Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Ko pre koridor – njemu milijarda
Srbija mora u što kraćem roku da završi putni Koridor 10 jer će u protivnom sasvim izgubiti centralnu poziciju u tranzitnom saobraćaju kroz jugoistočnu Evropu, izjavili su Tanjugu domaći ekonomisti, eksperti za puteve i državni zvaničnici.
Mapa južnih evropskih koridora
Susedne zemlje, prema njihovim rečima, ubrzano grade ili privode kraju putne koridore 4 (Bugarska i Rumunija), 5c (BiH) i 8 (Albanija, Bugarska i Makedonija), pa je neophodno da se što pre završe svi radovi na preostalih oko 250 kilometara Koridora 10 - na severu od Novog Sada do Horgoša i od Subotice do Kelebije, na istoku od Proseka kod Niša do granice sa Bugarskom, na jugu od Grabovnice kod Leskovca do Levosoja i obilaznica oko Beograda.
Prema proceni stručnjaka, Koridor 10 bi Srbiji mogao da donese zaradu od milijardu evra godišnje. Tek nešto više od toga potrebno je za njegov završetak kroz Srbiju, 1,1 milijarda evra a najavljeni rok za završetak radova je maj 2012. godine.
Predstavnica za odnose s javnošću Svetske banke u Srbiji Vesna Kostić je potvrdila Tanjugu da ta banka finansira izgradnju Koridora 10 u Srbiji sa 388 miliona dolara, što je i najveći kredit koji je Srbiji odobren od te međunarodne institucije.
Kostićeva je kazala da je Srbija ispunila potrebne uslove za taj kredit, ali da će morati u izgradnji da se ispoštuju i određeni standardi kvaliteta, za zaštitu životne i drugi i da eksproprijacija zemljišta mora da bude završena na deonicama predviđenim za gradnju.
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić ocenio je da će Srbija, kada bude završen Koridor 10, imati višestruke koristi, ističući da je izgradnja autoputeva "bukvalno dovela do privrednog preporoda mnogih zemalja".
"Ako neko putuje iz Austrije ka Turskoj, dobro će razmisliti da li će ići rutom preko Mađarske, Rumunije i Bugarske ili preko Srbije, koja će biti zaobiđena ako nema autoput kroz celu svoju teriotoriju", upozorio je Erić.
On je naveo da je Srbija jedna od retkih zemalja u regionu koja nema autoput kroz celu svoju teritoriju i da naša zemlja još nema jasnu viziju razvoja putne infrastrukture u naredne dve decenije.
Ekonomista Milan Kovačević je ukazao da je za razvoj domaće ekonomije izuzetno važno da Srbija ima dobre saobraćajne veze, kako bi privukla strani kapital.
"U suprotnom ulagaće se u neke druge zemlje. Tako da je velika šteta što u prethodnom periodu nismo razvijali infrastrukturu i što odavno nismo napravili Koridor 10", istakao je Kovačević.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić je ocenio kao "neverovatno" da u Srbiji predugo traju pripreme za izgradnju tako važne saobraćajnice kao što je Koridor 10.
"Za mene je objašnjenje da nema dovoljno novca neubedljivo, jer postoje zemlje koje su koristile koncesije za izgradnju tako važnih saobraćajnica", kazao je Savić i dodao da je zbog kašnjenja na gubitku i srpska građevinska industrija.
"Završetkom Koridora 10 značajno bi se skratio put ili vreme transporta srpske robe na odgovarajuće destinacije Evrope, pošto je EU najveći spoljnotrgovinski partner Srbije - više od 50 procenata naše izvoza i uvoza realizuje se u razmeni sa članicama Unije", dodao je Savić.
Direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović je istakao da Srbija, zbog embarga tokom devedesetih godina prošlog veka, nije imala ekonomsku snagu da se ozbiljno pozabavi gradnjom puteva.
Iganjatović je rekao da je najvažnije što je država sada donela odluku da se izgradi Koridor 10 u zadatim rokovima.
"Kada se izgradi, na primer, autoput prema Dimitrovgradu, gde su putevi i mostići iz turskog doba, po kojima ne mogu da prođu šleperi i veliki kamioni, protok saobraćaja će biti mnogo veći iz Turske i sa Bliskog Istoka", precizirao je Ignjatović.
Profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Milan Vujanić je kazao da će završetak Koridora 10 omogućiti mnogo veći saobraćaj kroz Srbiju.
“Sada se mnogi koji putuju ne opredeljuju da idu kroz našu zemlju, jer nemaju odgovarajući nivo usluge na tom putnom pravcu”, ističe Vujanić.
Pomoćnik ministra za infrastrukturu Dragan Jovanović navodi da je putni Koridor 10 glavni saobraćajni pravac kroz Srbiju, koji našu zemlju povezuje sa Evropom i da su za taj put svi zainteresovani.
Jovanović je kazao da se ulaganje u izgadnju puteva uvek isplati i da će Srbija imati veliku korist i od planiranog ulaganja u izgadnju autputeva od Beograda prema crnogorskoj granici, od Pojata do Preljine i drugih.
"Završetkom Koridora 10 bezbednost saobraćaja biće daleko bolja nego što je sada, jer će biti mnogo manje saobraćajnih nezgoda", dodao je on.
Komšije već ozbiljno uštinule od tranzita
Koridor 10 u dužini od 2.300 kilometara, sa četiri kraka, dodat je spisku evropskih koridora na konferenciji u Helsinkiju 1997. godine, kao glavna veza severozapadne Evrope s južnom i jugoistočnom, a glavna trasa ide od Salcburga u Austriji do Soluna u Grčkoj.
Bugarska i Rumunija rade na završetku Koridora 4, zbog čega je tranzit vozila kroz Srbiju znatno smanjen, a Koridor 8 treba preko Tirane, Skoplja i Sofije da poveže albanske luke Drač i Valonu i italijanske Bari i Brindizi sa crnomorskim lukama Burgasom i Varnom.
Priština i Tirana su u maju prošle godine probile tunel dug 5,5 kilometara na putu Morina - Kuks, na autoputu Priština - Drač, a 12. aprila ove godine vlada u Prištini i američko-turska kompanija "Behtel-Enka" potpisali su ugovor o izgradnji autoputa od mesta Morine na granici sa Albanijom do Merdara, na administrativnoj liniji sa Srbijom.
Bosna i Hercegovina planira za tri do četiri godine da izgradi trećinu od 330 kilometara planiranog autoputa na delu Koridora 5c kroz tu zemlju. U BiH je do sada izgrađena deonica autputa Jošanica - Podlugovi-Visoko-Kakanj u dužini od 37 kilometara, što je deonica Koridora 5c, koji ide od Budimpešte preko Hrvatske do BiH trasom: Budimpešta - Osijek - Sarajevo - Ploče.
Izvor: Tanjug
Srbija mora u što kraćem roku da završi putni Koridor 10 jer će u protivnom sasvim izgubiti centralnu poziciju u tranzitnom saobraćaju kroz jugoistočnu Evropu, izjavili su Tanjugu domaći ekonomisti, eksperti za puteve i državni zvaničnici.
Mapa južnih evropskih koridora
Susedne zemlje, prema njihovim rečima, ubrzano grade ili privode kraju putne koridore 4 (Bugarska i Rumunija), 5c (BiH) i 8 (Albanija, Bugarska i Makedonija), pa je neophodno da se što pre završe svi radovi na preostalih oko 250 kilometara Koridora 10 - na severu od Novog Sada do Horgoša i od Subotice do Kelebije, na istoku od Proseka kod Niša do granice sa Bugarskom, na jugu od Grabovnice kod Leskovca do Levosoja i obilaznica oko Beograda.
Prema proceni stručnjaka, Koridor 10 bi Srbiji mogao da donese zaradu od milijardu evra godišnje. Tek nešto više od toga potrebno je za njegov završetak kroz Srbiju, 1,1 milijarda evra a najavljeni rok za završetak radova je maj 2012. godine.
Predstavnica za odnose s javnošću Svetske banke u Srbiji Vesna Kostić je potvrdila Tanjugu da ta banka finansira izgradnju Koridora 10 u Srbiji sa 388 miliona dolara, što je i najveći kredit koji je Srbiji odobren od te međunarodne institucije.
Kostićeva je kazala da je Srbija ispunila potrebne uslove za taj kredit, ali da će morati u izgradnji da se ispoštuju i određeni standardi kvaliteta, za zaštitu životne i drugi i da eksproprijacija zemljišta mora da bude završena na deonicama predviđenim za gradnju.
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić ocenio je da će Srbija, kada bude završen Koridor 10, imati višestruke koristi, ističući da je izgradnja autoputeva "bukvalno dovela do privrednog preporoda mnogih zemalja".
"Ako neko putuje iz Austrije ka Turskoj, dobro će razmisliti da li će ići rutom preko Mađarske, Rumunije i Bugarske ili preko Srbije, koja će biti zaobiđena ako nema autoput kroz celu svoju teriotoriju", upozorio je Erić.
On je naveo da je Srbija jedna od retkih zemalja u regionu koja nema autoput kroz celu svoju teritoriju i da naša zemlja još nema jasnu viziju razvoja putne infrastrukture u naredne dve decenije.
Ekonomista Milan Kovačević je ukazao da je za razvoj domaće ekonomije izuzetno važno da Srbija ima dobre saobraćajne veze, kako bi privukla strani kapital.
"U suprotnom ulagaće se u neke druge zemlje. Tako da je velika šteta što u prethodnom periodu nismo razvijali infrastrukturu i što odavno nismo napravili Koridor 10", istakao je Kovačević.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić je ocenio kao "neverovatno" da u Srbiji predugo traju pripreme za izgradnju tako važne saobraćajnice kao što je Koridor 10.
"Za mene je objašnjenje da nema dovoljno novca neubedljivo, jer postoje zemlje koje su koristile koncesije za izgradnju tako važnih saobraćajnica", kazao je Savić i dodao da je zbog kašnjenja na gubitku i srpska građevinska industrija.
"Završetkom Koridora 10 značajno bi se skratio put ili vreme transporta srpske robe na odgovarajuće destinacije Evrope, pošto je EU najveći spoljnotrgovinski partner Srbije - više od 50 procenata naše izvoza i uvoza realizuje se u razmeni sa članicama Unije", dodao je Savić.
Direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović je istakao da Srbija, zbog embarga tokom devedesetih godina prošlog veka, nije imala ekonomsku snagu da se ozbiljno pozabavi gradnjom puteva.
Iganjatović je rekao da je najvažnije što je država sada donela odluku da se izgradi Koridor 10 u zadatim rokovima.
"Kada se izgradi, na primer, autoput prema Dimitrovgradu, gde su putevi i mostići iz turskog doba, po kojima ne mogu da prođu šleperi i veliki kamioni, protok saobraćaja će biti mnogo veći iz Turske i sa Bliskog Istoka", precizirao je Ignjatović.
Profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Milan Vujanić je kazao da će završetak Koridora 10 omogućiti mnogo veći saobraćaj kroz Srbiju.
“Sada se mnogi koji putuju ne opredeljuju da idu kroz našu zemlju, jer nemaju odgovarajući nivo usluge na tom putnom pravcu”, ističe Vujanić.
Pomoćnik ministra za infrastrukturu Dragan Jovanović navodi da je putni Koridor 10 glavni saobraćajni pravac kroz Srbiju, koji našu zemlju povezuje sa Evropom i da su za taj put svi zainteresovani.
Jovanović je kazao da se ulaganje u izgadnju puteva uvek isplati i da će Srbija imati veliku korist i od planiranog ulaganja u izgadnju autputeva od Beograda prema crnogorskoj granici, od Pojata do Preljine i drugih.
"Završetkom Koridora 10 bezbednost saobraćaja biće daleko bolja nego što je sada, jer će biti mnogo manje saobraćajnih nezgoda", dodao je on.
Komšije već ozbiljno uštinule od tranzita
Koridor 10 u dužini od 2.300 kilometara, sa četiri kraka, dodat je spisku evropskih koridora na konferenciji u Helsinkiju 1997. godine, kao glavna veza severozapadne Evrope s južnom i jugoistočnom, a glavna trasa ide od Salcburga u Austriji do Soluna u Grčkoj.
Bugarska i Rumunija rade na završetku Koridora 4, zbog čega je tranzit vozila kroz Srbiju znatno smanjen, a Koridor 8 treba preko Tirane, Skoplja i Sofije da poveže albanske luke Drač i Valonu i italijanske Bari i Brindizi sa crnomorskim lukama Burgasom i Varnom.
Priština i Tirana su u maju prošle godine probile tunel dug 5,5 kilometara na putu Morina - Kuks, na autoputu Priština - Drač, a 12. aprila ove godine vlada u Prištini i američko-turska kompanija "Behtel-Enka" potpisali su ugovor o izgradnji autoputa od mesta Morine na granici sa Albanijom do Merdara, na administrativnoj liniji sa Srbijom.
Bosna i Hercegovina planira za tri do četiri godine da izgradi trećinu od 330 kilometara planiranog autoputa na delu Koridora 5c kroz tu zemlju. U BiH je do sada izgrađena deonica autputa Jošanica - Podlugovi-Visoko-Kakanj u dužini od 37 kilometara, što je deonica Koridora 5c, koji ide od Budimpešte preko Hrvatske do BiH trasom: Budimpešta - Osijek - Sarajevo - Ploče.
Izvor: Tanjug