LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Ko kreira cene na tržištu hrane?
[/h] Izvor: B92
Beograd -- Nakon nestašica mleka, ulja i šećera iz 2010. godine u Srbiji je tržište hrane relativno stabilno.
Međutim, najveći deo prometa sirovinama događa se iza zatvorenih kancelarijskih vrata zbog čega je otvorena mogućnost da dovoljno bogat igrač na tržištu manipuliše ponudom a samim tim i cenama.
U nadležnom Ministarstvu tvrde da je prostor za špekulante sveden na minimum i obećavaju sankcije za onog ko se usudi da se takvim nelegalnim poslovima bavi.
Srbija ima produktnu berzu u Novom Sadu preko koje se transparentno otkupljuje hrana. Međutim, preko nje se prodaje i kupuje tek oko tri do pet odsto ponude najvažnijih žitarica, kaže direktor Produktne berze Žarko Galetin. Ostatak ide vaninstitucionalnim kanalima odnosno kroz komercijalne ugovore. Čak i na berzi primećuje se dominacija tzv. velikih igrača.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Iako je nekadašnja predsednica komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković Bajalović tvrdila da je tržište prehrambene industrije Srbije pod kontrolom desetak kartela, komisija je do sada uspela da nađe dokaze i pokrene postupak samo protiv Imleka za zloupotrebu monopolskog položaja pri otkupu mleka i fabrika ulja Dijamant, Vital, Sunce i Banat, zato što su se međusobno i sa trgovcima dogovarali o minimalnoj preporučenoj predprodajnoj ceni jestivog ulja.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Galetin kaže da "kada dođe do tih tzv. udara ponude, onih perioda kada se na primer otkupljuje najveći deo proizodnje bilo da je u pitanju pšenica kod nje je to najočiglednije, kod suncokreta, donekle kod soje i u nekoj meri kod kukuruza, tada mi primećujemo da upravo ti veliki igrači na tržištu u velikoj meri kreiraju to samo tržište".
Takozvani veliki igrači iza kojih stoji ogroman novac u poziciji su da utiču na celokupno tržište pa i na cene, kaže Galetin. Ove godine su na primer rezervisali veliku količinu prinosa još u vreme setve.
"Pojavljujući se kao organizatori proizvodnje i kao oni koji uslovno rečeno treba da pomognu poljoprivrednim proizvođačima da zasnuju proizvodnju, oni su na primer već momentom zasnivanja setvepraktično već tu robu rezervisali i povukli je sa tržišta. U svakom slučaju primetno je na našem tržištu da onaj ko ima novac, ko je finansijski moćan može da bukvalno kreira tržište u meri u kojoj mu to odgovara. Naravno ne uspeva im to svaki put ali generalno oni jesu u poziciji da to čine na domaćem tržištu", navodi Galetin.
Zbog povezanosti poljoprivrede i trgovine, prilikom rekonstrukcije kabineta Mirka Cvetkovića načinjeno je jedinstveno Ministarstvo koje brine o oba segmenta državne politike. Iako je u vreme nestašica bivši ministar trgovine Slobodan Milosavljević tvrdio je da su za to odgovorni špekulanti, aktuelni državni sekretar Vladimir Matović smatra da za špekulante ne postoji prostor na srpskom tržištu.
Ministarstvo je u prethodnom periodu povećalo subvencionisanje poljoprivrednih proizvođača, omogućilo javno skladištenje robe i pojačalo rad robnih rezervi koje stabilizuju cene hrane plasiranjem deficitarne robe u prodavnice.
Matović navodi "bilo kakve špekulacije na tržištu i aktivnosti koje mogu da dovedu do toga da neko neekonomski stekne dobit u direktnoj su ingerenciji Komisije za zaštitu konkurencije koja ima adekvatnu ulogu i aktivno učestvuje kao posmatrač i analizira tržišna kretanja i učesnike na tržištu koji imaju dominantan položaj na tržištu tako da svaka zloupotreba te vrste bi bila sankcionisana".
"Odgovaram načelno, bez ikakve intencije da na bilo koji način odagnam mogućnost da neke špekulacije postoje i želim da napomenem da ako ih bude, one će biti adekvatno sankcionisane kao i do sada", navodi on.
[/h] Izvor: B92
Beograd -- Nakon nestašica mleka, ulja i šećera iz 2010. godine u Srbiji je tržište hrane relativno stabilno.
U nadležnom Ministarstvu tvrde da je prostor za špekulante sveden na minimum i obećavaju sankcije za onog ko se usudi da se takvim nelegalnim poslovima bavi.
Srbija ima produktnu berzu u Novom Sadu preko koje se transparentno otkupljuje hrana. Međutim, preko nje se prodaje i kupuje tek oko tri do pet odsto ponude najvažnijih žitarica, kaže direktor Produktne berze Žarko Galetin. Ostatak ide vaninstitucionalnim kanalima odnosno kroz komercijalne ugovore. Čak i na berzi primećuje se dominacija tzv. velikih igrača.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Iako je nekadašnja predsednica komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković Bajalović tvrdila da je tržište prehrambene industrije Srbije pod kontrolom desetak kartela, komisija je do sada uspela da nađe dokaze i pokrene postupak samo protiv Imleka za zloupotrebu monopolskog položaja pri otkupu mleka i fabrika ulja Dijamant, Vital, Sunce i Banat, zato što su se međusobno i sa trgovcima dogovarali o minimalnoj preporučenoj predprodajnoj ceni jestivog ulja.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Galetin kaže da "kada dođe do tih tzv. udara ponude, onih perioda kada se na primer otkupljuje najveći deo proizodnje bilo da je u pitanju pšenica kod nje je to najočiglednije, kod suncokreta, donekle kod soje i u nekoj meri kod kukuruza, tada mi primećujemo da upravo ti veliki igrači na tržištu u velikoj meri kreiraju to samo tržište".
Takozvani veliki igrači iza kojih stoji ogroman novac u poziciji su da utiču na celokupno tržište pa i na cene, kaže Galetin. Ove godine su na primer rezervisali veliku količinu prinosa još u vreme setve.
"Pojavljujući se kao organizatori proizvodnje i kao oni koji uslovno rečeno treba da pomognu poljoprivrednim proizvođačima da zasnuju proizvodnju, oni su na primer već momentom zasnivanja setvepraktično već tu robu rezervisali i povukli je sa tržišta. U svakom slučaju primetno je na našem tržištu da onaj ko ima novac, ko je finansijski moćan može da bukvalno kreira tržište u meri u kojoj mu to odgovara. Naravno ne uspeva im to svaki put ali generalno oni jesu u poziciji da to čine na domaćem tržištu", navodi Galetin.
Zbog povezanosti poljoprivrede i trgovine, prilikom rekonstrukcije kabineta Mirka Cvetkovića načinjeno je jedinstveno Ministarstvo koje brine o oba segmenta državne politike. Iako je u vreme nestašica bivši ministar trgovine Slobodan Milosavljević tvrdio je da su za to odgovorni špekulanti, aktuelni državni sekretar Vladimir Matović smatra da za špekulante ne postoji prostor na srpskom tržištu.
Matović navodi "bilo kakve špekulacije na tržištu i aktivnosti koje mogu da dovedu do toga da neko neekonomski stekne dobit u direktnoj su ingerenciji Komisije za zaštitu konkurencije koja ima adekvatnu ulogu i aktivno učestvuje kao posmatrač i analizira tržišna kretanja i učesnike na tržištu koji imaju dominantan položaj na tržištu tako da svaka zloupotreba te vrste bi bila sankcionisana".
"Odgovaram načelno, bez ikakve intencije da na bilo koji način odagnam mogućnost da neke špekulacije postoje i želim da napomenem da ako ih bude, one će biti adekvatno sankcionisane kao i do sada", navodi on.