Ko su naši naučnici koji tragaju za božjom česticom
Sandra Gucijan
Izvor: Politika: 22.11.2010
Dr Jovan Milošević
– Ovo je najviša tehnologija koju je ljudski um ikada stvorio, a naučnici iz Srbije učestvuju rame uz rame sa istraživačima iz više od 38 država sveta. Svesni smo laičkih interpretacija u javnosti, od velikog praska i božje čestice do smaka sveta, ali razloga za strah naravno da nema – neće nas usisati crna rupa i neće biti smaka sveta, barem ne zbog CERN-a – kroz osmeh nam kažu dr Jovan Milošević i mr Miloš Đorđević koje smo uspeli da „uhvatimo“ između dva odlaska u najveću naučnu laboratoriju na svetu.
Miloš ima 28 godina, najmlađi je član naše grupe, a dodaje da je tačno da se protoni ubrzavaju do jako velikih energija, ali da je ta energija uporediva s recimo energijom pri sudaru dva komarca u letu u našem makroskopskom svetu. On kaže i da na zemlju neprekidno pada kosmičko zračenje ogromnih energija, milion puta većih od onih koje se stvaraju u CERN-u i ništa se nije dogodilo, zemlja i dalje stoji tu gde jeste.
Od četiri godine koliko je u Institutu „Vinča“, Đorđević je dve proveo u CERN-u. Kako nam objašnjava, odlazi se po potrebi, neko ostaje kraće, neko duže, ali u svakom trenutku tamo je desetak naših naučnika (zajedeno sa istraživačima koji rade na drugom „ATLAS“ eksperimentu iz Instituta za fiziku), a takođe naših ljudi ima i u grupama drugih zemalja.
– Iako smo mala zemlja, nismo zanemarljiva snaga, oko 20 ljudi iz Srbije radi u eksperimentima u CERN-u. Kada se poredimo sa zemljama u regionu jedino Bugari i Rumuni imaju više predstavnika od nas. Među evropskim državama, dominiraju one najbrojnije i najbogatije države EU u oblasti fizike visokih energija – objašnjava Đorđević.
Bivša FNR Jugoslavija je inače, bila jedna od 12 evropskih država koje su osnovale CERN 29. septembra 1954. godine, a Srbija je zvanično u martu prošle godine podnela zahtev za kandidata za članstvo.
– Ono što je takođe značajno za naš rad, a za to se profesor Adžić još davno izborio, jeste da mi, iako jedna od manjih grupa, imamo svoje radne prostorije u CERN-u. Ovaj ogromni naučni centar inače predstavlja jedan mali grad naučnika sa ulicama koje nose nazive najpoznatijih svetskih fizičara. Postoji centralna upravna zgrada, laboratorije, hale za eksperimente, na raspolaganju nam je biblioteka, menza, sale za sportske aktivnosti, a smešteni smo ili u samom kompleksu ili u hotelima i hostelima u blizini u kojima je gotovo nemoguće pronaći smeštaj jer u CERN-u može da bude i po 10.000 ljudi. Samo na eksperimentu na kojem mi radimo ima 3.600 ljudi – pričaju nam malo poznate detalje Milošević i Đorđević.
Obezbeđenje je izuzetno jako, ima nekoliko krugova i mnogo nivoa, a do nekih mašina je gotovo nemoguće doći i čak i fizičari koji rade na eksperimentima moraju da imaju posebne dozvole. Naravno ima i delova kroz koje se slobodno kreće. CMS detektor je na primer, smešten stotinak metara pod zemljom.
– Prvo postoji ulaz u ceo CMS kompleks na površini, morate da prođete rampu sa karticom, onda ponovo s karticom ulazite u kontrolnu sobu... Ako treba da siđete dole, javljate se svima koji tu sede, upisujete se u knjigu, prolazite jedna vrata, idete do lifta, opet kartica... Naravno nosimo zaštitne kacige. Tokom rada mašine prisustvo ljudi nije poželjno, prvo zbog magnetnih polja koja tamo vladaju, a i zbog ogromnog zračenja koje proizvodi. U principu silazi se samo kad mašina ne radi, mada ona nije opasna po okolinu – objašnjava Đorđević koji je nekoliko puta silazio do samog „jezgra“ CMS-a.
Mr Miloš Đorđević
Milošević dodaje da na CERN-ovom LHC akceleratoru ima četiri velika eksperimenta (CMS, ATLAS, ALICE i LHCb) koji praktično neprekidno rade. Dešava se ogroman broj događaja-sudara i neophodno je prisustvo 24 časa kako bi se to kvalitetno zabeležilo i reagovalo ako nešto ne ide kako treba. – Zato je organizovan rad u smenama, a šifteri rade po osam sati. Ukoliko se dogodi nešto neplanski, zaustavlja se rad. To je jako kompleksno, postoje posebni stručnjaci zaduženi za razne vrste detalja. Nekada problem koji se pojavi može da otkloni i sam šifter. On je dužan da prepozna šta je krenulo loše i onda da zove eksperta koji problem rešava telefonski ili dolazi na lice mesta makar to bilo i u tri sata ujutro – objašnjava Milošević. Problemi su uvek češći u početku, a za sada, na opšte iznenađenje sve protiče zaista glatko.
Đorđević dodaje da je u prvoj godini rada prikupljeno mnogo podataka i više od očekivanog, da se mašina ponaša jako dobro i da će prema planu biti ugašena 6. decembra na dva, tri meseca zbog osvežavanja.
Na naše pitanje šta rade kada ne rade, sagovornici kažu da dva-tri puta nedeljno imaju zajedničke ručkove, da pronađu vreme i za šetnje i druženja, ali da se tamo ima malo slobodnog vremena i da se radi dan-noć i vikendom.
Oni na kraju apeluju na našu državu da pojača investicije u nauku, jer što bude više para više će naših ljudi biti uključeno u istraživanja u CERN-ovim eksperimentima. To bi povećalo produktivnost i vidljivost srpskih grupa u fizici visokih energija. Mladima koji zbog težine fakulteta zaobilaze studije fizike sugerišu da se ipak opredele za ovaj indeks, jer diploma, a naročito završene doktorske studije znače bukvalno otvorena vrata za zaposlenje od istraživačke fizike preko industrije i finansijskih institucija pa sve do medicine.
Sandra Gucijan
Izvor: Politika: 22.11.2010
Dr Jovan Milošević
– Ovo je najviša tehnologija koju je ljudski um ikada stvorio, a naučnici iz Srbije učestvuju rame uz rame sa istraživačima iz više od 38 država sveta. Svesni smo laičkih interpretacija u javnosti, od velikog praska i božje čestice do smaka sveta, ali razloga za strah naravno da nema – neće nas usisati crna rupa i neće biti smaka sveta, barem ne zbog CERN-a – kroz osmeh nam kažu dr Jovan Milošević i mr Miloš Đorđević koje smo uspeli da „uhvatimo“ između dva odlaska u najveću naučnu laboratoriju na svetu.
Miloš ima 28 godina, najmlađi je član naše grupe, a dodaje da je tačno da se protoni ubrzavaju do jako velikih energija, ali da je ta energija uporediva s recimo energijom pri sudaru dva komarca u letu u našem makroskopskom svetu. On kaže i da na zemlju neprekidno pada kosmičko zračenje ogromnih energija, milion puta većih od onih koje se stvaraju u CERN-u i ništa se nije dogodilo, zemlja i dalje stoji tu gde jeste.
Od četiri godine koliko je u Institutu „Vinča“, Đorđević je dve proveo u CERN-u. Kako nam objašnjava, odlazi se po potrebi, neko ostaje kraće, neko duže, ali u svakom trenutku tamo je desetak naših naučnika (zajedeno sa istraživačima koji rade na drugom „ATLAS“ eksperimentu iz Instituta za fiziku), a takođe naših ljudi ima i u grupama drugih zemalja.
– Iako smo mala zemlja, nismo zanemarljiva snaga, oko 20 ljudi iz Srbije radi u eksperimentima u CERN-u. Kada se poredimo sa zemljama u regionu jedino Bugari i Rumuni imaju više predstavnika od nas. Među evropskim državama, dominiraju one najbrojnije i najbogatije države EU u oblasti fizike visokih energija – objašnjava Đorđević.
Bivša FNR Jugoslavija je inače, bila jedna od 12 evropskih država koje su osnovale CERN 29. septembra 1954. godine, a Srbija je zvanično u martu prošle godine podnela zahtev za kandidata za članstvo.
– Ono što je takođe značajno za naš rad, a za to se profesor Adžić još davno izborio, jeste da mi, iako jedna od manjih grupa, imamo svoje radne prostorije u CERN-u. Ovaj ogromni naučni centar inače predstavlja jedan mali grad naučnika sa ulicama koje nose nazive najpoznatijih svetskih fizičara. Postoji centralna upravna zgrada, laboratorije, hale za eksperimente, na raspolaganju nam je biblioteka, menza, sale za sportske aktivnosti, a smešteni smo ili u samom kompleksu ili u hotelima i hostelima u blizini u kojima je gotovo nemoguće pronaći smeštaj jer u CERN-u može da bude i po 10.000 ljudi. Samo na eksperimentu na kojem mi radimo ima 3.600 ljudi – pričaju nam malo poznate detalje Milošević i Đorđević.
Obezbeđenje je izuzetno jako, ima nekoliko krugova i mnogo nivoa, a do nekih mašina je gotovo nemoguće doći i čak i fizičari koji rade na eksperimentima moraju da imaju posebne dozvole. Naravno ima i delova kroz koje se slobodno kreće. CMS detektor je na primer, smešten stotinak metara pod zemljom.
– Prvo postoji ulaz u ceo CMS kompleks na površini, morate da prođete rampu sa karticom, onda ponovo s karticom ulazite u kontrolnu sobu... Ako treba da siđete dole, javljate se svima koji tu sede, upisujete se u knjigu, prolazite jedna vrata, idete do lifta, opet kartica... Naravno nosimo zaštitne kacige. Tokom rada mašine prisustvo ljudi nije poželjno, prvo zbog magnetnih polja koja tamo vladaju, a i zbog ogromnog zračenja koje proizvodi. U principu silazi se samo kad mašina ne radi, mada ona nije opasna po okolinu – objašnjava Đorđević koji je nekoliko puta silazio do samog „jezgra“ CMS-a.
Mr Miloš Đorđević
Milošević dodaje da na CERN-ovom LHC akceleratoru ima četiri velika eksperimenta (CMS, ATLAS, ALICE i LHCb) koji praktično neprekidno rade. Dešava se ogroman broj događaja-sudara i neophodno je prisustvo 24 časa kako bi se to kvalitetno zabeležilo i reagovalo ako nešto ne ide kako treba. – Zato je organizovan rad u smenama, a šifteri rade po osam sati. Ukoliko se dogodi nešto neplanski, zaustavlja se rad. To je jako kompleksno, postoje posebni stručnjaci zaduženi za razne vrste detalja. Nekada problem koji se pojavi može da otkloni i sam šifter. On je dužan da prepozna šta je krenulo loše i onda da zove eksperta koji problem rešava telefonski ili dolazi na lice mesta makar to bilo i u tri sata ujutro – objašnjava Milošević. Problemi su uvek češći u početku, a za sada, na opšte iznenađenje sve protiče zaista glatko.
Đorđević dodaje da je u prvoj godini rada prikupljeno mnogo podataka i više od očekivanog, da se mašina ponaša jako dobro i da će prema planu biti ugašena 6. decembra na dva, tri meseca zbog osvežavanja.
Na naše pitanje šta rade kada ne rade, sagovornici kažu da dva-tri puta nedeljno imaju zajedničke ručkove, da pronađu vreme i za šetnje i druženja, ali da se tamo ima malo slobodnog vremena i da se radi dan-noć i vikendom.
Oni na kraju apeluju na našu državu da pojača investicije u nauku, jer što bude više para više će naših ljudi biti uključeno u istraživanja u CERN-ovim eksperimentima. To bi povećalo produktivnost i vidljivost srpskih grupa u fizici visokih energija. Mladima koji zbog težine fakulteta zaobilaze studije fizike sugerišu da se ipak opredele za ovaj indeks, jer diploma, a naročito završene doktorske studije znače bukvalno otvorena vrata za zaposlenje od istraživačke fizike preko industrije i finansijskih institucija pa sve do medicine.