanja.
„Poredeći sa, na primer, 350.000 ljudi izbeglih tokom rata na Kosovu, mi ovde ne govorimo o ’migrantskom cunamiju’“, ocenjuje Gaj Verhovstat.
Svi su izgledi da je u potrazi za „više Evrope“, Evropska unija, novim predlogom izmena zakona o Šengenu, dobila više rasprave i više otvorenih pitanja.
Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Deutsche Welle
Evropska komisija i evropski parlamentarci imaju različita mišljenja o tome da li bi novi propisi oko uvođenja graničnih kontrola predstavljali popuštanje pod pritiskom Italije i Francuske ili pitanje istinske potrebe…
Tek što je predstavljen, predlog Evropske komisije o zajedničkoj evropskoj strategiji po pitanju migracije i azila, koji, između ostalog, predviđa i mehanizam za koordinisano i privremeno uvođenje graničnih kontrola unutar šengenskog prostora, izazvao je žestoku političku debatu u Evropskoj uniji. U jednom se svi slažu: Šengen koji podrazumeva slobodno kretanje ljudi, jedno je od najvećih dostignuća EU i mora se sačuvati. Međutim oko povoda i načina izmene šengenskih pravila mišljenja su različita.
Za predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, otvaranje granica među državama i slobodno kretanje građana predstavljaju veliki civilizacijski napredak. „Sloboda kretanja je za Evropu isto što i temelj za zgradu. Ukoliko to uklonite, cela konstrukcija se dovodi u pitanje“, rekao je Barozo.
Istovremeno, predsednik Evropske komisije ukazuje i na slabosti u šengenskim propisima i poziva na hitno jačanje upravljanja unutrašnjim i spoljnim granicama EU, kao i na bolju koordinaciju, solidarnost i odgovornost među državama članicama. „Ako ne ojačamo postojeći mehanizam, zemlje članice će nastaviti da deluju pojedinačno. Populizam, ekstremizam i ksenofobija dobiće mogućnost da u pitanje dovedu evropske zakone u ovoj oblasti. Zato je najbolji način da se Šengen zaštiti u jačanju pravila njegovog sprovođenja“, ukazuje Barozo.
Nove granične kontrole u suprotnosti sa principima EU
I dok Evropska komisija, kao predlagač izmena u šengenskom sistemu, naglašava da uvođenje graničnih kontrola nije željeni razvoj događaja u Evropi, ni sada niti u buduće, i da će to biti apsolutno poslednji izbor u ekstremnim okolnostima, većina evropskih parlamentaraca protivi se uvođenju novog kontrolnog mehanizma unutar evropskih granica i preispituje opravdanost ovakvog poteza Komisije.
Predsednik Alijanse liberala i demokrata u Evropskom parlamentu Gaj Verhovstat, ocenjuje da je „u pitanju ping-pong igra dve vlade, Berluskonija i Sarkozija, a sve preko leđa izbeglica, koje su u nevolji. Ta igra je pogubna za Šengen, ali i za Evropsku uniju. Uvođenje graničnih kontrola suprotstavlja se osnovinim principima EU“, smatra Verhovstat.
I predsednik grupe socijaldemokrata, Martin Šulc, smatra da takvim potezom Evropska komisija popušta pod pritiskom sukoba koji su inicirale Italija i Francuska oko migranata iz Severene Afrike, naglašavajući da se na taj način ne brane građani EU, već gubi evropski duh.
Izbegli sa Zapadnog Balkana nisu narušili Šengen
Debata predstavnika Evropske komisije i Evropskog parlamenta oko toga da li bi novi propisi oko mogućnosti uvođenja graničnih kontrola bili popuštanje pod pritiskom ili pitanje potrebne efikasnosti, korak unazad ili odgovor za izazove budućnosti, jačanje ili rušenje evropskih sloboda, nije protekli i bez pominjaja Zapadnog Balkana. Evropski parlamentarci, kritikujući razloge za predlog Evropske komisije, naglasili su da 27.000 migranata sa Severa Afrike ne predstavljaju krizu kakva je bila ona tokom ratova u BiH i na Kosovu, kada su stotine hiljada izbeglica prihvaćene, bez, kako kažu, posledica za zemlje članice i slobodu kretanja.
„Poredeći sa, na primer, 350.000 ljudi izbeglih tokom rata na Kosovu, mi ovde ne govorimo o ’migrantskom cunamiju’“, ocenjuje Gaj Verhovstat.
Svi su izgledi da je u potrazi za „više Evrope“, Evropska unija, novim predlogom izmena zakona o Šengenu, dobila više rasprave i više otvorenih pitanja.
Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Deutsche Welle