Ko može da bude žirant?
Izvor: B92 27. decembar 2010. 27. decembar 2010. | 09:59
Žiranti su najčešće sredstvo obezbeđenja koje traže banke. Oni garantuju da će izvršavati obaveze prema banci, ukoliko klijenat ne bude redovno vraćao dug.
Do sada je i sam žirant bio kreditno opterećen, što ih je stavljalo u veoma neugodnu poziciju.
Na primer ako je klijent bio dužan 100 evra mesečno na ime mesečne rate u Kreditnom birou, vodilo se da je žirant mesečno opterećen sa 50 evra.
Ipak, to pravilo po preporuci NBS više ne važi, ali banka istog trenutka kada klijent ne vraća dug sa računa žiranta ima pravo da mesećno skida iznos predviđen za ratu.
"Banke žiranta proveravaju isto kao što proveravaju i klijenta. Gleda se da li je zaposlen, koliko je dužan na osnovu kredita i sve ostale stvari koje ulaze u procenu rizika za standardnog korisnika kredita " , kažu ekonomisti sa sajta Kamatica.com.
U bankama kažu da je za svaki kredit potrebna odgovarajuća vrsta obezbeđenja da bi banka smanjila rizik naplate po kreditima, kao što je slučaj sa kašnjenjem u otplati. Obezbeđenje varira od blanko sopstvene menice potpisane od korisnika kredita, preko menice potpisane od strane žiranta, depozita, početnog učešća, preko zaloge na vozila za auto-kredite, sve do hipotekarnog obezbeđenja u različitim modelima stambenih kredita.
Najčešće su žiranti fizička lica i državljani Srbije koji su kreditno sposobni, odnosno zaposleni na neodređeno vreme i pri tom imaju radni staž u trajanju od najmanje tri meseca kod sadašnjeg poslodavca.
Žirant ne može da bude osoba koja ima manje od 23 godine u trenutku uzimanja pozajmice, niti više od 65 godina u momentu otplate poslednje rate kredita.
Takođe, poželjno je da jemac ima približno istu platu kao budući korisnik kredita, a neke banke ne dozvoljavaju da žirant bude lice koje je u srodstvu s korisnikom kredita. Banke sve ređe traže žiranta kao sredstvo obezbeđenja već se ograničavaju na hipoteku.
Međutim ako klijent nema nekretninu koju bi založio za hipoteku banke dozvoljavaju dva žiranta kao sredstvo obezbeđenja.
Izvor: B92 27. decembar 2010. 27. decembar 2010. | 09:59
Žiranti su najčešće sredstvo obezbeđenja koje traže banke. Oni garantuju da će izvršavati obaveze prema banci, ukoliko klijenat ne bude redovno vraćao dug.
Do sada je i sam žirant bio kreditno opterećen, što ih je stavljalo u veoma neugodnu poziciju.
Na primer ako je klijent bio dužan 100 evra mesečno na ime mesečne rate u Kreditnom birou, vodilo se da je žirant mesečno opterećen sa 50 evra.
Ipak, to pravilo po preporuci NBS više ne važi, ali banka istog trenutka kada klijent ne vraća dug sa računa žiranta ima pravo da mesećno skida iznos predviđen za ratu.
"Banke žiranta proveravaju isto kao što proveravaju i klijenta. Gleda se da li je zaposlen, koliko je dužan na osnovu kredita i sve ostale stvari koje ulaze u procenu rizika za standardnog korisnika kredita " , kažu ekonomisti sa sajta Kamatica.com.
U bankama kažu da je za svaki kredit potrebna odgovarajuća vrsta obezbeđenja da bi banka smanjila rizik naplate po kreditima, kao što je slučaj sa kašnjenjem u otplati. Obezbeđenje varira od blanko sopstvene menice potpisane od korisnika kredita, preko menice potpisane od strane žiranta, depozita, početnog učešća, preko zaloge na vozila za auto-kredite, sve do hipotekarnog obezbeđenja u različitim modelima stambenih kredita.
Najčešće su žiranti fizička lica i državljani Srbije koji su kreditno sposobni, odnosno zaposleni na neodređeno vreme i pri tom imaju radni staž u trajanju od najmanje tri meseca kod sadašnjeg poslodavca.
Žirant ne može da bude osoba koja ima manje od 23 godine u trenutku uzimanja pozajmice, niti više od 65 godina u momentu otplate poslednje rate kredita.
Takođe, poželjno je da jemac ima približno istu platu kao budući korisnik kredita, a neke banke ne dozvoljavaju da žirant bude lice koje je u srodstvu s korisnikom kredita. Banke sve ređe traže žiranta kao sredstvo obezbeđenja već se ograničavaju na hipoteku.
Međutim ako klijent nema nekretninu koju bi založio za hipoteku banke dozvoljavaju dva žiranta kao sredstvo obezbeđenja.